Šupak, čmar.
Jedna od najjezgrovitijih i najonomatopejičnijih reči u slovenskim jezicima. Reč zbog koje je autor ove definicije zažalio kada se crnogorski jezik "otcijepio" jer više ne može slobodno, kao pripadnik drugog govornog područja, da se koristi takvim jezičkim blagom. Ona ZUJI, ZVEČI, ZVONI, ZVUČI, ŠUMI, GRMI, TUTNJI, HUČI - što bi rekao časni starina Preradović. Reč koja neumoljivo asocira na ono što stvarno znači i koja svojim fonetskim sklopom sama sebe opisuje. Pazite:
P - eksplozivno-bezvučni suglasnik kao priprema pred nastupajuće akustično pražnjenje
R - blagi rafal koji predstavlja neposredni uvod u buru koja će uslediti
KN - suglasnička grupa koja istovremeno opisuje i napregnutost pred eksploziju kao i sam veliki prasak
O - kao olakšanje kad uskovitlana vazdušna struja napokon napusti vaše telo kroz taj mali otvor na donjem delu leđa.
A još kada tu reč svojim kotrljajućim grlenim "r" izgovori Milo - doživljaj je potpun!

Poslednje misli pred noćni san. Uspavanka čiji su stihovi ispreplitani ironijom i sarkazmom, bude melahoniju u čoveku koji bi najradije zaboravio da se probudi. Hajlajts svih sranja kroz koje je prošao i mora da prođe, osvrt na limenku sa praznim rezervoarom koja se nalazi ispred kuće koju je iznajmio a sa kojom jedino može sutra da dođe na posao i sastanak sa šefom.

Šef je upola mlađi, nadobudan, nosi sako iz čijeg prednjeg džepa viri partijska knjižica. Inteligencija mu teži nuli, prosipa fore iz domaćih filmova i serija kao da su njegove i sve to treba proći i istrpeti. Neprijatnih par sati i bol u vilici od veštačkog osmeha stvara dozu gađenja prema samom sebi ali treba imati posao koji će platiti ratu za kredite i alimentaciju. Kuća prazna, kamin ugašen, neplaćeni računi otvoreno pismo od brata pun kofer praznog života i nada da će biti bolje sutra su blagi uvod u još jednu uspavanku.

Ono što ćeš dobiti kao odgovor na bilo koje pitanje prvog dana na poslu. A obično ti se zalomi neka "prekaljena majstorčina", zadrigla i zajapurena od rakije kao vepar.

Zlatno pravilo domaćeg sporta, kojim se rukovode naši reprezentativci tokom velikih takmičenja i namerno gube od snažnih protivnika u grupnoj fazi, kako bi ih izmalerisali i onemogućili ih da nas kasnije pobede kada je važnije, tokom eliminacija.

Ovo je dokazano i jednostavnom matematičkom formulom ζ=p/π٭(t'+t)٭(k-Ƕ)+1/€.

Vrhunac srpskog optimizma i pobedničke euforije nakon samo jedne, eventualno dve dobre partije.

Adresa oftalmološke radnje.

Институција. Светиња. У самом врху критеријума, ту негде после нета и прозора у клоњи, кад тумараш по граду са хрпом Хало огласа у руци тражећи гајбу за студентски живот.

Повад за ситне сате. Буџиш хероја, гледаш обдарен-младић-геј-стоп видео чет на локалној телевизији јер због собне антене не хваташ ни РТС 1, или очајнички чекаш Радуљицу да пређе границу 2,5 за сома, а лик седи на клупи и чеше јаја. Срећан јер не мораш да будиш маторог за ауто да одеш до пумпе као у вукојебини одакле си, устајеш, облачиш јашу и прелазиш улицу да узмеш пљуге, кекс и црвени клакер, вирнеш радници у сисе која, сморена, по десети пут чита исти број "Блиц жене".

Ретардирани рођак фудбалског стадиона, чији зелени тепих подсећа на лице тинејџера са опасним проблемом везаним за самопоуздање.

Када клуб остане без средстава, на Џомбас арени се обрне једна сезона кромпира како би се омогућило нормално функционисање и деблокада рачуна. Ионако је одавно спреман за сетву.

Upozorenje promiksuitetnoj devojci da ne pušta baš svakog da prođe kroz nju na moru. Nije lepo otvarati rupe strancima. Potajna nada da će baš tad zablistati i da će je samo sunce opaliti. Devojka od nepoverenja.

У људској природи, бар у домаћим приликама, је да ствари деле на добро и лоше, наше и њихове, домаће и куповно, звезду и партизан, исток и запад, Америку и Русију, народно и забавно, егзит и Гучу, село и град, лекара и бабин лек, четнике и партизане, демократе и недемократе и још зилион других ствари око којих мораш одлучити на којој си страни.

Таква је ствар и са временом-стижеш на време(или мало раније) или касниш, опет две стране, нема између јер је и "академско кашњење" опет кашњење макар га назвао и "Боговским кашњењем".

Стална препирка и чест повод свађа је чињеница да су неки људи организовани и све стижу на време неретко се одричући разних задовољстава попут зорњака, оброка пред полазак, шестог шприцера у кафани јер журе, разговора са тек упознатом девојком на улици, дремке, завршавања мисије на игрици, задњих 15 минута утакмице и осталих честих разлога кашњења да би стигли на време и да их неко не би чекао. Лепо од њих, али да ли је и корисно?

Ем што су се одрекли ситног(или не тако ситног?) задовољста ем још морају некога да чекају. Некога ко је решио да нпр издрка још једном јер ће можда вечерас умочити па да се не обрука. Да ли је то награда за организованост и етику? Јесте, као што је девојци награда да је после чоко мока залијеш златним тушем.

Dovesti devojku u stan i obavezno imati snošaj sa istom. Kulturan način da se nekome saopšti da je skoro pamprčio neku ribu u svom ili ortakovom stanu.

Задужење које добије особа која се у извршавању тога показала као најуспешнија.
Искуство стицано годинама, за собом је повукло титулу најбољег.
Уколико си најбољи у нечему што други не воле да раде, ти то радиш и увек ће теби то следовати, без обзира ко је у близини.
Стручњак.

Sleng za one tabletice što nam pripisuje čika doktor kako bismo prilikom svakodnevnog upadanja iz jednih govana u druga to mogli da ispratimo, ne više srećni, ali bar smireni i nasmešeni, kako to dolikuje civilizovanom čoveku od koga se prosto očekuje da sabija probleme kao terminator, a pritom sačuva miran i prijatan jebački stav.

Pismo kojim te saobraćajna policija podseća koliko čezne za tobom i koliko im je stalo da se opet čujete, pa makar i na šalteru za plaćanje kazni za prekoračenje brzine. Kao svaki pravi ljubavnik i oni znaju da se upornost isplati, pa ako ih kulirate i ignorišete im poslata pisma, pojaviće vam se lično na vratima, uz serenadu sirena i goreću želju da imaju seksualni kongres neke vrste sa vama.

Svaki dan isti kurac.

Objašnjenje devijacije u ponašanju mladog mandrila. Nedovoljnim unosom dehidriranih supstancija u organizam mladunčeta pavijana (ili bilo kog drugog pripadnika roda mladicus majmunikus) može dovesti do komplikacija u razvoju kognitivnih funkcija što jedinki otežava svakodnevno funkcionisanje.

За жене, цвеће је симбол романтике, лепоте и нежности. За мушкарце, цвеће је симбол покајања, извињења и поткупљивања. Откад је света и века, хомо сапијенс мужјак је хомо сапијенсу женци даривао цвеће да би се искупио. То је и нека врста жртве, јер ти се остали припадници чопора смеју и подјебавају те јер си папучар. А ти гледаш да нађеш што већи букет за што веће срање па шта ти Бог да. И ко зна зашто, овај је метод пролазио.

Проблем је настао у 20. веку. Жене су се осилиле, добиле права, па су уз све то почеле и да гаје исте емоције према цвећу као и мушкарци: да их боли туки. Чак су направиле и фору са 8. мартом да им узимаш цвеће не у сврху индулгенције већ као знак покорности према "слабијем" полу. Данас цвеће и даље пали, али са све већом еманципацијом жена и са оним феминисткињама мушки пол је угрожен да вечно остане у говнима.

Taman ste uhvatili život za muda i umesto da odmah poentirate sa time što imate, vi se prvo sebi divite, smeškate i odugovlačite dok se život ne izmigolji i saspe vam dvocevku u glavu, sve sa osmehom, pa ga vijate u sledećem nastavku.

Још један од идиотлука модерног доба где новопечени супружници у циљу транспарентности праве заједнички профил. Хибридни хермафродит профил осим приватности уклања и личне заменице једнине и све постаје "Ми".

из краја, блока, улице, села, предграђа, штале откинули би КОГA 'ОЋЕШ!

Тако почиње већина самоуверених изјава ортака који у животу никад ништа није урадио што се тиче неког спортског достигнућа али по сопственом уверењу и даље може много боље од оних који се тиме професионално баве цео свој живот. Он и његови ортаци. Само да се скупе. Само.

Ал' јуче.

Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.

Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.