Borac protiv kapitalizma. Borac protiv olimpizma. Borac za jedan novi svet (namerno ne kažem bolji, jer bi to značilo da je i ovaj dobar). Neki kažu i borac protiv vetrenjača.
Duci je u javnosti poznat kao jedan od najboljih košarkaša sveta i kao čovek koji 1972, napušta olimpijski tim iz protesta. Svi su se dogovorili da napuste igre jer su bili prevareni, nepravedno izgubivši trku za zlato od strane nadopingovanog autsajdera Puerto Rica (za koga je utvrdjeno da su barem dvojica igraca bili dopingirani a FIBA nije poništila utakmicu!). Igrači se dogovorili da svi napuste ove i inače vrlo dramatične igre medjutim jedino je Duci imao obraza da održi datu reč.
Nakon sportske krarijere, intelektualno se izgrađuje, postaje magistar pravnih nauka (nije doktorirao zbog smrti mentora), doktor filozofskih nauka i “prećutno”, doktor iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, kažem prećutno, zbog ideja koje bi dovele u pitanje instituciju koja bi mu izdala tu titulu. Počinje kritički pisati o degeneraciji modernog, posebno olimpijskog sporta gde su nečasne igre, doping, laži i pohlepa (ne samo politika!), nažalost odavana neizbežne pratilje (sve besmislenijih) Igara. Poznat je dr Simonovic možda jos više po svojoj izvrsnoj knjizi "Pobuna robota". Teza je da je sport kakav je danas zapravo igra drogiranih robota i prljavog novca i kao takav nema apsolutno nikakvih veza s izvornim antičkim načelima, a vrlo malo sa moralnim ili ljudskim vrednostima.

Napominjem da je Duci počeo sa kritikom sporta još davne 81 godine i još od tada biva proganjan, tako da svima bude jasno kada je u pitanju njegova politička obojenost. Za njega bi se moglo reći da je čovek bez “dlake na jeziku” ili što će reći u maniru urbanih tekovina, on “naziva stvari pravim imenom”, ne želeći ni izbliza da ga stavim pored tih “urbanih” likova koji se vrzmaju po političkoj sceni

Da kažemo nešto i o Ducijevom načinu obraćanja. Mnogi kritikuju njegovu isključivost i izvesnu dozu agresije pri iznošenju argumenata, mnogi se i uvrede pritom, ali ja bih to opisao ovako. U društvu gde svi okreću glavu, gde su svi pomireni sa sudbinom, gde svi zatvaraju oči i uši pred istinom čovek mora glasnije da priča da bi ga čuli i da bi se prenuli iz kolotečine kojoj se svi mi u većini prepuštamo…

Duci je velika ljudina i rodoljub,nepotkupljiv,ostao dosledan sebi i to mu "glavešine" nikada nisu oprostile.I danas je zabranjen,na većini medija.

Kome ćemo verovati na kraju? Duciju, koji je zdravlje žrtvovao sportu a dušu, po cenu sopstvenog siromaštva, istini i pravdi, ili našim političarima koji svoju navodnu borbu za našu stvar naplaćuju debelim bankovnim računima…? Mislim da nema dileme.

Ko je na kraju Duci Simonović?

Ludak ili genije?

Pesimista ili vizionar?

Don Kihot ili pravednik?

Fašista ili čovekoljubac?

Odlučite sami…

Preduslov za rešavanje naizgled nerešivog i dug život.

Заоставштина из комунистичког времена кад су радници масовно из фабричких кругова износили (читај - крали) свакојаке потребне и непотребне ствари у нади да ће им некад затребати за личну употребу и корист. Тако сад, свако од нас у свом подруму може наћи тотално сумануте делове нечега за шта нема појма чему могу служити. Ту су затварачи калашњикова, уља за трансформаторе у кантицама (веома отровно), вратила електромотора, катодне цеви телевизора, разне глодалице у деловима које ни најбољи мајстори не могу склопити јер су изношене у деловима, топови рентген апарата, сочива оптичких нишана, каде за галванизовање и шта ти све не. Наравно, све је рађено под девизом: "Носим кад и шта има, а не дал' ми треба"

Čita se kao aj-ti sektor, ali u našim krajevima sa potpuno drugačijim značenjem.
Umesto specijalnosti u sektoru informacionih tehnologija, svoje znanje najviše pokazuju u aj ti delu.

x puta je isto što i mnogo puta

Konačno naći oslonac za odbacivanje.

Drkati jebeni telefon ceo jebeni dan i noć dok ne nestane baterije a onda ga turiti na punjač pa opet drkati ga majku mu jebem da mu jebem.

Најбољи изговор за све девојке да не раде физичко зато што су "добиле". Нажалост, мушкарци немају таквих проблема.

Deo pokućstva u koji se iz nemoći ili besa najčešće udara glavom.
Ima važnu ulogu u životu porodice - sitna deca na njemu po prvi put uče gde se može a gde ne može sa prstićima, po njemu se zatim pedantno ucrtava tempo kojim dete postaje kreten, a onda se za njega čvrsto drže stariji ukućani kada ovi počnu da ih teraju iz sobe.
Pored toga on je nemilosrdni socijalni barometar - u seoskim i građanskim kućama širok je impozantnih pola metra, dok u stanovima srednje klase dostiže tek sramotnih 12 cm.
U slučaju zemljotresa i elementarnih nepogoda, ljudi se najradije sklanjaju ispod ragastola jer veruju da ih čuva od svih zala, naročito od zakona fizike. Neki smatraju da mu tu magijsku moć prenose venci belog luka i ljute paprike koji na njemu najbolje uspevaju.
Oni koji ne vole ragastol i pogrešno ga zovu ragastov ili štok, tvrde da je on običan nosač za šarke i vrata. Ragastol takvima uvek ljubazno preporuči da ga išmirglaju.

Vrlo bitna stvar taj auspuh - mali al moćan - jer tu se nešto dešava on samo virka onako al tu mu je snaga jer je tako pritajen a jak
a onda vidiš ceo auspuh na ulici kao zaklanu neku životinju i zgaditi se razruši ti iluzije
vuku neki auspuh cigani kao mrtvo nešto kao meh neki i on više nije nako dostojanstven i moćan beda jedna

Nezaobilazna pesma na srpskim veseljima. Uz nju se bar par minuta osetiš zajebano - zato što si Srbin i zato što si pijan.

Krajiško prelo na kome se domaćin sa ostatkom preldžija prepuši vutre.

Vrsta za koju mnogi smatraju da zapravo i ne postoji, jer ko još može da se zadrži na samo jednoj rakiji? Ima ih, mada ne u velikom broju. Daleko od toga da oni ne umeju da se ošašave od alkohola (neki to čak i često praktikuju), ali jedna uz tursku i jedna uz ili neposredno pred klopu je ritual koji mora da se poštuje.
U pitanju su ljudi koji, po sopstvenom shvatanju, imaju skoro moralnu obavezu da popiju jednu ljutu ujutru uz kafu, kao i jednu neposredno pre ručka da otvore apetit. O zdravstvenim razlozima za takav ritual tek ne treba mnogo pisati jer se to podrazumeva. Ukoliko to ne učine ume čak i da im se javi osećaj kajanja, ponekad i negodovanja zbog tako ozbiljnog propusta kao što je nepoštovanje rituala rakije iz čega i proizilazi naziv ritualni alkoholičari.

Jer glupo je da u španskim serijama trudnica sama padne niz stepenice.

Na podlozi straha raditi nešto, neoslobođen do kraja, stegnut, da se sve nešto ne desi, da vas ne uhvate, da ne prespavate.

Kada zapamtite devojku da biste sledeću masturbaciju posvetili njoj.

Novoomiljena reč u narodu, posebno međ penzionerima i domaćicama, srodna reči "akcija" i pesmi "dotako sam dno života"...

Uzvik detekcije baronisanja. Skraćeno od "O, jebote kakvih lovačkih priča se naslušah ovde, Sveti Oci i askurđeli".

Univerzalna srpska dijeta.

Купити детету компјутер.