Horor film koji počinje dolaskom na presto Onoga čije se Ime ne spominje, a završava se (epski, kako i dolikuje) bombardovanjem 1999. (u stvari završava se kada je Gorica Gajević dobila pepeljarom po glavi) - po principu, ako se njihov vladar borio čitavu deceniju da ih uništi, što mu ne bi pomogli. Vreme kada Brena, Ceca, Dragana Mirković doživljavaju definitivnu emancipaciju (udajom) i tako, zgazivši air max patikom ono malo što je od kulture ostalo (p)ostaju idoli milionima devojčica. Toliko lep i svetao period da Turci koji su u XVI veku nabijali Srbe na kolac po selima izgledaju kao zabavni park.
Srecni ljudi umiru u sedamdesetim,osamdesetim a nesrecni zive u devedesetim.
Godine kada sam bio mali i siromasan( kao i vecina postenog naroda), kada sam gledao kako gastarbajteri voze skupe automobile, dok je moj cale vozio nekog prastarog renoa, kada su gastarbajterska deca imala deset puta vise od mene( iako mi je majka sudija, a cale inzenjer), kada sam bolje znao sta su restrikcije i sankcije, nego koka kola i slatkisi( morao sam da pijem sugavu frutelu), kada sam naucio da budem izuzetno skroman, kada sam morao da slusam stalne svadje roditelja zbog para, kada sam patike kupovao samo na buvljaku, slusao kako je ,,lepo" i uredjeno i normalno stanje u drugim zemljama... Ne dao bog da nam se ponove!
Period kojeg se rado sjećaju djeca rođena poslije 2000-te godine.
u pozadini piči Ivan Gavrilović
A: Brate, snimi mi kajlu.
B: Au, odlična tebra. Pazi ove puma tike.
A: Nema maćori, devedesete fazon i to. Ček, zvoni mi telefon (javlja se)
C: Gdje si to više, ohladiće ti se čokolino
A: 'Nači tu sam sekundarno. (spušta slušalicu) Brate, zovu me iz geta nešto. Izgleda neka frka izbila pa moram da palim.
Naziv dobro prodavanog albuma Đorđa Balaševića.
Još jedan dokaz kako se dobro može zaraditi na tuđoj nesreći.
Ako ništa drugo, jednom im je došao kraj;
dvehiljaditim, kako se danas čini, nikada neće...
Vreme kada je ceo svet trčao dok smo mi ležali u krevetu sa slomljenim nogama.
Ako se izuzme rat, sankcije, bombardovanje, Slobina diktatura, mnogo mrtvih i ranjenih, mnogo izbjeglica, hiperinflacija, neimaština, redovi za ulje i šećer, ... godine koje su bile do jaja.
- Ljudi imali više smisla za humor nego danas i više elana i želje za životom uprkos svim sranjima koja su se dešavala.
- Bolja muzika bila i u svijetu i kod nas.
- Bolje bilo druženje i žurke.
- Daleko manja otuđenost između ljudi.
- Oni koji su bili svjesni šta se dešava bili su na mnogo većem stepenu kulture i svijesti nego većina ljudi danas.
- Postojala je mnogo jasnija nada u bolje sutra nego što je sad, računali smo - od ovog gore bit ne može, čim završi rat, srušimo Slobu, itd... sve će krenuti na bolje.
Dokaz da cemo prezivjeti i postnuklearnu apokalipsu sa malo ili nista adaptacije.
A za to vrijeme,na plazama Los Andjelesa,Mich Buchanonn cu vapaj utopljenika...
Godine kojih se nerado secamo!
Ulice su bile pune nasilnika i huligana,furale se air max,problemi sa Kosovom,Evropa nas nije htela,narod bio siromasan a Ivica Dacic bio ministar!
period naseg zivota u kojem su preovladavala tri pitanja
Gde si bio za vreme bombardovanja?
Kako si proveo strajk prosvetara?
Koja si grupa za iskljucenje struje?
Inace mi kao poslednja generacija pionira (82.god) smo zavrsili skolovanje sa 3 strajka, 2 rata, mesece bez struje i grejanja sa snovima da ce nam matori jednog dana kupiti maksare 3, da kad ujutro dobijemo 60000000000000000 dinara da cemo popodne moci za iste pare kupiti kiflu za uzinu, krali benzin uz pomoc "srki" metode, kupovali matorcima cigare na komad...
Ali sva sreca pa mi otac drzao pare u duseku a ne kod Dafine i Jezde
devedesete rulz!!
Godine kad Bata Živojinovic ne bi dobio ni jedan "palac gore" na Vukajliji. Samo zato što je radio "svoj" posao.
Predsednik skupštine (SPS): Ko je za da građanima utnemo nejasno pitanje na referendumu u vezi toga da li da nas bombarduju, a sa ciljem da referendum ispadne pozitivan po nas.
BŽ (SPS): (Diže ruku i misli: "Jebi se rajo, strpaću još neki dinar u džep")
Skroz zajeban period, period velikih prelaza i tranzicije. Oni koji ih se sećaju, ostaje im uglavnom ono lepo u sećanju. Većini tu počinje magla i ničega se ne sećaju... Narednog jutra.
-Matori, kako je bilo sinoć?
-Do jaja valjda, prvih sat vremena sam pomalo cirkao dok je bila strana, posle toga devedesete i prekid filma... Dok je počelo domaće, već su me iznosili napolje.
Vreme izobilja: u svakom podrumu, na svakoj terasi, u svakoj kući je bilo nafte.
Zlatno doba srpske istorije kada su su svi bili milijarderi.
Period u kojem su ti proćerdane najbolje godine života.
-Eh, tada sam bio u najboljim godinama (govore svi koji su imali izmedju 16 i 40 godina).
Devetesete nisu Sladža i Švarc idiot , devedesete nisu rolanje i ful u paketu , nešto mnogo kul i dojajno.
Mamu vam jebem balavu , vi biste svi pocrkali da vaš ćale i keva nisu radili šurnaes poslova kako bi vi preživeli.
"Zašto love nema?
Zašto nema moj stari?
Zašto predsednikov sin vozi novi Ferari?"
godine sranja i rasula
