Bolje da se zaustavila kod majmuna.

"Gledaj majku biraj ćerku" => "48 sati svadba" => "Menjam ženu"

Prelazak vaseg Pokemona u bolje i jace izdanje, u kojem ce moci da koristi neke napredne napade.

Proces kojim je od ljupkog majmunčeta što veselo skače po krošnjama drveća nastao tmurni termit koji po ceo dan rmbači u sivom betonskom mravinjaku.

evolucija je nastala kad je nastao i prvi organizam.Ona neprekidno usavrsava organizme i njenu prvu teoriju je dao Carls darvin.Evolucija nikad ne stoji.(sta bi reko darvin kad bi procito ovo:))

evolucija je dugachak vremenski period u kojem je chovek evoluirao od majmuna.

To je onaj izraz kojim se mi primitivni ljudi tesimo da smo bolji od majmuna. Jedna od njenih najvecih cari je to sto je niko ne razume njeno selektivno dejstvo:

Evolucija je nešto što nije baš u potpunosti uspelo kod ljudske vrste. Ostalo je mnogo majmuna i majmunki (majmunica) na ovom svetu.
Zaglavljeni između želje da budu ljudi i nemogućnosti da to ostvare, prelaze u jedan mnogo gori stepen razvoja, u kromanjonce i neandertalce (ne zaslužuju ni veliko slovo). Ima ih mnogo po ulicama, vozikaju se besnim automobilima sa zatamnjenim staklima. Idu i u teretanu, kao sav normalan svet. Samo sto ćete njih prepoznati po uskim majicama koje pucaju po šavovima, naročito u delu nadlaktice.
Da ne bude da sam zakeralo, moram da kazem da sretnem i nekog Homo sapiensa. On je, u odnosu na prethodne, jedan sasvim fin i pristojan mladić.
Naiđem nekad i na Čoveka, u pravom smislu te reči. Malo zastanem, da ga bolje pogledam, jer ko zna kada ću ga i da li ću ga opet videti. Stil zivota, svrha zivota i način razmišljanja idu na ruku nazadovanju. Sve mi se nekako čini da evolucija ide unazad, obrnutim tokom. Bežimo ljudi, nađimo sklonište, inače ćemo svi postati majmuni. Možda je zarazno.

Prelazak seljaka iz opanaka u Air Max patike.

Беше у почетку непојамни сингуларитет који није заузимао простор, нити је време у њему текло, и све што данас постоји у њему је било садржано. И десило се нешто несхватљиво, данас то зову Биг Бенг, непојамне и невероватне енергије се ослободише, и настаде Свемир, густа и ужасно усијана маса честица. И материја и антиматерија су се у њему сударале, производећи ужасне експлозије, по интензитету човеку незамисливе.

А када се свемир мало охладио, почеше у њему да се формирају галаксије, огромне гроздове водоника поче да уједињава нова сила, гравитација, и прве звезде, моћне и незамисливо велике, плануше фузионим огњем, први пут осветливши таму космоса. И ујединиле су се у галаксије, и први пут све што постоји по први пут беше обасјано јасном светлошћу.

И прва генерација звезда сагорела је своје гориво, и свака од њих је страдала у експлозији каква се данас не може видети, и просула је своју утробу, расувши теже елементе около. И нове звезде су дошле, мало тамније, мало слабије, али у себи су чувале огањ претходница. И тешки елементи, шљака прометејске прве генерације, поче да формира планете око њих.

И једна звезда око себе сакупи довољно материјала и постави у орбиту око себе десетине чврстих тела, које се данас зову планете, планетоиди и астероиди. И на трећој планети поче после неког времена нешто чудно да се дешава: услед хемијских реакција звездане шљаке почеше да се формирају све сложенија и сложенија једињења.

И та једињења бејаху све сложенија и сложенија, и на крају дође до тога да су почела да се спајају у гомилице и гроздове који сами себе умножавају, и настаде живот.
И живот се борио, против средине и против другог живота, и јео је све око себе што је стигао, и бивао је све компликованији, и опстајао је и растао по законитостима природне селекције. Свемир му је слао истребљење, а он се сваки пут опорављао и бујао још јачи, још разноврснији, славећи стваралачку снагу универзума.

И у својој мудрости, природа на крају изнедри човека, врхунац стварања, драгуљ у круни еволуције, најсавршенију појаву у универзуму, створа чији мозак је најкомпликованија ствар у свемиру, биће које једе, пије, спава, јебе, сере и гледа ТВ.

Поремећена ствар.

Кад живиш у убеђењу да је Слоба највеће зло које је икада задесило Србију, па једва дочекаш да ДОС дође на власт, па након тога луташ у мишљењу да је Динкић добар за привреду, свиђа ти се спољна политика ДСС-а, али и европски циљеви ДС-а, па сконташ колико је Коштуница шупља прича, а Динкића би најрадије видео са лисицама на рукама, па ти Тадић толико докурчи да гласаш за Тому само да више не гледаш Тадића, па онда сконташ да си се тако зајебо што си гласом за Тому дао могућност СНС-у и највећем социопати да се докопа апсолутне власти и почнеш да мислиш како се деведесетих и није живело толико лоше.

Ono čega se sjetim svakog vikenda uveče, a ponekad i češće, bez obzira na to što nisam pristalica Darvinove teorije.

ocigledne greske prirode