nina što morbidno, to je sasvim prirodno...
Тетрис мог детињства. Тај осећај кад изравњаш ниво је боговски. Али ако се одрекнем детињства због тога оде и тетрис мог детињства с њим. Како да решим овај парадокс?
Онда ћу ти ја дати тетрис МОГ детињства и решена ствар?
Не. То никад неће бити тетрис МОГ детињства. Посебно зато што је тетрис ТВОГ детињства напреднији левел. Не бих знала ни да га играм.
http://www.hickerphoto.com/data/media/11/prince-of-wales-hotel_9505.jpg
Tu sedim, imam onu pecarošku kapicu sa par rezervnih udica, štap zabačen, svakog časa će riba da zagrize. Nema vetra, nema narušavanja tišine, samo priroda, taj štap i ja.
Daleko od bojnih otrova, psovki i kočnica.
Mikrogravitacija iliti bestežinsko stanje u svemiru.
Ali ne mislim samo na turističko putovanje u svemir kao što nudi Virgin Galactic: http://www.youtube.com/watch?v=Pa99dY9qUaM&feature=mfu_in_order&list=UL
To bi moralo da bude neko putovanje većih razmera sa ogromnim značajem i ogromnim posledicama po celo čovečanstvo: prvi kontakt sa vazemaljskim brodom, spuštanje na površinu Sunca, putovanje do Proxime Centauri, bilo šta što bi me učinilo prvim čovekom u istoriji koji je to video/doživeo.
E, da, takođe morske dubine. Challenger-ov ponor (mada ne mora toliko duboko).
Možda cu da zvučim morbidno, ali volela bih da mogu da provedem još koji trenutak sa pokojnim dragim osobama. Zagrlila bih ih još jednom i rekla im da ih volim.