Prvi i jedini navijač koji je stradao na stadionima u Srbiji.
Na 113-tom večitom derbiju, nakon prvog gola za Partizan, nekoliko maloumnika sa Juga je ispalilo par signalnih raketa prema Severu, a jedna od njih je pogodila i usmrtila 17-godišnjeg navijača Zvezde.
Nažalost, za neke ljude ova smrt nije bila dovoljna tragedija, pa su svojim postupcima učinili da ceo slučaj dobije još gori i strašniji epilog.
Naime, navijači koji su osumnjičeni za ovo ubistvo su osuđeni na bednu kaznu od 8 do 23 meseca zatvora. Takođe, neki od tada čelnih ljudi iz Partizana, policije i pravosuđa su pokušali da zataškaju ovaj događaj, izmišljajući razne priče i teorije po kojima je mladić preminuo na ulici, iako je njegov život bio ugašen još na atletskoj stazi.
I dan danas se na Severu nalazi transparent sa njegovim imenom. Tako se na neki mali način odaje počast i oživljava sećanje na ovog momka koji je bez razloga izgubio život, dok krivce za to nikad nije ni stigla adekvatna kazna. Možda je baš to i razlog što su se slične nemile situacije dešavale i posle '99...
Sever je ceo crveno-beo, Radović Aca njega je deo!
mene cudi kako neko moze da baci baklju sa juzne na severnu tribinu preko celog terena?To bre ima vise od 100 metara , to niko ne moze da dobaci....
Само да кажем још две ствари које нисам хтео да ставим у деф. На једној од првих утакмица на којој се нашао овај тран. је дошао и одг са Југа, "ваша смрт, наша је победа", а друга ствар је да се та утакмица играла до краја, иако је већ била утврђена Радовићева смрт.
Није бакља, већ сигнална ракета. Вероватно и не знаш разлику тако да се нећу упуштати у расправу.
Хвала Пеки. Видим да сад имаш још глупље име. ;) А на повратку можеш да кривиш Минга, Данкана и каспера. Поздрав за њих овом приликом.
Избрисаћу дефиницију, ово је чисто да подсетим на овог недужног дечка и на то што му се десило, уз надање да се нешто слично више неће понављати...
Ok je to, ali svi ti ljudi, koji rade te stvari, ne zalaze na ovakva mesta. Slaba vajda da će oni kojima je ovo napisano pročitati. Al podržavam.
Не, не дирај... Ја сам се тресао током читања, јер сам тад имао ако се добро сећам кеца из филозофије и нисам смео на текму... Апсолутно цела моја екипа од 10 људи је нажалост била у том тренутку око Аце, има на снимку неколико њих који показују прстима "плус" како би дозвали јебени "Анлаве" али већ је било касно, на жалост....
Говно типа Чегија је отишло у творза на неку малу робију због тога, као и остатак тих ГОВАНА са југа ( не мислим на СВЕ навијаче Партизана, наравно), а реално ми смо тад били деца, навијали смо за клуб, није се ишло да се неко повреди, или не дај боже убије, али та ГОВНА су хтела тако... Не знам где је Чеги, ГОВНО сад, али сваки пут кад се сетим ове текме сетим се како сам и сам могао да погинем... Нисам, на сву срећу, али иако ни Звезду не гледам више већ 5 година, не могу да променим мишљење и дан данас. Ако читаш ово, дбело ГОВНО, убио си дечака само из личног комплекса, зато што смо те убили од батина пар дербија пре тога... Само зато, ПИЧКЕТИНО ИСКОМПЛЕКСИРАНА!
Крећемо заједно кући. "Докле идеш?", упитах га. ''До 29-ог, па до Дунав станице, па тек онда кући. Знаш, ја сам из Опова, треба ми мало више времена'', са осмехом је одговорио Аца. "Знам", рекох, ''али то не значи да не можемо заједно до угла 29. новембра и Џорџа Вашингтона, па свако на своју страну". И тако кренусмо не сумњајући ни мало да ће нам то бити последња шетња до места где смо се растали.
"Шта радиш сутра?", питао ме док смо ходали заједно. "Па, дерби је, мора да се иде, дерби не сме да се пропусти", одговорих. "Ја не знам шта да радим, имам сутра неких породичних обавеза, међутим мораћу некако да се извучем", одговорио је са осмехом. "Као што кажеш, не сме да се пропусти, а мислим да знам како ћу се извући", насмејао се безбрижно, "добијамо Партизан сигурно".
Ја као за инат добијем температуру 39.5 ујутро и закован у кревету остадох кући да пратим резултат. Док сам слушао преко радија шта се догађа, ухвати ме нека језа. Ма трипујем се, све ће бити у реду. Онако у кревету, чујем на вестима иницијале момка који је погинуо - А.Р. Ма немогуће, немогуће, није он. Узимам телефон и окрећем друга који је ишао у разред са њим, нико ми се не јавља. Након 15 минута окрећем број телефона опет, јавља ми се његова мама и каже ми : "Е... није ту, отишао је, знаш, код Аце да ода пошту, Аце више нема", проговори она онако тихо кроз сузе. "Не могу да верујем'', одговорих ја. "Шта да радиш, сине, свима је жао", заврши видно потресена мама. Ту се и заврши могућност да ће Аца у понедељак сести у своју клупу. Уместо њега, стајала је његова слика...
ДА СЕ НИКАДА И НИКОМ НЕ ПОНОВИ!
СВИ СМО МИ СРБИ!
ПОЧИВАЈ У МИРУ АЦО!
A sta mislis kolika je kazna za ubistvo iz nehata? Po ovoj prici sam zakljucio da je rec o nehatnom ubistvu.