Живот после?
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Odgledah surovi ovaj tvoj video jeste mnogo više ljudi al je sve manje drugih vrsta a neke su nestale sa lica zemlje
Да наши први предаци нису начинили први грех на Земљи, ми би живели бесконачно.
Капираш ?
Ne brate, ne verujem ni ja, da se razumemo. Pogotovu ne na onaj način na koji si ti shvatio ono gore. Jebem li ga. Ne znam da objasnim. U suštini mnogo serem, mada ne verujem u život posle života, nego mi dosadno, pa mi padaju razne gluposti na pamet, pa pogledaj moje postove ovde, svaki se kosi sa onim prethodnim, da sam ozbiljan bio bih slučaj za psihijatriju
Хахаха :)
jednsotavno logički stvari stoje: ako jebeni mrav ili krtica nema pravo na život posle zašto bi to čovek imao! Opet ako može krtica trebalo bi da može i čovek. Sa biološkog aspekta ne vidim po čemu smo bolji od bilo koje druge vrste!
hahahahahahahahahhaah
"Ljudi koje su uspjeli povratiti iz klinicke smrti imaju razlicita iskustva. Neki kazu da se ne sjecaju apsolutno nikakvog vantjelesnog iskustva, dok drugi tvrde kako su isli ka bijeloj svjetlosti, vidjeli svoje najblize koji su pokojni, otisli u raj pa se vratili i sl. Zelim da objasnim zasto se to dogadja. Kada nastupa smrt velika kolicina dimetiltriptamina (DMT) se oslobadja u mozak. To je ista supstanca koja se oslobadja tokom REM faze i odgovorna je za sve ono sto sanjamo. DMT je inace jedna od najjacih psihoaktivnih supstanci. Kada dodje do prestanka tjelesnih funkcija, mozak jos uvijek radi sve dok se ne potrosi kisik koji je prisutan u tijelu. Taj proces moze trajati od nekoliko minuta do pola sata prije nego sto dodje do permanentnog ostecenja mozga. Znaci, ljude koji svjedoce da su dozivjeli vantjelesno iskustvo prilikom klinicke smrti ne treba smatrati lazovima i gledati na njih sa skepsom. radi se samo o nekoj vrsti predsmrtnog sna."
Ignore ijekavicu, nijesam ja pisa'.
Ja pokusavam da budem ozbiljan, jednostavno mislim da je zivot nesto vise od hemijsko fizickoh reakcija, sta go da ima, ima ga, nesto vise od zivota nako nistavila postoji, jednostavno je nemoguce da mi pisemo i cetujemo i razmisljamo samo zbog neke slucajnosti, planeta nam je na idealnoj udaljenosti od zvezde, iamli vodu, i u ovolikom svemiru bas na ovu planetu da padne asteroid koji nosi zivot? Tu ima neceg...
Ima kurac, rodio si se, živeces 50-100 gidina. Šta bi ti još! Ne treba biti nezahvalan
@nemo: ja jesam:)
Cara ne slazemo se to je ocigledno jednostavno nikad nisam niti cu verovati da je zivot slucajnost.
Ljudi svašta tripuju to nije nikakav dokaz evo ja sam skoro gledao neku emisiju kako je neka žena umislila da je imala seks sa vanzemaljcom i dosta ljudi sa sličnim tripovima
Cara ne slazemo se to je ocigledno jednostavno nikad nisam niti cu verovati da je zivot slucajnost.
Slučajnost je splet hiljade dešavanja, hiljade spojeva raznih okolnosti. Naravno da život nije puka slučajnost! Ni nisi se rodio slučajno i sta ti ja znam...ali na kraju, više smo svi mi nego profitirali. Mi smo na kraju krajeva postojali i dobili šansu! Koliko bi ti šansi? Bezbroj? E pa ne može batice, zato život i jeste zanimljiv i nedokučiv! Da postoji to o čemu ti pričaš do sada bi nam već neko preneo ko je dokučio/doživeo tako nešto!
Ja kontam samo da energija koja nas napusti kad umremo ne može da lebdi u vazduhu mora negde da završi jebem li ga bilo gde
Мрзи ме да читам све коментаре.
E tu se slazeemo, ne zelim ja milion sansi, samo ne verujem da je ovo danas nastalo slucajno, ne verujem da mi vodimo ovu raspravu zato sto je neki asteroid napravio meksicki zaliv pre par miliona godina, jednostavno preddobra slucajka da bi bila istinita, ima neceg oko nas garantovano.
@dušan,
to i ja kontam, energija promeni oblik, ceo život mi emitujemo energiju i konstano je oslobađamo, nismo ni svesni sta ona jopš pokreće i gde sve odlazi. ALi brate, kada budemo rikavela prestanemo da emitujemo energiju, ali ostavlljamo neku materiju. Zasto se naš život mora materijalno preneti u dalje sfere da bi mi postojali i tako zadovoljili našu sujetu. Zar nije dovoljna činjenica da svojim idejama i eventualno delima možemo nakon smrti i dalje živeti... kroz stvari koje smo napravili... kroz ljude koji nas pamte i kroz ostala govnA!
Pa realno rnrt ovo što reče za slučajnosti i da imamo vodu, meni to uopšte nije neka jaka stvar. Verovatno postoji još živih bića u svemiru, i meni niko ne može da dokaže da oni nisu biološki totalno drugačiji od nas, i da recimo i njima treba voda kao i nama. Jebi ga, baš smatram da ne mora da bude tako, k'o zna možda je njima potrebno neko nama sasvim nepoznato jedinjenje. A isto ni ne verujem da je slučajnost, jer koja bi svrha svemira bila, da nema živih bića, realno bio bi smor. Što bi bilo čudno da nema života posle života? To što ni ti ni ja ne znamo šta bi radili posle života i kako bi to izgledalo ne znači ništa. Tebi je čudno da posle jednog trenutka nema ničega, a meni da se nakon toga rodim kao maslačak brate.
Sad sam definitivno zabrinut za sebe, ovi moji postovi već deluju bolesno :)
ovde je to savršeno prikazano, baš ono o čemu mi lupetamo:
http://www.youtube.com/watch?v=5cLGJoX44QQ&feature=related
i ovaj je do jaja:
http://www.youtube.com/watch?v=faRlFsYmkeY