Први и једини навијач који је страдао на стадионима у Србији.
На 113-том вечитом дербију, након првог гола за Партизан, неколико малоумника са Југа је испалило пар сигналних ракета према Северу, а једна од њих је погодила и усмртила 17-годишњег навијача Звезде.
Нажалост, за неке људе ова смрт није била довољна трагедија, па су својим поступцима учинили да цео случај добије још гори и страшнији епилог.
Наиме, навијачи који су осумњичени за ово убиство су осуђени на бедну казну од 8 до 23 месеца затвора. Такође, неки од тада челних људи из Партизана, полиције и правосуђа су покушали да заташкају овај догађај, измишљајући разне приче и теорије по којима је младић преминуо на улици, иако је његов живот био угашен још на атлетској стази.
И дан данас се на Северу налази транспарент са његовим именом. Тако се на неки мали начин одаје почаст и оживљава сећање на овог момка који је без разлога изгубио живот, док кривце за то никад није ни стигла адекватна казна. Можда је баш то и разлог што су се сличне немиле ситуације дешавале и после '99...
Север је цео црвено-бео, Радовић Аца њега је део!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
A sta mislis kolika je kazna za ubistvo iz nehata? Po ovoj prici sam zakljucio da je rec o nehatnom ubistvu.
mene cudi kako neko moze da baci baklju sa juzne na severnu tribinu preko celog terena?To bre ima vise od 100 metara , to niko ne moze da dobaci....
Само да кажем још две ствари које нисам хтео да ставим у деф. На једној од првих утакмица на којој се нашао овај тран. је дошао и одг са Југа, "ваша смрт, наша је победа", а друга ствар је да се та утакмица играла до краја, иако је већ била утврђена Радовићева смрт.
Није бакља, већ сигнална ракета. Вероватно и не знаш разлику тако да се нећу упуштати у расправу.
Пожаревљанине, то је сигнална ракета која се испаљује, не баца се.
Иначе, Самхаине, добродошао нам на сајт опет. :)
Ovde baš i nije mesto za ovakvo pisanije, al ajd sad.
Хвала Пеки. Видим да сад имаш још глупље име. ;) А на повратку можеш да кривиш Минга, Данкана и каспера. Поздрав за њих овом приликом.
Избрисаћу дефиницију, ово је чисто да подсетим на овог недужног дечка и на то што му се десило, уз надање да се нешто слично више неће понављати...
Ok je to, ali svi ti ljudi, koji rade te stvari, ne zalaze na ovakva mesta. Slaba vajda da će oni kojima je ovo napisano pročitati. Al podržavam.
немој да бришеш. Плусчина!
Не, не дирај... Ја сам се тресао током читања, јер сам тад имао ако се добро сећам кеца из филозофије и нисам смео на текму... Апсолутно цела моја екипа од 10 људи је нажалост била у том тренутку око Аце, има на снимку неколико њих који показују прстима "плус" како би дозвали јебени "Анлаве" али већ је било касно, на жалост....
Говно типа Чегија је отишло у творза на неку малу робију због тога, као и остатак тих ГОВАНА са југа ( не мислим на СВЕ навијаче Партизана, наравно), а реално ми смо тад били деца, навијали смо за клуб, није се ишло да се неко повреди, или не дај боже убије, али та ГОВНА су хтела тако... Не знам где је Чеги, ГОВНО сад, али сваки пут кад се сетим ове текме сетим се како сам и сам могао да погинем... Нисам, на сву срећу, али иако ни Звезду не гледам више већ 5 година, не могу да променим мишљење и дан данас. Ако читаш ово, дбело ГОВНО, убио си дечака само из личног комплекса, зато што смо те убили од батина пар дербија пре тога... Само зато, ПИЧКЕТИНО ИСКОМПЛЕКСИРАНА!
Nemoj da brišeš,jebeš skor svaka čast za ovo!
I nije Čegi kriv, on je odrobijo zbog nekog kretena...
Север је цео црвено бео, Радовић Аца њега је део
Крећемо заједно кући. "Докле идеш?", упитах га. ''До 29-ог, па до Дунав станице, па тек онда кући. Знаш, ја сам из Опова, треба ми мало више времена'', са осмехом је одговорио Аца. "Знам", рекох, ''али то не значи да не можемо заједно до угла 29. новембра и Џорџа Вашингтона, па свако на своју страну". И тако кренусмо не сумњајући ни мало да ће нам то бити последња шетња до места где смо се растали.
"Шта радиш сутра?", питао ме док смо ходали заједно. "Па, дерби је, мора да се иде, дерби не сме да се пропусти", одговорих. "Ја не знам шта да радим, имам сутра неких породичних обавеза, међутим мораћу некако да се извучем", одговорио је са осмехом. "Као што кажеш, не сме да се пропусти, а мислим да знам како ћу се извући", насмејао се безбрижно, "добијамо Партизан сигурно".
Ја као за инат добијем температуру 39.5 ујутро и закован у кревету остадох кући да пратим резултат. Док сам слушао преко радија шта се догађа, ухвати ме нека језа. Ма трипујем се, све ће бити у реду. Онако у кревету, чујем на вестима иницијале момка који је погинуо - А.Р. Ма немогуће, немогуће, није он. Узимам телефон и окрећем друга који је ишао у разред са њим, нико ми се не јавља. Након 15 минута окрећем број телефона опет, јавља ми се његова мама и каже ми : "Е... није ту, отишао је, знаш, код Аце да ода пошту, Аце више нема", проговори она онако тихо кроз сузе. "Не могу да верујем'', одговорих ја. "Шта да радиш, сине, свима је жао", заврши видно потресена мама. Ту се и заврши могућност да ће Аца у понедељак сести у своју клупу. Уместо њега, стајала је његова слика...
ДА СЕ НИКАДА И НИКОМ НЕ ПОНОВИ!
СВИ СМО МИ СРБИ!
ПОЧИВАЈ У МИРУ АЦО!
Zbog ovakvih stvari ja nisam navijački opredeljen.