Svaki dan isti kurac.

Objašnjenje devijacije u ponašanju mladog mandrila. Nedovoljnim unosom dehidriranih supstancija u organizam mladunčeta pavijana (ili bilo kog drugog pripadnika roda mladicus majmunikus) može dovesti do komplikacija u razvoju kognitivnih funkcija što jedinki otežava svakodnevno funkcionisanje.

За жене, цвеће је симбол романтике, лепоте и нежности. За мушкарце, цвеће је симбол покајања, извињења и поткупљивања. Откад је света и века, хомо сапијенс мужјак је хомо сапијенсу женци даривао цвеће да би се искупио. То је и нека врста жртве, јер ти се остали припадници чопора смеју и подјебавају те јер си папучар. А ти гледаш да нађеш што већи букет за што веће срање па шта ти Бог да. И ко зна зашто, овај је метод пролазио.

Проблем је настао у 20. веку. Жене су се осилиле, добиле права, па су уз све то почеле и да гаје исте емоције према цвећу као и мушкарци: да их боли туки. Чак су направиле и фору са 8. мартом да им узимаш цвеће не у сврху индулгенције већ као знак покорности према "слабијем" полу. Данас цвеће и даље пали, али са све већом еманципацијом жена и са оним феминисткињама мушки пол је угрожен да вечно остане у говнима.

Taman ste uhvatili život za muda i umesto da odmah poentirate sa time što imate, vi se prvo sebi divite, smeškate i odugovlačite dok se život ne izmigolji i saspe vam dvocevku u glavu, sve sa osmehom, pa ga vijate u sledećem nastavku.

Још један од идиотлука модерног доба где новопечени супружници у циљу транспарентности праве заједнички профил. Хибридни хермафродит профил осим приватности уклања и личне заменице једнине и све постаје "Ми".

из краја, блока, улице, села, предграђа, штале откинули би КОГA 'ОЋЕШ!

Тако почиње већина самоуверених изјава ортака који у животу никад ништа није урадио што се тиче неког спортског достигнућа али по сопственом уверењу и даље може много боље од оних који се тиме професионално баве цео свој живот. Он и његови ортаци. Само да се скупе. Само.

Ал' јуче.

Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.

Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.

Đorđe Balašević. Tipičan primer Balaša.Alfa Balaš. Priča jedno, radi drugo.

Ni sam ne zna koliko je velikih ljubavi opisao u svojim delima. Ljubavi koje je neke možda zaista i proživeo. Voleo je lepe, daleke, nesuđene. I ljubio ih je i gubio, i vozao na biciklu, i pisao pesme. I pratio na stanicu, i vijao po belom svetu, i špijunirao dok se kupaju. Sve je to naš Balaš radio.

A onda se oženio sa Oliverom. Oliverom koja glumi neku ribicu potpuno suprotno od njegovih sirotica. Oliverom koja je garava samo kad izađe iz solarijuma. Oliverom sa kojom se mimoišao jedino kada je ona kretala u prvi razred, a on na faks. Oliverom čiji ćale nije prota.

Sinonim za: 'šta ćeš', c'est la vie, panta rei... tako ti je, kako ti je.
I šta ti ja sad tu mogu? Ništa.

Opis veoma loših vremenskih uslova. Naime, poznato je da ova voditeljka svesna svoje jebozovne pojave ne oblači ništa preko kolena osim ako napolju, štono naš narod kaže, "ne puca cerić".

Čobanin sa malo lepšim manirima. Kulturniji. Za razliku od čobana koji su sada zauzeli skoro sve diskoteke u gradu, ovi još uvek tamo negde čuvaju ovce.

Držali kurac u ustima dabogda!
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!

Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.

Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.

Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.

Položio pismeni ispit ili kolokvijum metodom slučajnog zaokruživanja ponuđenih odgovora.

Tako neka viša sila ili kako se to već zove, život valjda, krene da te ubaci u neki film koji je namenio za tebe. Često niskobudžetski i bez kul specijalnih efekata. Pa se ti posle sam snalazi kako znaš i umeš. Sad tu se umešaju i korežiseri, tipa roditelja, bližih i daljih rođaka, najbližih prijatelja koji nekako misle da najbolje znaju kako ti tu treba da se ponašaš i koliko loše da glumiš u raznim situacijama. I tako ide to režiranje, a mi, što smo tu, jebiga pratimo instrukcije. Mora nekako da se zaradi za leba. Ili bar da ti kažu da si osoba za primer. To je jako bitna stvar.
Ali tebe boli uvo, to što ti je život namenio ''Klovnove ubice iz svemira'', ne znači da ti ne možeš da zamišljaš da si u ''Začaranoj Eli''. I ko zna, ako se budeš dovoljno trudio, možda i se i taj život nekako smiluje, pa ti preda palicu da sam sebi sve sjebeš onako kako si planirao nekada davno.
Tipa, plot tvist, nakon venčanja ubiješ princa, smestiš sve nekom sumnjivom reptilu sa britanskim naglaskom (ionako su oni predviđeni da budu negativci) i postaneš kraljica.

Ali, otom potom, prvo treba zaraditi pravo za sopstveni scenario.

У великој мери придавати значај одређеној ствари. Бити загрижен за нешто не(достижно) и тежити остваривању истог.

Крај. Шта си урадио, урадио си, цех си направио и сад ти је време да га платиш. Ево га и дечко који ради у објекту да ти тај цех наплати. Помоћи ћеш и себи и њему ако се што мање буниш, кукаш и остало, јер колко год мислио да си покраден или да можеш да побегнеш а да не платиш, то је само одраз твог неискуства. Конобар ће ти кад - тад своје потраживање наплатити, само што теби може да буде још горе ако ти наплати са каматом.

U pojedinim slučajevima samo evolucija sujevjerja koja se prožima i razvija kroz vjekove pod zaštitom ultimativne bapske parole: “tako to treba” ili “tako se valja”.

Ефектна, полуцинична и помало иритантна узречица за завршетак приче.
Крај, готово, нема више.
Енде.

Од 100 € па навише, докторским речником.

Misteriozna stavka koja ubija dobrog samarićanina u poštenim nalazačima, terajući ih da se ponadaju novčanom iznosu. Pecaljka za naivčine putem banderaških oglasa o nestalim stvarima i ljubimcima.

Ekvivalent sitnim slovima u bankarskim ugovorima, ali u ovom slučaju boldovano.