Омиљена такмичарска дисциплина свих вонаби фрајера, ликова који полако траже своје место на врху листе локалних дркоша.
Бацање хејта са стране почиње рано, у основној школи. Наш бацач хејта је на одељенској слици са стране, загрљен са најбољим ортаком. За разлику од осталих клинаца, који се из никаквог посебног разлога кревеље и смеју к'о нездрави, наш бацач хејта има благо надркану фацу, једну руку необавезно пребачену преко рамена свог ортака, а другу испружену и опуштену.
Све се наставља у средњој, где наш бацач редовно одбија да се прикључи разузданој гомили на журкама, већ ће са наслоњеним лактовима на шанк, цигаретом у једној, и пивом у другој руци да постматра остале, и својим сада већ добро увежбаним дркошким погледом да баца хејт на све око себе.
Уколико му у тој другој фази не досади да буде дежурни бацач хејта, онда ће бити такав цео живот. Ако оде и корак даље, постаће званични дежурни бацач хејта локалне биртије, и један од тек неколико њених сталних муштерија.
Ту ће временом добити своје место у ћошку, за столом који има још само једну столицу, на коју ретко ко седа. Посао му је да одржава зајебаност биртије на нивоу, јер ће сви нешто млађи клинци који сврате у паузи између предавања да кришом убију по једну љуту или које пиво, имати прилику да се бар једном сусретну са његовим зајебаним погледом.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
ma bravo kralju znam baš jednog takvog.... +++
Vobra +
ХАхахахам еволуција :)
Еволуција, шта? :)
Хејтера :)
Oво је ипак ектремни случај. Хејт је здрав.