
Назив за ортака који свима завиди и сав је пакостан. Плавим очима посматра остале како се зајебавају док он седи у ћошку и једе своју питу са месом. Када комшији умре краве, некоме обију стан или чује на вестима да је умро неки маторац кези се и трља руке. С времена на време испушта онај "буууууахахахахаха" смех. Када се деси нешто лепо и када се сви радују он почиње да се мршти и да јауче као да га пржи нека киселина.
Гргур: Чуо сам да је Урош купио нови ауто.
Манча: Јебо му пас матер...
Гргур: Што то?
Манча: Само он нешто, те купује намештај, те се жени, те добија наследство а сада и ауто...само га сере нешто...
Манча: Па добро, има дечко среће, шта сад...
Страцимир: Па и није баш да има среће... Јуче су га претукли неки скинси а после га опљачкао неки цига што га је видео како лежи на поду. Што је најцрње, када су га возили у колима хитне помоћи пао и поломио руку.
Манча: Ееееее има Бога, и-м-а Б-о-г-а!
Страцимир: Ау бре, Манча, који си ти Завида... Хајмо, Гргуре, пусти Завиду да гађа голубове камењем по Калишу и трудницама узима место у троли...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Vr'
Lepo što si se setio Nemanjića. +
Bas me zanima kako bi definisao njegova dva brata Zagibu i Zagubu :)
Ништа без Немањића. Мада је Завида огранак Вукановића, а тек од Стефана Немање се називају Немањићи. :)
Пример ме подсетио на хрватског коментатора. Кад је Мијатовић погодио пречку, он је викао: Има Бога! Имааа Богаааа! Лол, комплексаш. :Д