Био пре неки дан у зоолошком врту овде у Берлину - карта 13 еура, крв им швапску јебем - и одемо ти најпосле моја драга и ја до дела са гмизавцима ( јер тај део најволе сва деца ). И гледамо ти ми онија крокодили и алигатори - све неки ружни, гадни, никакви - па ме удари нека носталгија, осетих сузу у оку и сетих се нашег драгог и свесрпског алигатора Мује из БеоЗоо Врта. Ех, какав је то алигатор, људи моји...Па, на свету не постоји још један таки!
Заправо, и не постоји. Муја је тренутно - а како читам на интернет презентацији Београдског Зоо Врта ( ако се иста тако и може назвати ) - НАЈСТАРИЈИ ЖИВИ АЛИГАТОР НА СВЕТУ, што је, признаћете, прилично велика ствар у ово тешко доба живљења. Ту ласкаву титулу зарадио је пошто је прошле године у Риги, Летонија, рикн'о дотадашњи метузалем међ' рептилима а под још неутврђеним околностима. Било како било, сад Муја ЈЕБЕ а искрено се надам да ће још дуго.
Иначе, у Србију је дошао, читам даље, још давне 1937. године када је Врт и основан а на свеопшту радост малобројних Београђана ( којих је и дан-данас мало, али то је већ нека друга тематика ). Преживео је, дакле, и бомбардовање Луфтафе-а 6.априла 1941 али и оно од стране НАТО-а 1999 године. Ко год да посети зоолошки врт у нашем главном граду застаје крај невеликог базена у коме се већ 75 година Муја поносно брчка и проверава дал' је исти жив бацајући кован новац на њ. Прича се да је Муја током година "зарадио" право мало богатство из овог симпатичног обичаја а за егзактну суму ипак се обратите господину Бојовићу.
Отиђите ових дана, драги моји Вукајлијаши, до Београдског Зоолошког Врта и посетите нашег Мују. Није скупо а можете и непослушно дете или жену да убаците унутра. Ја ћу свакако када се врнем у домовину...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Bavio sam se i ja tom tematikom lolo
+++
Zašto, deco, minus na ovo, pobogu? Muja je legenda, jednom su neki papani iz "Drapšina" roknuli poklopac od šahta na njega da vide dal' će da se pomeri. Kažu nije ni tad. Car.
Стандардно...
+
+čina za Muju
ma ovi iz Drapšina i ETŠ-a su čuda činili sa mu(j)kicom al on uvek kul
de se njega seti?
+++
Kad je rijeć o tom Zoo vrtu, naumpade mi jedna anegdota, ispričana u nekom selu u srednjoj Bosni. Glavni lik je, recimo, Hasan, siromašak, mladic od 24- 25 godina, epileptik, sa jos ponekom daskom manjka, koji je imao običaj da uzjaše kakav voz iz rodnog mjesta i da se vozika za dž od Triglava do Gevgelije, pa ga je policija često sprovodila do kuće. Pse je volio i nijednog se bojao nije i svaki mu je iz ruke jeo. I tako naš Haso, u novoj trenerci koju mu je kupio lokalni svirač, došao do Beograda. Vratio se za koji dan u istoj toj trenerci, samo raščupan. Pitaše ga šta je bilo. A on reče: "Jarane, jarane, jes' ljuto ono pašče u Beogradu!" Koje pašče, kakvo pašče, ispade da se on provukao do neke od divljih zvijeri iz porodice mačaka i ova ga nakačila... Bog da mu se smiluje, voz ga je pokupio tijekom rata, na nekoj bezveznoj lokalnoj relaciji.
Na nivou.
Do jaja, priča, smislow. Samo da je se ne do'vati Kusturica :)
Fala svima.
Muja je legenda, ne miče se, samo jedno oko pomeri kad-kad :)
+