Do jedanaest

До једанес'. Достизањем ове цифре, добија се победник у већини уличних, аматерских баскета и фуца на мале голиће. Постоји теорија о томе, зашто се на нашим теренима, игра баш до једанест. Наиме, у почетку се играло до округлих десет, па на разлику. Како је јурњава разлике, знала да се одужи више него процес против Воје Шешеља на Међународном трибуналу у Хагу, граница је померена на још један одлучујући поен. По другој теорији, овај систем смо дрпили од америчких чамуга.

Овај назив, носила је и ТВ емисија, у којој је један "прослављени" естрадни уметник, играо баскет против познатих личности. Домаћин ове емисије је у својим песмама, позивао на крљање језиком у уста, помињао још нигде дефинисану реч "дидерлада", и ударао контру загребачким друговима. Човек који себе сматра великим познаваоцем кошарке, и истинским Звездиним "Делијом", неретко je био водитељ наградних игара за публику, на Звездиним текмама у "Пиониру". Имао је ту почаст, да му на полувремену утакмица у којима Хемофарм, или слични тимови, гузе Звезду са по петнест разлике, цела хала псује мајку ћелаву. Реч је наравно, о Милану Делчићу Делчи. У својој емисији, надметао се у рекету против многих личности из области музике, глуме, политике и спорта. У великој већини мечева био је нагужен, к'о сисата Румунка од стране неготинског гастaрбајтера. Од двадесетак епизода, победио је само у првој, али та се не рачуна, јер је добио човека, чији је врхунац музичке каријере, било певање песмице у уводној шпици за јапански цртани серијал "Покемон Јохто", Дејана Цукића.