Sad će, sad će, samo što nije. A u stvari daleko svjetlosnim godinama.

Što bi rekla ekipa iz Alan Forda - Tko leti - vrijedi, a ko vrijedi nastupa za Srbiju ili Hrvatsku. Mučenim Bošnjama ostaje ničim izazvan optimizam da će ispijanje kahve postati olimpijska disciplina ili da će sudija startni pištolj zamjeniti Magnumom 357 i odstraniti sve staze do Amela Ćurke kako bi ovaj osvojio nešto više od invalidskih kolica u finalnoj trci.

Купа се једном у четири године.

OI

Kriza srednjih godina.

Doprinos primitivizmu.

Место на које могу отићи сви ти љубазни, васпитани, елоквентни младићи по причама њихових тетака, мајки и осталих секача вена за њиховом финоћом. Другар, син, дечко са прејако израженим манирима. Тамо где одлазе сви Стефани Миленковићи - еманације бечких дворанина.

Халејева комета међу људском популацијом. Појава ређа од православља у Ирану и фудбалера на балкону Скупштине заједно.

Potpuno nezanimljiva priča. Da postoji fast forward opcija u svakodnevnom životu, veliki broj situacija (pogotovo neprijatnih) bi bio izbegnut.

Paradoksalno, pozicija koju shvatiš tek kad je svojim očima vidiš.

Pitanje koje mimoilazi nebitne činjenice, eliminiše višak obrazloženja i kanališe direktno u srž potrebe.

Alo bre, novinari glupi, što se bre ložite kada ovo kažu gejštine od holivudskih glumaca, strani sportisti i putopisni blogeri iz neke vukojebine, pa još i u naslov novinskih članaka turate?!?

Ovo je rečenica koju izgovaraju stranci kada prećute kako ih zapravo uopšte ne zanimaju kulturne znamenitosti Srbije nego hoće da kažu kako bi ti jebali ženu, sestru i najbolju drugaricu. Koga bre boli kurac da li se tebi sviđaju Srpkinje, idi jebi one pirgave britanske izrode i sidašice iz predgrađa Pariza, ustatejebem!

Pokriće za nečasne radnje.

Osoba koju roditelji nisu pravili u krevetu ili na zadnjem sedištu, kao što Bog zapoveda, već po kojekakvim vrzinama i budžacima, naprečac i kriomice.
Ergo i vrzinar bude takav: nedojeban, nedoklepan, zbrzan. Ništa ne ume da uradi kako valja i malo šta može da iščeka do kraja.

Индиректно.

Мајка, жена, ташта, ћерка.

Svuda izaziva zavisnost, samo na Kosovu nezavisnost.

Нова врста идентитета. Са другим народима смо се распичкали, опозицију немамо, а Звезда и Партизан смарају чим изађеш из средње школе. Пошто нам је држава обезбедила све вакцине одједном, појавила се прилика за нове поделе и такмичења ко ће бити бољи лабораторијски пацов.

Nema ribu; nikada je nije imao a kako stvari stoje nikada ni neće.

Нимало пробирљив педер из Шкотске.

Politički korektan izraz za prelaz naših para u njihove džepove.

Дођу тако времена, кад се човјек најео врућега љеба, нагледао ведрог неба, кад су му опанци виђели прашину свакога друма. Куд ли год баци око у висину, тај комад неба је већ видио, тај га исти мјесец у сутону пратио кући. Нема керета које на њега није залајало. Нема воде да му грло није оквасила. Понестало је пјесама које није чуо.

Покретач човјеков је жеља. Цио му вијек прође у жељењу. У угађању себи. Док жели жив је.
А човјек је ситница. Безначајна играчка у рукама грдне силе. Мисли да је битан. Понекад се уобрази, па умисли да се пита и са онима око себе. А јадан не зна да се не пита ни сам са собом. Не пита се ни са својом жељом. Зато му је у једном тренутку и понестане.

Понестане жеље. Нема више ничег да га одушеви. Нема тога што је више вриједно да му срце опет заигра. Ухвати га нека мучнина. Из стомака ка грлу га стеже. Подиђе га језа. Опет жели. Али не зна шта. Раздире га што не може никог приупитати зна ли можда он шта му треба. Зна ли доктора који би му рекао.

Приупита га жена, што се врпољи, што је ко на иглама. Зашто смире нема. Неће јој објаснити. Не зна ни он. Опет хоће, али не зна шта.

И тражи тако с времена на вријеме узрок свога јада. Можда га нађе, можда и не.
Понекад се покаје што је све жеље потрошио млад. Што не остави нешто за сиједе власи. Прође поред старе чесме, погледа је и прокуне, што је толко пио хладну воду после косидбе. Што не остави мало мерака за сјутра. Што не сачува жељу. Пусту жељу.