BBB trojstvo

Prvo se počinje lagano, sa brufenčićima. Jes' da su loši za srčku, ali glavobolja prođe za tili čas. No, brajko, ne mere to dugo tako. Ne može, bre. To ti je kao sa alkoholisanjem: nekada su ti trebala 3 piva i 5 vinjaka da se lepo napiješ, a posle nekog vremena ti je ta doza dovoljna samo da plakneš grlo.

Posle brufenčića možeš da izabereš ili bensendin ili bromazepam, ovisno od trenutnog stanja. Generalno, uvek se pređe prvo na bensendin, jer mu ime nije toliko džankersko kao bromazepam. Pijucka se svakog drugog dana, svakog drugog dana (osim Đurđevdanaaaa), čisto da se nervoza drži na normalnom nivou. A, i glavobolje su sada nekako prijatne, kao da te podsećaju si ipak živ, sunce li im kapitalističko. U međuvremenu se i dalje, ponekad, vratiš prvoj ljubavi - brufenu. Probao si sa aspirinom, ali on nije dobar za koktele.

No, tebrinjo, prešao si ti u profi ligu. Bromazepam te je doveo u klub legalnih džankoza, jer nedeljnu dozu dobijaš putem recepta, a to te čini gospodinom. Sa ponosom pokazuješ recept apotekarki, istim onim ponosom kojim si nekada pokazivao na svoju fakultetsku diplomu. Na neki način, ovaj recept je malo jači papir. To je, da budemo iskreni, bolesno stanje stvari: neko se popišao i posrao na tvoju diplomu, dao ti posao koji generalno nije ispod časti za raditi, ali je sve vezano sa njim i oko tog posla odurno do zla boga; e, a taj neko ti je dao mogućnost, davanjem tog posla, da imaš zdravstveno i da tako dobiješ taj receptić koji će ti pomoći da ublažiš bol vezan za posao koji obavljaš.

Život je kurva kurvanjska. Samo, ona mnogo više guzi nego što daje. Njoj medikamenti ne trebaju.