
Ритуал који се дешава на крају утакмице, а предуслов је да дотична екипа оствари повољан резултат. Тад се играчи одлуче да своје знојева мајице побацују у публику (или бар неки од њих).
На фудбалским теренима су вам шансе да га се дочепате јако мале, јер чак и да вам га играч баци на руке, вероватно ће на вас да скочи још десет напаљених будала који ће бити спремна да се коље за тај "непроценљиви" дрес неког од наших 베 фудбалера.
Међутим ово није учестало кад се играју "непопуларни" спортови (рукомет, одбојка...) тако да су вам ту ипак реалнији изгледи да га се домогнете. Ипак овде уме да се јави проблем у виду недостатка финансијских средстава, а то уме да буде оправдање и за фудбалске клубове.
- Баци дрес, ееее дечко, баци дрес 'вамо...
- Ово ми је једини јбг, 'ош поткошољу?
- Дај шта даш јбг...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
+...ал мој коментар...сваки дрес је срање једино што му даје вриједност је онај грб на грудима ;)...