Dnevnik jednog bećara 2. deo

Na salašu ima jedna baba
njen je unuk najveća baraba

Pet je popodne. Baba prilegla. Puštam muziku na zvučnike da joj vratim za ono buđenje juče.

SA MANJAČE KRENULI SU VUCI I ODOŠE PREMA BANJALUCI

Baba ustaje, od šoka je zanemela malo. Najzad progovara

-Ti tačno nisi normalan.
-Ajde baba, skuvo sam ti čaj.
-O sunce milo babino. Dođi da te ljubim. Da ti baka podgreje pilav?
-Nemoj bako jeo sam pre dva sata, nisam gladan.
-Ma kakvi nisi, vidi koliki momak, ajde ajde.
-Nemoj bako, molim te.
-Moraš.
-Dobro bako.

Jebiga, ne možeš ubediti babu da nisi gladan. I ovako sam debeo još kad ona počne da me hrani, gotov sam. Mada, što kaže pokojni deda, čovek je izgledniji kad se ugoji.

Malo sam prošao kroz selo danas. Ravnica ko ravnica. Upoznao sam jednu malu, dobra ko tanjir supe. Peta šesta kuća od mene. Bio joj prozor od sobe otvoren a sa kompa piči Hajde hajde ma zašto frajla sedi sama. Malo će mi trebati da se prebacim na ovaj fazon.
Rekoh:
-E izvini molim te, koja ti je šifra za wi-fi, samo da proverim fejs i vajber.
-Viber se kaže kod nas. A ko si ti?
-Ma ja sam tu, komša, peta-šesta kuća od tebe. Kod babe sam tu već par dana. Bane.
-Aha, pa lepo, ja s....
blow kiss fire gun we need somebody to lean on
-Halo?
-Ej Debeli, gde si?
-Evo, kod babe, što?
-Aha, kad ćeš do Begea?
-Pa ne znam, za par dana, što?
-Dobro dobro, nema veze. Ništa aj.
-Aj.

-Izvini molim te.
-Hahahahahah.
-?
-Debeli? Pa i nisi debeo.
-Ma to mi ostalo iz detinjstva. Kako se zoveš nisi rekla.
-Melanija.
-Pa baš lepo i neobično ime. (smešak)
-Pa baš ti hvala. (smešak)
...
gledanje i smeškanje
...
-E a šta si rekao, čiji si unuk?
-Ma baba Gospave, znaš je sigurno.
-Ma kako ne znam, divna bakica.
-Nego daj mi taj vajrles.
-Ma ajde udji lepo, popijemo sok neki pa lepo sedi.
-E baš si ljubazna.

Nastaviće se...