Није то тако, али ја хоћу да те убиједим да јесте.

Nova, kožna lopta, koja se ljibomorno čuvala u detinjstvu, da je ne bi ogrebali, ili ne dao Bog probušili.

Totalna suprotnost od gumenjare koja je mogla da se pika i po trnju.

Pojam kojim se u nekim, ne tako popularnim sportovima u Srba (veslanje, rvanje...), zovu kvalifikacije za finale. U njemu učestvuju svi poraženi iz prethodne runde, kojih je mnogo, a broj mesta koje vode u finale asimptotski teži nuli. Praktično rečeno, ko ode u repesaž, neće videti finala ali i dalje gaji lažnu nadu.

Место у које женско биће улази искључиво службено.
Објекти у којима ниво тестостерона доминира над свим осталим нивоима.
Играоница, клаџа, па и нека биртија у крају за коју само другари знају. То су та места.
Одатле се не излази ни у лудилу. Осим ако је забрањено букснање унутра. Онда мора да се избоксује склањање забране па може и да се вари унутра.
Седиш, играш, пушиш, коцкаш, радиш шта год радиш али не излазиш.
Тако и остатак екипе. И тако напуните просторију одвратним смрадовима чија симбиоза вашу просторију претвара у - бувару.

Hoćeš nekome da kažeš da je seljak, a da ga ne uvrediš. Čak i da zna šta izraz znači, rustično zvuči nekako pohvalno.

Primitivno i ispod svakog nivoa. Reč koja će nam, u najmanju ruku, približiti koliko je samo jadan, podmukao, mizeran i seljački gest o kome je reč.

Usmeni priručnik sa svim uputstvima.

Ultimativni napuš upućen dembeljanu koji neće da mrdne guzicom bilo šta da uradi, nego non-stop palamudi i filozofira dok svakim danom postaje sve nesposobniji za obične stvari koje čine život.

Dizajnerski valcer sa nameštajem. Koristi se da bi se velike i teške stvari pomerale tako što im se naizmenično pomera jedna, pa druga strana. Kod pomeranja frižidera i visokih polica izgleda kao da nosač pleše sa njima.

Poslednji i najbedniji pokušaj da se s' nekim nešto dogovorimo, ili da ga u nešto ubedimo.
Kompromisna fraza koja koja predstavlja "shortcut" za - "ne bih mnogo da se ubeđujem s' tobom, ali neću ni da te molim".
Ovaj pokušaj ipak na kraju obično završi kao popušaj...

Deskriptivan prikaz seksualne moći životnog saputnika.

Ултимативни факоф нападном габору женског пола.

Ultimativna pretnja koja se upućuje isključivo iz sedećeg, eventualno ležećeg položaja.
Da bi dobila na težini i svrsishodnosti, onaj koji pretnju upućuje u datom momentu mora prolaziti kroz neki oblik idile, kako bi osoba kojoj se preti shvatila da će biti usrana od batina.
Poznato je da čovek bije ženu, ili čoveka, jače i bolje kada ga ta delatnost odvrati od ispijanja rakije, večere nakon ispijanja rakije ili gledanja Vučića.

Šatro obrazovnog karaktera i edukativan, a ovamo nabija tenziju u dnevnoj sobi ako ga gledaš s matorima. Jeste, radio si pajdo koka ekser trip (tako se samo kaže, he) i boli te kurac za neke tamo ispovesti nekih anonimusa eks štićenika iz Crne Reke pod okriljem oca Branislava Lopate lično i znaš da oni tamo samo jedu pajdo govna preko TV-a.

Niti te dotiče ta njihova priča nit šta, ma ko te jebe matori, pucaš se u venu i meni je to dovoljno da ne obraćam pažnju na tebe, već ću za to vreme da iskucam poruku Marini da kupi kurtone pre nego što odem do nje i da iscima malog Đomlu za bar pola tketa. Pa daću joj kintu kad se budemo videli večeras, opušteno.

Negde na pola drndanja SMS-a čuješ matorog kako mumla nešto o čemu si ti već odavno provukao kroz glavu i provaljuješ samo ono: ''E da ti jebem mater onu narkomansku'', a na televizoru par scena iz Treinspotinga i Gridloka, simultano. Ćale namršten i poluzgađen, a keva ko svačija keva, poluzabrinuta, blago u neverici sa pogledom fazon ''pa zar stvarno to postoji kod nas?!''

''Droga je ono, stvarno baš loša, baš...mmm...hmmmr...droga ti je jedno zlo koje ti krade život i cedi dušu'' - reče neka tamo silueta izmenjenim glasom ko vokal Kenibal Korpsa dok u pozadini piči tema iz Rekvijema za Snove. Sledi malo duži fejdaut efekat dok ekran potpuno ne pocrni, pa kreću krupna bela slova u vidu zahvalnice svih koji su sudelovali u ostvarenju ovog filma*. Kako originalno od reditelja, nema šta.

Uzimaš 500 kinti od matorog i krećeš u grad jer ti je poruka preko moba apruvovana.

On je brate zauzet. Obaveze, ovo ono. Stalno mora nešto da obavi, da završi. Toliko je kul da nema vremena ni za piće, ni za fudbal sa ortacima. Baron pre svega.

Uvek je u žurbi. Rokovnik mu je pun. Još dva komada, sa sve ispisanim koricama i marginama, je ostavio kod kuće. Teže je doći do njega nego do glavnog slobodnog zidara u pauzi između vladanja svetom i nameštanjem teniskih fjučersa. Pre će te Raizinger častiti pivdžanom za osvojeno prvo mesto na takmičenju za mister univerzuma, nego prezauzeti ortak.

On ne spava. Stalno zuji, juri. Klinkice, matorke, časovi solfeđa i novinarstva. Teretana, bleja, teretana, cepanje drva sa ćaletom, komšijom, bratom od ćerke kevine kolegince. Moguće ga je uhvatiti na kafu, kao i skinuti Švarcijevoj ćerki nevinost pre braka. Jedino što ostaje je da mu, posle spiska obaveza, dužeg od novogodišnjih želja dece iz Afrike, kažeš da ćeš kontaktirati njegovu sekretaricu.

Pokazati ko je gazda, ko vozi traktor, a ko otvara kapiju. Podeliti par vaspitno-popravnih da bi te boranija ozbiljno shvatila.

Polucenzurisana kraljica psovki u srpskom jeziku. Koristi se u delikatnim situacijama, kad bi necenzurisana verzija dovela do velikog sranja, a totalni prećut do implozije. Akcenat je na tome da se izbace samoglasnici i da se psovka izgovori kroz zube i sebi u bradu, što nerazumljivije.

Suptilnije i uviđajnije od "Matori šta koji kurac?" izraziti zabrinutost za svoj i sagovornikov društveni status usled neke radnje koju je učinio u javnosti ili promene stila koja je društveno neprihvatljiva i koja će ga na osnovu toga odmah svrstati u određenu socijološku grupu. Ovim izrazom mu ujedno želimo jasno staviti do znanja da bi smo trenutno radije stajali pored uber seljaka paprikara Radašina-ću te patošem, nego pored njega.

Jebiga, sedeo si kući, nisi znao šta ćeš sa sobom- livada u glavi, i odjedanput ti je bljesnula genijalna ideja koja je poput groma pogodila tvoje neuronske grane, da je do jaja izvući pramen a la Halid Muslimović, koga inače zovu "Plavi čuperak" i to ne zbog toga što je citirao Miku Antića prilikom gostovanja kod Lee Kiš ili Jelene Bačić Alimpić (nego upravo zbog tog ciganskog pramena), nositi flafičasto baršunastu majicu sa likom Milana Stankovića u prirodnoj veličini ili si pak gledao slike svog askurđela i pomislio "Kako mu jebački stoje ovi brčići. Hoću i ja takve!"

Šta? Kad može Bred Pit, Beks ili Džoni Dep da menjaju svaki čas izgled i da eksperimentišu, što ne mogu i ja!? Ali si zaboravio jedan sitan detalj, da su oni super uber svetske zvezde i da oni mogu da šetaju gradom i sa govnetom na glavi i biće do jaja kul i svi će početi da nose govna na glavi. Tako da matori ne eksperimentiši previše. Pomisliće ljudi svašta!

Još jedna od izmišljotina za proseravanje među ziljavom kvazi-manekenskom populacijom a lansirao je svojevremeno, naravno, TV Pink.

Bit svega je, naprimer, da šetanje nekih seoskih sponzoruša u vunenim džemperima "Sirogojno" po bini nekog zadružnog doma u unutrašnjosti nekako zaliči, makar po količini stranih reči, na neku inostranu modnu reviju.

Најлуђи лик у касарни. Он је на крају каријере, види на шта је страћио живот, зна да је касно, прошао воз, то што није хтео да се гузичи још четири године по Војној академији га је коштало две и по собе при додели стана, упола мање плате, а за годину-две и пензије, и константног зајебавања од стране официра који би могли да му буду синови. Доживљена спознаја изазива различите психичке поремећаје.
За дозволу за излазак, најбоље је ипак питати баш заставника...