Ako je sudeći po pričama moje babe, to je jedan od najbezobraznijih ljudi na svetu. Uspeo je da zajebe dosta stvari u mom detinjstvu i u mom odrastanju. Nijedna napeta situacija od moje treće pa sve do osme godine nije mogla da prođe bez Đoke, nekako se uvek nađe tu, ne znam kako! Kada god bi se nešto iskomplikovalo, Đoka bi se našao tu da zasere još više, takva mu karma. Obično je bio tu da zasere kada je trebalo da se ide na fudbal ili basket po najvećoj vrućini, na klikere, na kocke, umeo je da zasere i kada mi se igra sega, odjednom se, k`o za kurac pregrejao ili izgubio adapter. Jebeni Đoka se uvek pojavljivao i uspevao da usere situaciju na samo sebi svojstven način. E, onda se sasvim neobjašnjivo, tamo negde oko osme godine izgubio i njegovo mesto nasledio je "prut". Zajeban tip, kratkog fitilja. Čas posla sleti sa kuhinje i ošine po guzici, kada se najmanje nadaš, onako neplanirano. Ume da ošlajmpiči po guzici i kada nisi ništa kriv, čisto da se ne opustiš, da ti ne padne na pamet da uletiš u neko sranje. Hvala Bogu i prutu se izgubio trag neku godinu kasnije, njega je nasledio njegov najstariji brat "pendrek", ali on je u službi samo kada nešto debelo zasereš, a desi se ponekad da te i on opali bez razloga, čisto da se ne opustiš! Naravno, ako si na pogrešnom mestu u pravo vreme.
Baba, baba, baba!!!
-Šta se dereš, ljubi te baba?
Gde je sega, ko je uzeo?
-Đoka Lotrić, kaže vratiće ga kada uradiš domaći!
