Dostojanstven, samopouzdan, ponosan, neuništiv umetnik i najveći filozof svoga vremena. Čovek koji nije stao ni na čiju stranu, koji je bio za Balkan, za dobru muziku i lepe žene. Čovek koga je režim naterao da ostavi ono što najviše voli, ali nisu uspeli da unište njegov rad i da izbrišu njegov fantastićan glas koji će zauvek ostati dobro poznat na njegovom Balkanu.

Dragi Branko,
Obraćam ti se sa "dragi Branko" jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste.
Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog "Kockice" i "Opstanka". Životna želja mi je bila da učestvujem u "Kockici" i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči.
Kad sam prvi put čuo "Ob-la-di Ob-la-da" hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije.
A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u "Kockici") istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio?
Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem.
Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka "nula dinala". O ulaznicama da i ne govorim.
I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti.
Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?

Tatatatira i tebi,
Tvoj drugar

Mnogo zajeban dan.
Ustaješ ujutru na posao umoran k'o pas. Pokušavaš da upališ auto, kad ono neće. Setiš se da si ispao som što sinoć nisi natočio gorivo. Treba imati pamćenje kao slon pored onakvog posla.
Pravac na autobus. Jedva ulaziš, stisli se ljudi k'o prasići oko krmače. Naravno kasniš na posao. Ulaziš u kancelariju, kolege blenu u tebe k'o tele u šarena vrata. U tom ulazi šef šepureći se kao paun i počinje da sere k'o foka. Pita te što kasniš, ti kažeš da si spavao kao jagnje i da si hronično umoran, kao konj. Potom ti kaže da nema opravdanja i da će ti sledeći put skinuti 20% od plate.
Dosadan je kao muva. Pitaš se dokle ćeš biti crna ovca u toj kancelariji.
Ceo dan radiš kao mrav da bi se opravdao. Zabio si glavu u papire, k'o noj u pesak. Ne ideš čak ni na pauzu iako si gladan k'o vuk.
Konačno, kraj radnog dana. Istrčavaš k'o zec da bi stigao na autobus, koji naravno uvek pobegne, pa pobesniš kao ris. Čekaš drugi autobus k'o kvočka na jajima. Konačno se pojavljuje. Lešinari oko tebe su zauzeli sva sedišta. Ni komarac ne bi više mogao da stane. Zadnja stanica, vučeš se kao kornjača do kuće. Stižeš kući i vidiš da ova ćurka tek sad stavlja ručak. Odlaziš pod tuš jer smrdiš kao puma. Posle tuširanja ležeš k'o mečka u svoj krevet. Dolazi ti žena i kaže da do ručka ima vremena da se malo poigrate mačke i miša. Džabe, kad ne može da se digne patka...

Ono što su nekada bili prvi put ostavljena četkica za zube u kupatilu i jedne rezervne gaće u fioci, danas kreiranje foldera postaje siguran znak da uskoro sledi rezervni ključ od stana.

Скрндељ sui generis, дакле, један једини, непоновљиви, оно што мајка два пута не рађа.
Риба толико ружна да је ономад побила чопор бесних добермана тако што је скинула капуљачу. Делује као јако ефикасан растеривач глодара. Јадничци ни не успевају да се разбеже. Остаје вечита девица, осим ако не наиђе на слепог сваштојеба на LSDjy.

Lik koji pokupi autostoperke sa Kaćke petlje u Novom Sadu ili sa Plavog mosta u Beogradu a ne zna znanje.

Постоји гомила бендова, мање или више квалитетних. Да би се издвојили из те гомиле, многи се одлучују за крајње ''интересантна'' имена. Најбоље би било такве бендове игнорисати, јер како ћеш себи да објасниш због чега слушаш неке људе који су толико прсли да се назову, рецимо, Нежни Далибор.

Стомак беле боје чији се слојеви преклапају по задњој гуми Урсуса на коју је наслоњена, гумене чизме са свежим мирисом свињске балеге и образи румени попут круњача који вришти мељући куруз под чардаком. Коса која мирише на свих 5 литара шампона од брезе, и један поглед у коме се огледа читаво газдинство и сав мираз који те чека.

Narko diler koji voli fudbal.

Stvorenje sa natprirodnim moćima iz latinoameričkih serija koje se pojavljuje u obliku kipa ispred kog zalizani junaci i sisate junakinje prolivaju hektolitre suza jadajući joj se nad svojom surovom sudbinom.

Ispada da ima veće moći od svih svetskih bogova zajedno, jer ne postoji pozitivac u seriji kome molitva nije uslišena i negativac koji nije kažnjen za svoja nedela. E sad, misterija ostaje da li ona njih kažnjava zbog svojih nedela ili zbog toga što je ne posećuju tj. ne idu u crkvu.

Ipak, lep je osećaj kada na kraju serije saznaš da su Franku izrasle obe noge, Pablito oživeo, Rubenita nekada poznatija kao Gabor postala vrsna lepotica, a Himena izgubila nevinost sa onim slatkim konjušarom. Na taj način se vrši neka vrsta supstitucije, jer se negativci koji nekada nisu bili hendikepirani, ružni i siromašni sada to postaju, a čak postaju i dobri. Čak idu i u crkvu da plaču, tako da je pitanje vremena kada će i kod njih sve biti kako treba. Na taj nacin svi su na kraju serije srećni i ne ostaje gorak ukus u ustima i da ispadne da je Devica bila previše surova prema nekom.

Dobro, ima slučajeva npr. kada je Gabrijela iz "Vrele krvi" bila živa zakopana ili kada su Maura iz "Zabranjene ljubavi" izujedale pčele-ubice, ali to su zanemarljivi slučajevi i moraš biti veoma zao da ti se to desi.

Izraz koji koriste istinski gurmani. Znači dodati na jelo neki prilog kome tu možda i nije mesto, koji možda holesterol spiči do nivoa koji ledi krv u žilama Dr. Filguda, ali koji opet daje neki šmek, i neopisivu sreću sladokusca.
Jednostavno, one situacije kad na sarmu staviš majonez, ili kad na petu pljesku koju jedeš na prvomajskom uranku staviš četiri centimetara debeo sloj pavlake.

Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.

Palamuđenje kojim se bave najveće licimurštine. Ogleda se u tome da prekoravaju druge osobe za nešto što i oni sami rade. Težak mentalni zajeb. Malo stručnije rečeno, posesivno-kopulacioni poremećaj. (vole sami sebe da jebu u mozak)

Hit pjesma mog djetinjstva. Ko je znao, bio glavni baja ispred zgrade.

7/11 sarkazma i 4/11 ironije izmiksovano u blenderu i servirano u visokoj čaši, onom ko očigledne stvari shvata na neki samo njemu razumljiv način.

Slično tendencijama u obrazovanju, i u biznisu je danas veoma važno da ime firme zvuči veoma moćno. Tako više nije dovoljno da ti se preduzeće zove "Kombinat", ili "Drvopromet", već mora da zazvuči nekako moćno. A šta je moćnije nego kada nasadiš na kraju naziva sufiks "eks".
Interesantno je u tom smislu da kako je rastao broj firmi sa tim sufiksom, tako se uopšte u zemlji povećavao broj trange-frange preduzeća.

Kreneš tako da razmišljaš. Razmišlja ti se. Iz čista mira. Nemaš pametnija posla. Jutro, ti besposlen, majka opet gunđa kako si čarape razbacao po podu i ništa nisi uspremio. Odmahuješ rukom, dok po frižideru tražiš sendvič od juče. Našao si ga, izlaziš iz stana, odmotavaš celofan dok krećeš preko ulice. Dok prelaziš ulicu, auto te zamalo pregazi. Vozač u odijelu kreće da viče na tebe. Ti samo odmahneš i nastavljaš dalje.

Kreneš tako da razmišljaš o današnjoj nadnici. Dobra dana u zla gospodara. Ko će još crnčiti 10 sati danas? Tako ti i treba, kad nisi upisao faks. Ne, žurke su bile bitnije i upravo sada shvataš zašto je sve tako loše ispalo. Nema veze, dobro si se proveo, biće valjda nekad bolje. Pa da, nećeš valjda čitav život da crnčiš na mješalici, zar ne? Dok šetaš ulicom, ugledaš jedan par, srećan par kako šeta.

Kreneš tako da ramišljaš o njoj, i o svemu što nisi rekao. O svemu što si joj rekao. I o njenom šamaru one večeri kad si se pijan ispovraćao na njenu crvenu haljinicu. Put te navede kraj njenog stana, sjetiš se nekih lijepih trenutaka iz srednje. Kreneš da joj pokucaš na vrata i staneš. Eeej, pa ona je udata žena. Ima dvoje djece, muža inžinjera, a i sama je diplomirani ekonomista. Šta ona ima da priča sa glupim fizikalcem. Nastavljaš dalje. Vidiš par beskućnika.

Kreneš tako da misliš o nekim bezveze stvarima i shvatiš da živiš dobro. Moglo je biti i gore. Mogao si da završiš na ulici, ali nisi. Ma... Iz ove perspektive, ulica i nije loša. Ma ko zna. Ko zna kako je sve trebalo da se desi. Ko zna... Staješ.

Kreneš tako i nestane ti zemlja pod nogama dok te u naručje dočeka ledena voda.

Popularna društvena igra koja se svakodnevno igra u većini osnovnih i srednjih škola.
Cilj igre za one koji su kupili žvake je da zadrže što više žvaka, a da pri tom ne ispadnu pičke. Cilj ostalih je da dobiju žvaku. Jednostavno!

Доказ који се не побија. Шарао си, магарче, крвави ти зуби. И пао си на тако јефтину финту, обукао светлу шуљу, она имала јарко ултра-љубичасти руж, па баш нашла по кошуљи да те љуби, поред толике главурде и осталих екстремитета, са нагласком на гениталије.
Ма 'де бре, то је неки лош сценариста филмова Џ продукције некад поставио као премису, и сад у сваком другом филму, шатро она пребира бели веш да не побоји, и као скапира његово неверство, није него.

Rečenica kojom urolog traži svoje pacijente u čekaonici.