Oprašta se od sveta.

Етичко чишћење.

Posesivna majka koja od svog čeda napravi debila.

Ono što me nikad nije mazilo.

Jedina logična, i ponekad skoro neizbežna opaska na račun onog ispred tebe, u slučaju kad napravi red od pola kilometra dok mu u pljesku ne natrpaju sve moguće i nemoguće dodatke.

Ili dobro, dobro lik.
Čovek iskuliro lepo sve. Imao brkove negovane, naočare zlatne i smeškao se divno. Gde sam ja, kaki rat, kake sankcije, kaki kurci, palci, odsečeni, drekavci, tuneli, sve je ustvari ok. Prototip Borisa Tadića, al mnogo bolji, sa dušom, imo onaj komunjarski šmek za babe. Svi vole Slobu al mora da postoji i neka lajt vezija, manje agesivna, kulerska. Najbolje delovao u tandemu sa Momirom Bulatovićem. Zajedno jeli po celo jagnje i pili po tri litra vina. Momir tu prednjačio, pa se i napije, Zoki jok. Smejali se Slobi što ozbiljno shvata vlast i život uopšte, a ženu pogotovu. Ne zna se ko je imo lepše brkove i ko se više smešio. Pogledaš te ljude pa pomisliš ovo bre neke dobričine. Ovi isti ko moj teča i njegov komšija kad su veseli. Divota jedna.

Može se smatrati uspehom ako u životu postaneš Zoran Lilić. Putuješ po svetu za džabe al ne smrzavaš se ko Memdović. Blizu si vlasti, imaš sve, super ti, karaš Vesnu Zmijanac, a nemaš nikakvu odgvornost. Prinčevski. Postojao izraz lilićevski za nešto opušteno, bez sekiracije.

Sposobnost permanentnog pušenja kurca i lizanja usranog dupeta zarad lične dobiti. Ova disciplina, pored besomučnog klimatanja glavom i smejanja na debilne fore, obavezno uključuje i servilnost idolu u vidu donošenja jutarnjih novina, brzinskog dopunjavanja alkohola u čašu čim se isprazni, uplaćivanja kladionice i nošenja mobilnog telefona na servis bez da tražiš pare. Podrazumeva se da nemaš mišljenje, ne otvoriš usta ni kad progori savest i žmuriš na zulum i nepravdu, čak i ako je po tvojim leđima.
Na kraju se popneš na vrh socijalne lestvice praveći se da nisi raspala kurvetina i pronađeš sledećeg genija koji će da ponovi ciklus.

Osnova svakog cenjkanja. Jer, nisi pravi pregovarač, ako ne pitaš prodavca koja mu je zadnja cena. Poznato je da samo budala plaća punu cenu, ti si pametan kupac, i stoga uvek moraš da pitaš prodavca magično pitanje - koja ti je zadnja cena?!

Tihomir koji se prvo šunja po prostoriji a onda napada kada najmanje očekujete.

Usklik ozlojeđene šlihtare, spremne da se bori do kraja za svoje teško stečeno parče anusa!

Неким поступком изазвати неочекивано јаку реакцију. Тригер (окидач) је углавном кап која прелије чашу и доведе до масивног шитсторма. Тригеровање покреће необјашњиву и тешко схватљиву лавину и баца тригеровану особу у афекат. Гаврило Принцип с локалним значењем, десета погрешна судијска одлука након које избија туча на терену, један корак који води преко ивице.

Dramatičan prikaz neiskorišćenog potencijala.

Mesto radnje: Pionirski grad, Beograd; Vreme radnje: Ujutro; Fabula radnje: Aham....

Muzika je put do sreće,
polje, šuma, reka, lug,
put do njenog srca kad te ona neće,
muzika je stihu drug.
Muzika je sve što mrda,
muzika je oko nas..." -

Pojava kombo afro frenke i staroslovenskog bakarnog plavetnila sa naznakama robertredforske siluete nežnim pokretom ispucale ruke biva zumirana od strane reda u matrici, sad kamermana muzičkog tobogana:"Prati crveno, samo prati crveno!" Krajičkom dobro uvežbanog oka konstatuje da Joca Adamov, Sančo Pansa Minje Subote kojemu je Subota stvarno prezime verovali ili ne...Gde sam stao? Joca Adamov. Da nastavim. Dakle, Joca Adamov smišlja novu verziju stihoklepa da nadmaši Minju Redforda, pritom tražeći inspiraciju u nozdrvi od oruđa koristeći kažiprst. Oči prateći klatno koje na jednom kraju udara u Minju, a na drugom u Jocu Adamova šalju signal kroz sinapse do tvrde kore malog mozga da se iznad Joce rađa ideja u vidu sijalice varta 45W. "Ne, ne, ne to je pivo od sinoć. Jogodinsko koliko se sećam, i tastova komovica, hmmm...boli me glava, da. Minja prati crvenu lampu, Minjaaaaa...opet se zaigrao."
Jedan vešt pokret i Sonijeva kamera u svom objektivu rađa pozadinu, scenografiju sastavljenu od dece, a odjednom, pred očima mozak fabrikuje pijanog Branka Kockicu, kako maše zajedno sa Minjom - jama čoveče. Pritrčava im Joca Adamov. Koga da se zumira? Možda onaj oveći krmelj veličine sinusa na Kockičinoj trepavici? Možda sa kamerom nešto nije u redu! Jebeni Korejanac ništa ne zna, ili beše Japanac?
Trivijalnost svakodnevnice danas više i nije tako trivijalna. Minja i Branko zajedno pevaju, Joca diriguje. Dečija lica u pozadini se tope u jedno veliko čudovište, a više niko ne prati crveno. Uh...Tup udarac u pleća. Brz okret, kad tamo, tonac se smeška. "Uzmi još jedan dim." Dubok udah, kratak pogled u kameru. Dobro je, sad je sve u redu.
"Minja, samo prati crveno." Tako je! Palac gore. Idemo dalje!

Bubuljica koja u svakom smislu te reči privlači tvoju pažnju - niti si u stanju da slušaš sagovornika šta priča, nit' si u stanju da bilo šta progovoriš sa njim sve dok ima TO na licu. U glavi ti je samo jedna stvar - kako da na najsuptilniji način dođeš u situaciju da iscediš taj tumefakt, koji polako preti da dobije ljudske osobine.

O.
Neverovatna stvar kada tri samoglasnika izgovaraš četvrtim.

Konzumentski nedostižni ideal, Sloboda Mićalović među konzervama, proizvod koji prosto ne kupuješ ni na akciji, samo opsuješ i uzmeš anonimnu sardinu sa najniže police.
Jer je luksuz. Jer je prokleto skupa. Jer je jede Kevin Kostner sa nasmejanim ljudima na jahti usred Mediterana, a ti si nastavnik opštetehničkog na zameni u Leštanima.
Ostaje nada da će te ubosti kladža, pasti nasledstvo ili se pojaviti neka slična jedinstvena šansa, pa da jednom isprobaš više taj famozni morski zalogaj.

Стручан, скоро па медицински назив за особу која се прима.
Зато ваљда и доктори на својим печатима и поред свог имена увек пишу скраћено, пр., да не би случајно народ увидео да су они баш такви примаријуси.
Мада, не би требало занемарити да ова реч, у мало другачијем контексту, може да стоји поред сваког др а испред имена доктора како би означилa њихову карактерну особину: примање, у овом случају - мита.

Najviši stepen pomirenja i opraštanja.

Komparacija vezana za kvalitet oralnog seksa.

Mislim da bi bilo dobro prvo da sedneš. Imam nešto da ti kažem.
Ne znam tačno odakle da počnem... Da ne okolišam previše, jebi ga, kako bih rekao al' roditelji ti se jebu. Eto!

Jebu se il' ko štuke il' ko dva raspala Fijata, od kojih je gornji Petstotka sa protrulom limarijom, a donji Multipla kojoj je lamela propala i povremeno joj curi raskuvalo ulje. Ne kažem da ti je majka Fijat Multipla, što možda i jeste, a možda je i Ferari, zavisi od toga šta ženu pali i kako se drži. Možda ti je ćale Multipla, otkud znam, a i nije moje da im zadirem u intimu.
Poenta je da se jebu i da je to sasvim normalna stvar. Živi su ljudi i imaju potrebe. Uzmi popij čašu vode, ubaci kocku šećera ako ti je lakše, broj do deset, nađi centar što bi tvoj mentor joge i hortikulture Oroku Saki rekao.

Dok si mali, tvoj radijus kretanja, potpomognut činjenicom da si praktično puzajuća hrpa govana, još uvek omogućava da ih mladalački zanos prevari da misle da imaju privatnost u spavaćoj sobi. Međutim, nakon što ćaleta kokblokuješ dva ili tri puta, pa keva utripuje da se na mleko opekla, onda ona obično počne više da duva na jogurt nego njemu.

Sledeći korak u evoluciji roditeljske intime pojavljuje se kada čekaju specijalne prilike, recimo kad je pile na ekskurziji, ili kod babe i dede. Međutim, kako pile evoluira u matorog konja koji je završio srednju ekonomsku, napustio poljoprivredni fakultet i pika kantere/menadžer 26 sati dnevno jer ne može da nađe posao, te zbog toga uhodi gnezdo kao utvara, roditeljska volja za životom jenjava. A svi znamo kako stres utiče na libido.

Ono što im ostaje kao poslednja luka je sporadično prisećanje da su i oni ljudi od krvi i mesa, te da su se nekad privlačili. I to je sasvim dovoljno za iskru. Samo treba da nađu izgovor koji mora biti dovoljno dobar da ukradu desetak-petnaestak minuta privatnosti, ali ne nešto preterano originalan. Shodno tome, idu jedno drugome da operu leđa.
Zguza.