Ритуал који се дешава на крају утакмице, а предуслов је да дотична екипа оствари повољан резултат. Тад се играчи одлуче да своје знојева мајице побацују у публику (или бар неки од њих).
На фудбалским теренима су вам шансе да га се дочепате јако мале, јер чак и да вам га играч баци на руке, вероватно ће на вас да скочи још десет напаљених будала који ће бити спремна да се коље за тај "непроценљиви" дрес неког од наших 베 фудбалера.
Међутим ово није учестало кад се играју "непопуларни" спортови (рукомет, одбојка...) тако да су вам ту ипак реалнији изгледи да га се домогнете. Ипак овде уме да се јави проблем у виду недостатка финансијских средстава, а то уме да буде оправдање и за фудбалске клубове.
- Баци дрес, ееее дечко, баци дрес 'вамо...
- Ово ми је једини јбг, 'ош поткошољу?
- Дај шта даш јбг...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+...ал мој коментар...сваки дрес је срање једино што му даје вриједност је онај грб на грудима ;)...