
Није то обичан бадњак, к'о што је некад био, храстова грана, лепа, фина, добро одсечена и крај. Јок бре, сад их има са машницом, без машнице, са и без цвећа, са пола борове гране (ради декорације и мириса), са иконама (штампаним, црно-белим, наравно да се мора очувати аутентичност) и то све иде са храстовом граном по дифолту.
- Извините, колико је овај бадњак? (ради се о закржљалом представнику своје врсте, мали је и још мањи од оног што иде уз њега...)
- Тај, госпоја, тај вам је педес' динара...
- Ау, бре, човече, ала си га...
- Мора се, госпоја, знате, велика је шума, хладно... А 'оћете овај? Видите га, има и машну, и бор, мало да мирише, има жито, има сламу, има кукуруз, ма, фул опрема, све!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Sa mašnom 100 dinara! PLUS!
a mora da ima i daljinac da ga okrećeš da ga gosti vide s obe strane...
+
sam se zapali..