Ритуал који се дешава на крају утакмице, а предуслов је да дотична екипа оствари повољан резултат. Тад се играчи одлуче да своје знојева мајице побацују у публику (или бар неки од њих).
На фудбалским теренима су вам шансе да га се дочепате јако мале, јер чак и да вам га играч баци на руке, вероватно ће на вас да скочи још десет напаљених будала који ће бити спремна да се коље за тај "непроценљиви" дрес неког од наших 베 фудбалера.
Међутим ово није учестало кад се играју "непопуларни" спортови (рукомет, одбојка...) тако да су вам ту ипак реалнији изгледи да га се домогнете. Ипак овде уме да се јави проблем у виду недостатка финансијских средстава, а то уме да буде оправдање и за фудбалске клубове.
- Баци дрес, ееее дечко, баци дрес 'вамо...
- Ово ми је једини јбг, 'ош поткошољу?
- Дај шта даш јбг...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+...ал мој коментар...сваки дрес је срање једино што му даје вриједност је онај грб на грудима ;)...