Iliti, crno i belo. Naši stari su od davnina znali da cene prave vrednosti. Oduvek su znali da odvoje i razlikuju kukolj od žita, oduvek su mogli da razluče šta je korisnije i šta je važnije, šta treba paziti ko oči u glavi a šta je prolazno i takoreći beskorisno. Znao je čemu ne treba pridavati veliku pažnju, oko čega ne treba dizati uku i dreku. I to je sve prenošeno s kolena na koleno, generacijama su se vrednosti pretakale iz jedne u drugu i svaka je to čuvala da ostavi nekom iza sebe. Dolazilo je i do neke nadogradnje, nekih malih izmena, ali suština je ostajala, od nje se nije niko udaljavao. Tako i dođosmo do jednog od mišljenja vezanog za razlike u gore pomenutom drveću. Iako oba spadaju u takozvano tvrdo drveće, iako se oba koriste za raznoraznu obradu i dobijanje svakakvih proizvoda od njih, bez obzira na dosta sličnosti, razlika je ipak očigledna. Hrast je hrast, najbolje, najdugotrajnije i najkvalitetnije drvo na Balkanu. I van njega je veoma poznato i naširoko hvaljeno drvo. S druge strane, bukva je sa stanovišta našeg naroda ipak mnogo manje korisno, da ne kažem beskorisno drvo, koje se koristi uglavnom za ogrev tako da prakticno ima veoma malu upotrebnu vrednost u indistriji i drvodeljstvu. Nije da ne postoji primena istog u indistriji, ali je ona znatno ograničena, i uglavnom vezana za manje bitne elemente, nebitne po izgledu ili trajnosti ili postavljene na nekim skrivenim mestima. Zbog toga je i u narodu jasno napravljena razlika izmedju njih i znalo se, i uvek će se znati, sta je plemenito drvo a sta je obična cepanka koja može da posluži za panj, za neku klocnu ili da se s njom naloži smederevac.
Problem nastaje kad neko iz neznanja zameni mesto bukvi i hrastu i onda hrast ode u tri lepe, a mi ostanemo da živimo sa bukvom...
-Gospodine Iliću, molimo vas recite nam kako će vaš autoput da prodje posred mesta gde se nalazi hrast koji je jedan od najstarijih u Srbiji, pa ne ide da se tako bahato radi, ipak je to jedan od spomenika prirode i Srpskog naroda koji teba sačuvati...
-Ma koj moj kurac vi oćete, jebo vas hrast da vas jebo, ionako se osušio već i samo što nije pandrkno... Ma ja ću sa njim da naložim moj alambik i da ispečem rakiju... i Tomu ću da zovem, ipak je on stručnjak za pečenje, on mi i reko da je najbolje kad je drvo za potpalu što starije i da bude po mogućstvu hrastovo, onda, kaže, bude mnogo lepša aroma rakije... Ma šta koj kurac ja to tebi i pričam, ko da mi se ti u nešto pa koj moj razumeš, ajde beži tamo nemoj da te raspizdim ovom mojom nožurdom po turu, našo si mene da zamajavaš, imam ja i pametnija posla od toga da se majem s tobom... Ej, Tomooo bre, stani da se dogovorimo kolke ti cepanke najviše odgovaraju...Našo sam nešto povoljno, kolateralna šteta, slučajno naletelo, al mora da se krati po hitnom postupku pa da ne zajebu nešto, znaš da ovi moji nisu baš nešto bistri, pogotovu posle one tvoje tomovače što si im poklonio...
