Nisam rekla ništa vezano za temu... Ja mislim da je moguće, ne znam baš da li smrtno, ali voleti jeste moguće i bez fizičkog kontakta...Samo je mnogo teško...
Ja ga pitah poodavno kad ce da se okane sapunica. A on meni: "Majo, pa to su bitne zivotne lekcije. Majo... Znas li ti koliko se moze nauciti iz njih? To je svakodnevni zivot svih nas. I ja sam pomalo naivan kao Kasandra. A nekad se ponasam i uobrazeno kao Rosalinda. I jednom posle jednog raskida sam se poneo kao Luis Fernandez- bio sam pravi, hrabri muskarac. Nisam plakao pred njom. Zar to nije fascinirajuce? Svasta sam naucio, pa cak i da suzdrzavam suze pred njom. Nekad cak uspem i da izdrkam bez suza. Ali lakse ide uz suze." I jebiga. I onda se ja zalepim uz ekran. Sta cu.
To ti je kao balon od sapunice, doslovno. Pukne dok si rek'o kex, kad skontas da se objekat tvoje visemjesecne tlapnje nepodnosljivo lose ljubi ili da je zadnji put vidio sapun i vodu nekad po rodjenju, kad ga je babica okupala, etc..da ne ulazim u dublje, nekusnije detalje.
Moze neko da ti se dopada, a da niste prethodno imali nikakav fizicki kontakt, ali da se smrtno voli.. nema sanse.
Pa baš je fora u tome da je nikad ne poljubiš i onda ti ona zauvek ostane u glavi kao idealna devojka sa kojom bi ti bilo vrh. Što reče Desanka Maksimović: Ne, nemoj mi prići... :)
može čovek da se zaljubi, ali u nekom trenutku neminovno dolazi do fizičkog kontakta. s tim što, stvar je u tome da si se zaljubio u OSOBU, njegov/njen um, dušu, a ne u fizičko telo. samim tim ta ljubav može biti dublja i snažnija jer počiva na nečemu substancijalnijem. ukoliko veza odmah počne fizičkim kontaktom, stvara se hemija u mozgu koja te tripuje da je to možda ljubav. to je onaj trip u koji upadaju ljudi u dugotrajnim kres-kombinacijama. orgzamzmi im pomute mozak.
Nema veze koliko godina imaš kada ti se to dogodi. Volela sam osobu sa kojim sam se samo dodirnula vrhovima prstiju i to godinu dana pre nego što smo se poljubili. Imala sam 17. Svaki put kada bih pomislila na njega kroz jagodice prstiju bi me stresla struja, a želudac zatrepereo. Posle godinu dana dogodio se samo jedan poljubac koji je bio vrhunac naše "veze", ali nije bio neophodan, volela bih ga svejedno. Osećaj koji je tih godinu dana živeo u meni nikada neću zaboraviti. Nemoj da mi neko kaže da je to bila tinejdžerska banalna zaljubljenost zbog toga što evo i sada dok pišem ovo i zvučim sama sebi kao najgora senjorita (sorry Fejz), ali ja njega i dalje volim. Mnoooogo je godina prošlo od tada, bilo je ljubavi iha-haj, ali mislim da u ljudskom srcu ima mesta za sve ljubavi koje prođu kroz naš život.
Srce je jedan veoma rastegljiv organ i nikada ne može da se prepuni ljubavima, svi koje smo nekada voleli ostaju tu i vremenom se sabijaju i prave mesta za nove. Ima mesta za sve -za ljubav prema prijateljima, prema bližnjima, prema ljubavnicima, ali i za fatalne beztelesne i platonske veze bez kojih ne bi bilo potpunog uzbuđenja. Te "veze" nam pomažu da zadržimo sjaj u očima i leptiriće u stomaku koji nas izluđuju do granice slatkog bola...do granice kad ljubav počinje da nas obuzima potpuno, pa makar tu osobu nikada ne dodirnuli. To može da se desi i dešava se svakome ko je otvorenog srca, nije zgrčen i ne plaši se da će biti povređen. Neko vas je povredio? Da, pa? Idemo dalje, život je kratak!
Da, Fejz, moguće je. To je moj odgovor.
Zapravo, zauzete smo poslovima u kuhinji, pošto neki smatraju da nam je tamo mesto...
Ivana, video sam to...Mojne da se vredjas... zeza se lik! Veruj mi :)
Ma, ne vređam se, nema veze...
Nisam rekla ništa vezano za temu... Ja mislim da je moguće, ne znam baš da li smrtno, ali voleti jeste moguće i bez fizičkog kontakta...Samo je mnogo teško...
Koja ti je to serija, 'leba ti? Hahahah, ne reci samo da je meksicka :))
Ne nije meksicka, Ali spanska jeste :))
Pusti ti serije, dešava se i ovako :)
Moze neko da ti se svidi, mozes cak i da se zaljubis... Ali ozbiljna i prava ljubav na taj nacin... Tesko :))
Ja ga pitah poodavno kad ce da se okane sapunica. A on meni: "Majo, pa to su bitne zivotne lekcije. Majo... Znas li ti koliko se moze nauciti iz njih? To je svakodnevni zivot svih nas. I ja sam pomalo naivan kao Kasandra. A nekad se ponasam i uobrazeno kao Rosalinda. I jednom posle jednog raskida sam se poneo kao Luis Fernandez- bio sam pravi, hrabri muskarac. Nisam plakao pred njom. Zar to nije fascinirajuce? Svasta sam naucio, pa cak i da suzdrzavam suze pred njom. Nekad cak uspem i da izdrkam bez suza. Ali lakse ide uz suze." I jebiga. I onda se ja zalepim uz ekran. Sta cu.
Bar sa jedne strane mislim da postoji, ne mora biti uzvraćena... To je ona platonska, zar ne? :)
Људи, само сам питао, ај убијте ме што гледам серије :)
Ma, ko će da te ubije? :) Šta fali što gledaš... :)
Јесте :))
Не фали ништа :Д
Znači, ti ne veruješ u platonsku ljubav? :)
To ti je kao balon od sapunice, doslovno. Pukne dok si rek'o kex, kad skontas da se objekat tvoje visemjesecne tlapnje nepodnosljivo lose ljubi ili da je zadnji put vidio sapun i vodu nekad po rodjenju, kad ga je babica okupala, etc..da ne ulazim u dublje, nekusnije detalje.
Moze neko da ti se dopada, a da niste prethodno imali nikakav fizicki kontakt, ali da se smrtno voli.. nema sanse.
Pa baš je fora u tome da je nikad ne poljubiš i onda ti ona zauvek ostane u glavi kao idealna devojka sa kojom bi ti bilo vrh. Što reče Desanka Maksimović: Ne, nemoj mi prići... :)
Znači, ti ne veruješ u platonsku ljubav? :)
Jok! :)
ja mislim isto kao i ovaj
http://www.youtube.com/watch?v=YLhpqpy4fxA
Без то смртно, жив сам пример.
takođe :)
može čovek da se zaljubi, ali u nekom trenutku neminovno dolazi do fizičkog kontakta. s tim što, stvar je u tome da si se zaljubio u OSOBU, njegov/njen um, dušu, a ne u fizičko telo. samim tim ta ljubav može biti dublja i snažnija jer počiva na nečemu substancijalnijem. ukoliko veza odmah počne fizičkim kontaktom, stvara se hemija u mozgu koja te tripuje da je to možda ljubav. to je onaj trip u koji upadaju ljudi u dugotrajnim kres-kombinacijama. orgzamzmi im pomute mozak.
Nema veze koliko godina imaš kada ti se to dogodi. Volela sam osobu sa kojim sam se samo dodirnula vrhovima prstiju i to godinu dana pre nego što smo se poljubili. Imala sam 17. Svaki put kada bih pomislila na njega kroz jagodice prstiju bi me stresla struja, a želudac zatrepereo. Posle godinu dana dogodio se samo jedan poljubac koji je bio vrhunac naše "veze", ali nije bio neophodan, volela bih ga svejedno. Osećaj koji je tih godinu dana živeo u meni nikada neću zaboraviti. Nemoj da mi neko kaže da je to bila tinejdžerska banalna zaljubljenost zbog toga što evo i sada dok pišem ovo i zvučim sama sebi kao najgora senjorita (sorry Fejz), ali ja njega i dalje volim. Mnoooogo je godina prošlo od tada, bilo je ljubavi iha-haj, ali mislim da u ljudskom srcu ima mesta za sve ljubavi koje prođu kroz naš život.
Srce je jedan veoma rastegljiv organ i nikada ne može da se prepuni ljubavima, svi koje smo nekada voleli ostaju tu i vremenom se sabijaju i prave mesta za nove. Ima mesta za sve -za ljubav prema prijateljima, prema bližnjima, prema ljubavnicima, ali i za fatalne beztelesne i platonske veze bez kojih ne bi bilo potpunog uzbuđenja. Te "veze" nam pomažu da zadržimo sjaj u očima i leptiriće u stomaku koji nas izluđuju do granice slatkog bola...do granice kad ljubav počinje da nas obuzima potpuno, pa makar tu osobu nikada ne dodirnuli. To može da se desi i dešava se svakome ko je otvorenog srca, nije zgrčen i ne plaši se da će biti povređen. Neko vas je povredio? Da, pa? Idemo dalje, život je kratak!
Da, Fejz, moguće je. To je moj odgovor.