Stara izreka, koja govori da gde god krenuo ne treba potpuno verovati znakovima. A i takođe potvrđuje onu "ko pita ne skita".
Neki seljaci, su valjda krenuli da semene krmaču u drugo selo, a lokalna deca su se često sprdala sa znakovima, i okretala ih u suprotnom smeru. Pošto nisu hteli da pitajum za put, verovali su znakovima i otišli u drugo selo, na skorz drugu stranu. Krmača je ostala neoplođena, a seljaci su izgubili dva dana u putu, i od tada ostade izreka "Znakove čitaj, seljake pitaj"
E pa mene kada neko pita gde je nešto,
ja ga ponekad pošaljem na skroz suprotnu stranu.
Ne svaki put,ali kada to napravim vrištim od smeha zamišljajući u kakva govna sam uvalio čoveka.
+ za sliku