Професионални швалераш.

Шаљива изјава особи која иде на гробље у посету, а близу је да заврши као становник.

Дакле лето. Најлепше годишње доба сваког првака и сваког ученика. И зима исто, јел тад можемо да се санкамо напољу и грудвамо и правимо снешко белића. Лето волим јер тад не идемо у школу и не морам да учим да пишем и читам и да сабирам бројеве.

Обично преко лета одемо у село код мојих бабе и деде. Деда је стар човек и има штап којим макља мачке. Он ујутру оде да рани свиње, па га и не виђам тад. Баба не зна да спрема ништа сем качамака и увек ме тера да све поједем. У селу сам ове године видео како џеки јаше мачку а кад сам пито тату што то раде рекао ми је да се играју али сам ја узо дедин штап и био џекија јер је он тежи па је боље да мачка буде горе ако ће да се играју. Тог дана смо ловили жабе са братом и ја сам једну погодијо каменом и он је реко да ће мајка да умре оном ко убије жабу. После сам ја бијо ту око мајке и тата ми је реко да сам плачипичка и да јој се завлачим под сукњу а она је рекла да он није умео. Кад смо се вратили кући ишао сам на брдашце са Микијем и Стефаном и једном смо правили бункер цео дан и праћке и кад је пао мрак ми смо тек онда стигли кући па ми је мајка рекла да одем и уберем прут. Нећу да вам причам шта је тад било јер ми се цело друштво смејало. И Јана моја симпатија се исто смејала и тад сам плакао. Кад тата гледа дневник а мама спрема кисео купус за ручак онда ја изађем са друговима напоље и ту је Стефану његов тата купијо телефон и онда слушамо елитне одреде. Они су много добри певачи као и газдапаја. Јана слуша газдапају па сам почо и ја да га волим. Тата каже да је он п... Онда сам бијо на морету и тамо смо видели куче (није џеки) како ускаче у воду. Јео сам и крофне на плажи.

Од ове године учимо оно глупо хрватско (мама каже да не смем да псујем и да је "усташко" ружна реч а тата је пустијо неку песму ,,сине мој,,) писмо, и мени је много жао што лето није дуже да можемо да играмо жмурке и јурке по улици. Брат ми је причо како су се они играли жмурки пре 15 (петнест) година кад је бијо скроз мрак као у шуму и ја бих волео да и ми можемо тако. Углавном ја много волим лето и моји другари и једва чекам да опет дође.

Imati nevjerovatno voluminiziran palamar na plaži.

Misao ljubomornog stiliste kada je haljina njegovog kolege bila bolje ocenjena na reviji.

Иритантне крилате камиказе што лети надиру у стамбени простор и набијају се на ужарено влакно. Узалуд запеваш "Мрш-бре у ноћ, јутрооо сачекааај, светлост ће доооћ", они су обични летећи игноранти, који упорно пуне стакло плафоњерке. А и не воле YU Групу.

Умеју и да се стуште на оне јаке сијалице, у лампама на шипци. Смрад лептир-роштиља тада дуго прожима амбијент, терајући те да отвориш прозор, те још гамади надире споља и петља иде даље.

Ови досадни мотмани знају и да се притаје у соби, негде у близини прозора, да би, мало пошто си угасио осветљење и починуо, кренули да манијакално лепећу својим глупим крилима. Правац и смер нису битни, важно је да се крећу и лепећу. Из неког разлога не могу да погоде одшкринути део прозора, те су у стању да сатима бесомучно врте. То раде по тачно одређеној периоди. Дакле, таман почну да ударају, пробудиш се, кренеш онако бунован да пресудиш скоту пресавијеним Вечерњим Новостима. И тада престану. Враћаш се мокром сну... Они крећу да машу. И тако неколико пута, постепено уништавајући одмор.

И ко каже да лептири живе један дан? Ови су ту и сутрадан. У ствари, не знам тачно колико дуго живе, али је свакако предуго.

Миа Борисављевић на ју тјубу. Пустиш спот, искључиш звук, занемариш диџеј Денаил Екса, оног павијана Ша и дрвиш мачугана.

Fudbalski žargon za apsolutnu dominaciju u svim aspektima igre. Ne klasična gargija sa do vrha napunjenim mrežama protivnika, jok, studiozna korak po korak prezentacija svih čari plemenite igre. Naizgled možda jednostavna, lako dostižna pojava, ali ne, daleko od toga. Osobina velikih fudbalskih sistema sa jakim jezgrom u omladinskoj školi koja funkcioniše identično prvom timu, koji privlači najbolje i homogenizuje ih sa maticom, rezultat kao posledica gore navedenog je jednostavno neminovan.

Teška artiljerija mog detinjstva.

Једна од ретких конструкција коју сам кроз четворогодишњи курс француског језика у средњој школи успео да запамтим. Наиме, же дорми (нисам баш сигуран како се беше пише) значи - ја сам спавао. Ово је унапред припремљен одговор на питање којим је почињала свака школска година. Како си провео летњи распуст?

Kresnuti devojku neobičnog imena.

Najslađa vrsta sokola.

Uz Laplasovu, jedine dve transformacije koje srpski majstor ne ume da izvede. Sve može da se napravi, zakrpi, sklepa i skarabudži, ali niko još nije napravio drven šporet i devojku od babe.

Gledaj da ne budeš pekinška patka.

Особа која убацује речи из других језика, а очигледно не зна њихово значење.

Nesrećnik se udavio.

Kad medved mečki čini medveđu uslugu.

Dobar način da otkačite prosjake kredita.

Најпрометније место на свету. Тамо многи долазе, а многи би радо дошли, али им се не да.

Letnji raspust. Konačno stigao. Čekanje i povremeno učenje za jebenu dvicu se se isplatilo. Jea bejbe! Punih dva ipo meseca da radim šta oću, a da mi niko ne preti da neću završiti razred... Duvajte ga smrdljivi punoglavci od profesora!

Prvi dan počeo je oko 1 sat poslepodne. Probudio sam se i kako nisam mogao odoleti jutarnjoj erekciji, ako se može tako nazvati u poslepodnevnim časovima, odlučio sam da se počastim, ako me razumeš. Na radnom stolu, stajao je i lenjir koji sam koristi za vežbanje matematike zadnjih dana, samo da ne padnem... I pogodite – 18 centimetara... ali bez glave, naravno. Zadovoljavajuće, zar ne? He he, „zadovoljavajuće“...

Samo što sam se obukao, seo sam za komp da vidim šta ima na netu. Ništa. Naravno, normalna deca idu na bazene, kod bake na selo, pomažu matorcima u malinama, skupljaju kintu za more ili su već na moru... ali ne i ja. Utonuo sam u Svet, ali bukvano „Svet“, Vorkrafta (World of Warcraft).

Igrao sam. Nebitno dal je bio jutro, prepodne, veče ili noć... Učio sam likove širom sveta kako se igra pod pseudonimom JaJebem, a sve sa Drov Rendžerkom (Drow Ranger aka Traxex). Ustajao sam samo kad sam morao da pišam i kenjam. Menjao sam guzove – kad jedan utrne, sedeo sa na drugom, a kad oba utrnu, dodavao sam jastuk iz kreveta. U početku keva je donosila hranu na poslužavniku, zabrinuta za svog jedinca, a kasnije joj je ćale zabranio ne bih li sam došao po hranu. Pozvao sam najboljeg druga da mi donese nekih grickalica i nešto da pijem, a kad je došao zgranuo se zbog nereda, pitao šta je crklo, ostavio grickalice i otišao. Sledeći put kad sam ga zvao samo je odbio poziv. Zbog toga povremeno sam morao da odem do kuhinje da uzmem leba, pa makar i bajatog i Koka Kole koju je keva čuvala za priliku da dođu gosti.

Nisam imao predstavu o vremenu koje je letelo, niti me je zanimalo. Bilo je bitno samo da nadogradim svojoj Rendžerki adžiliti (agility, nema veze sa Agilnim) jer joj to direkno poboljšava napad. Ljubav moja! Na nju sam praznio svoj libido, čak i bez drkanja.

Na spavanje sam odlazio jednom u dva-tri dana, jer kad gubim nisam hteo da odem dok ne pobedim, a kad pobeđujem ne idem na spavanje sve dok mi ide. Često sam vikao pobedničke usklike tipa „Kolji, voda vri!“ zbog čega je ćale upadao u sobu sa pretnjama da će da me ubije sve dok nisam zaključao vrata. Sećam se da sam nekad noću vikao „Sajlens!“ po magiji mog heroja (Silence) koja onemogućava protivniku da baca magije, toliko glasno da je komšija zvao policiju... Keva je povremeno kucala na vrata sa ponudom da pozove psihijatra da popričamo malo, a ćale, po njenim rečima, me se odrekao preko novina... Nisam se kupao više od dva meseca, sve do kraja raspusta, tako da sam bio podloga za nastanak novih vrsta na Zemlji; a nered u sobi čistili su ljudi koji su nosili maske i rukavice za zaštitu od radijacije i uzimali uzorke da nose na univerzitet na testiranje.

Tako sam ja proveo svoj letnji raspust. Ošišali su me, okupali i poslali u školu. A ja jedva čekam sledeće leto i raspust jer su obećali da će tada da mi snesu kompjuter sa tavana, a ja ću moći da nastavim svoju igru...