Đorđe Balašević. Tipičan primer Balaša.Alfa Balaš. Priča jedno, radi drugo.

Ni sam ne zna koliko je velikih ljubavi opisao u svojim delima. Ljubavi koje je neke možda zaista i proživeo. Voleo je lepe, daleke, nesuđene. I ljubio ih je i gubio, i vozao na biciklu, i pisao pesme. I pratio na stanicu, i vijao po belom svetu, i špijunirao dok se kupaju. Sve je to naš Balaš radio.

A onda se oženio sa Oliverom. Oliverom koja glumi neku ribicu potpuno suprotno od njegovih sirotica. Oliverom koja je garava samo kad izađe iz solarijuma. Oliverom sa kojom se mimoišao jedino kada je ona kretala u prvi razred, a on na faks. Oliverom čiji ćale nije prota.

Sinonim za: 'šta ćeš', c'est la vie, panta rei... tako ti je, kako ti je.
I šta ti ja sad tu mogu? Ništa.

Opis veoma loših vremenskih uslova. Naime, poznato je da ova voditeljka svesna svoje jebozovne pojave ne oblači ništa preko kolena osim ako napolju, štono naš narod kaže, "ne puca cerić".

Čobanin sa malo lepšim manirima. Kulturniji. Za razliku od čobana koji su sada zauzeli skoro sve diskoteke u gradu, ovi još uvek tamo negde čuvaju ovce.

Držali kurac u ustima dabogda!
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!

Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.

Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.

Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.

Položio pismeni ispit ili kolokvijum metodom slučajnog zaokruživanja ponuđenih odgovora.

Tako neka viša sila ili kako se to već zove, život valjda, krene da te ubaci u neki film koji je namenio za tebe. Često niskobudžetski i bez kul specijalnih efekata. Pa se ti posle sam snalazi kako znaš i umeš. Sad tu se umešaju i korežiseri, tipa roditelja, bližih i daljih rođaka, najbližih prijatelja koji nekako misle da najbolje znaju kako ti tu treba da se ponašaš i koliko loše da glumiš u raznim situacijama. I tako ide to režiranje, a mi, što smo tu, jebiga pratimo instrukcije. Mora nekako da se zaradi za leba. Ili bar da ti kažu da si osoba za primer. To je jako bitna stvar.
Ali tebe boli uvo, to što ti je život namenio ''Klovnove ubice iz svemira'', ne znači da ti ne možeš da zamišljaš da si u ''Začaranoj Eli''. I ko zna, ako se budeš dovoljno trudio, možda i se i taj život nekako smiluje, pa ti preda palicu da sam sebi sve sjebeš onako kako si planirao nekada davno.
Tipa, plot tvist, nakon venčanja ubiješ princa, smestiš sve nekom sumnjivom reptilu sa britanskim naglaskom (ionako su oni predviđeni da budu negativci) i postaneš kraljica.

Ali, otom potom, prvo treba zaraditi pravo za sopstveni scenario.

У великој мери придавати значај одређеној ствари. Бити загрижен за нешто не(достижно) и тежити остваривању истог.

Крај. Шта си урадио, урадио си, цех си направио и сад ти је време да га платиш. Ево га и дечко који ради у објекту да ти тај цех наплати. Помоћи ћеш и себи и њему ако се што мање буниш, кукаш и остало, јер колко год мислио да си покраден или да можеш да побегнеш а да не платиш, то је само одраз твог неискуства. Конобар ће ти кад - тад своје потраживање наплатити, само што теби може да буде још горе ако ти наплати са каматом.

U pojedinim slučajevima samo evolucija sujevjerja koja se prožima i razvija kroz vjekove pod zaštitom ultimativne bapske parole: “tako to treba” ili “tako se valja”.

Ефектна, полуцинична и помало иритантна узречица за завршетак приче.
Крај, готово, нема више.
Енде.

Од 100 € па навише, докторским речником.

Misteriozna stavka koja ubija dobrog samarićanina u poštenim nalazačima, terajući ih da se ponadaju novčanom iznosu. Pecaljka za naivčine putem banderaških oglasa o nestalim stvarima i ljubimcima.

Ekvivalent sitnim slovima u bankarskim ugovorima, ali u ovom slučaju boldovano.

Jedna od najbolesnijih, najljigavijih i po svemu najgorih laži matoraca upućena detetu u predškolskom uzrastu. Čiko je čovek koji pravi sladolede, čokolade, lopte, bicikla. Čiko ima ringišpil, autiće, konjiće i trambolinu. Svaki posao na svetu radi samo po jedan čovek i ako on otegne papke tako i njegov proizvod ili usluga odlazi zajedno sa njim i detetu ostaje samo da se seća kad je zadnji put uživao u čarima koje je čiko pravio samo za njega.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Obaviti tuširanje na brzinu, saprati nečast sa telesine.
Cilj je uz minimalno uloženi trud dovesti higijensko stanje organizma da pređe đuturativno ošacovani najniži društveno prihvatljiv nivo tolerancije. Nisi flafičasto čist, koža ti nije baršunasta posle temeljnog pilinga Dove kupkom, a opet si kudikamo više upicanjen od dlakavog pazuha brkate babe, uparenog pod vunenim džemperom o ilindanskoj žezi u vozilu GSP-a.
Na pijaci, posle pentaestominutnog cenkanja sa Kinezom pazaruješ tri turska sapunčića za 150 dinži, posle pretnje prstom gratis dobijaš konzervu rumunske tunjevine, i popust na CD Zoke Bosanca, prilično fer dil.
Vremena nemaš, ili te još verovatnije boli kurac za teranje mak na konac higijene, ionako znaš da je šansa da ćeš noćas jebati jako mala, a društvo te i onako videlo još i u gorem izdanju.
Fokusiraš se na pazuh, bulju i šiju, lice si jutros sapunjao, nema potrebe da ga pereš opet, a i nećeš da rizikuješ da postaneš metroseksualac. Noge su svejedno daleko od nosnih receptora, menjaš samo čarape.
Ako nekim slučajem smuvaš neku cavulju sa preferencama za 69-ku, jebi mater čitavom upravnom odboru Adidasa što su proizvodnju patika izmestili u Tajland, kako da ti noge mirišu kad ti patike trandže iz Bangkoka spajaju Oho lepkom.

Najava od strane muškarca da će seks trajati jako kratko, ko zečevi da se jebu. Nešto poput one stare dobre ''ćero, što se mene tiče ti si jebana'' samo na malo kulturniji način.

Feng-šui velikih igrača koji navode na nezahvalno slaganje domina jedne iza druge, koje rezultiraju formiranju konačno dugog puta od strane mnogih njuški ispred kojih se nalazi šargarepa ka kojoj se teži. Nije bitno što postoji neko iznad, neko ko šefuje i mlati mamcem, kad magarci teže ka tome, treba to tako. Najlakše je utopiti se sa većinom, biti prvi glas naroda, plivati niz stuju i time ne plaćati namet.

Na početku igre postoji pravo izbora i po tome se vrši klasifikacija koji magarac će se prikloniti kojem putu i sili, da li ići rame uz rame sa belim ili crnim pešacima. U oba slučaja biće raznih topova i kraljica, razlika je ko može da vidi mimo ivice šahovske table. Svaki pokušaj odstupanja od pravila, preskakanja figura umesto njihovog obaranja biće sankcionisan kroz namet. Dodeliće se ludačka košulja, skresati krila koja zaobilaze navodne aksiome vladajuće sile, kome još trebaju ljudi.

Zato, ne lipši magarče do zelene trave, oslobodi se se nameta, stegni rukave od košulje, pre toga pojačaj farmu i uživaj.

Srbija

Najvažniji čovek u celom preduzeću. Nebitno što radi za minimalac, ima samo završenu večernju školu i na posao dolazi direktno iz krčme. On je jedini koji zna da upravlja tom đavolskom napravom i on određuje kad se šta utovara i istovara. Njega svi čekaju i nema pravog posla bez njegovog prisustva. Zato firma obično ima više zaposlenih sa ovim zvanjem, ali oni uvek razmišljaju i rade kao jedan tako da ni to ne pomaže.
On istovara 100 tona semenskog kukuruza za 20 minuta, prevozi šestometarske metalne profile i montira ih sa milimetarskom preciznošću. Ali kad neće, onda neće. Dva šlepera iz Turske će sat i po čekati na utovar paprike samo zato što je viljuškarista smazao neka sendvič sa problematičnim majonezom pa sad ispušta čudne zvuke u klozetu. Odbijaće da utovari gajbe Lava jer u nagradnoj igri 2007. nije dobio ništa, a poslao je 3000 čepova. Ali jebiga, niko mu ništa ne sme reći jer ko će onda voziti viljuškar?