http://www.youtube.com/watch?v=FPxeCFcl-D4, evo njima nije život ugrožen pa su kraljevi
a ti što se ubijaju zbog nekog razloga tipa dužni su,ostavila ih devojka i to. Bolje da ubiju razlog prvo, tipa da se raznesu u banci ili ulete sa nekim kalašem i rokaju dok ih ne ubiju...kad već umireš umri sa stilom :D
Суицид јунаштво?
Па, не знам може ли се назвати јунаштвом, али да треба имати муда и немати воље за животом, то да. Систем тако функционише, да нема времена за оне који су на било који начин несигурни, уплашени, шта већ...јер мислим да је у позадини већег броја самоубистава неки душевни проблем, а не проблем материјалне природе, као коцкарски дуг. Занимљиво би било видети колико у проценту има више самоубистава сад у односу на, рецимо, пре тридесет година(а има више гарант). И поставити питање зашто? Не рађају се људи као самоубице, већ то постану у одређеном моменту. Шта, шта то наведе младог човека који тек треба да живи, да оконча себи живот?
Od nekud mi je došla jevrejska izreka (verovatno iz neke igrice): "Živi dobro. To je najveća osveta." Ako je život bio loš prema tebi, ustani, i pljuni skota u lice.
Samoubistvo uopšte nije kukavički potez. Možete li samo da zamislite šta ih je dovelo do toga kada hoće i život da oduzmu? Svi mi imamo izuzetno depresivne momente nekad da nam to padne na pamet, ali ako malo razmisliš i setih se svih radosti koje ti donosi život, to nema šanse da se desi. :)
Мислим, кад је човек већ у ситуацији да о томе размишља. Треба имати петљу па пустити неку струју кроз себе, рећи ко јебе све, идем одавде ако ми овде не одговара, или предузети било какве мере, него само прислонити ган на чело и окинути. Опет, све зависи од тога, какве је природе проблем. Душевни су тешко излечиви...
Jedino samoubistvo koje gledam kao opravdano, van okvira duševnih problema, je kao sredstvo spasa za nekog drugog. Postavlja se pitanje kako da znamo da je to prava stvar? Previše teška stvar. Čovek je programiran da se bori do kraja, i tu možda i nastupa prirodna selekcija. Ko neće da preživi, neće praviti postere.
Ја сам из Суботице. Град са највећим процентом самоубистава у Србији.. Мени је то тако блах. На кафи не трачаримо ко се ским спанђао, него ко је летео или слично :)
Ja sam studirao tamo. Kad sam se selio, na ulazu u zgradu je bila neka crvena fleka. Pitao sam šta je to. Rekli su mi da se neko prethodnog dana bacio sa devetog ili desetog sprata. Mogu samo reći da mi nije bilo svejedno. I, zaista, kasnije se to pokazalo kao redovna pojava. Ljudi su već oguglali na takve stvari, jebem li ga. "Ma, nema ništa novo. Da, komšija sa desetog sprata se ubio." Kao dobar dan.
Čuo sam da samoubicu ne možeš odgovoriti, generalno. Možda jednom, dvaput ali ne i treći put. To što naumi, to i ostvari.
To su ljudi kojima je sve crno - ili su ostali bez posla, ili bez porodice ili su bolesni a najčešće od svega po malo. Nemaju neku viziju u bolje sutra. Verujem da se to dugo planira, nije da odjednom odluči i pljas - odma izvršenje. Hteo sam još nešto da napišem, ali sam zaboravio. Editovaću ako se setim.
Ето, човек остао без посла, рокнуо се, оставио жену и мало дете...
Ко том детету може рећи да су се ћале оправдано рокнуо? У таквим ситуацијама, то је крајњи кукавичлук.
Мрзи ме да читам целу тему.
Углавном, самоубиство је пичкински. Убио бих се само у случају да патим од неке неизлечиве болести, или ако сам прастар и занемоћао, па сам осуђен на то да зависим од других људи. Не бих желео ником да компликујем живот, па бих прекратио муке и себи и другима.
Иначе, ако си млад, здрав и прав, а убијеш се, онда си пичка, ништа друго.
Нико се не убија из досаде. Чак и они који изгледају поприлично веселог духа, а убију се одједном, су вероватно подсвесно били јако поремећени, само их је саможивост држала у једном комаду.
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Volu se <3
реме ♥♥ и теби свца! олооололл
KAŽITE MI ŠTA MISLITE O POTEZU MUŽJAKA CRNE UDOVICE. ON SVESNO IDE U SMRD DA BI JEBAO.
Volem i ja vas <3
nego Fejz, kako turaš ta srca.
Kika to je za viši cilj, ne računa se.
OK, ŠTA MISLITE O TOME? DA LI JE TO JUNAČKI POTEZ?
http://www.youtube.com/watch?v=FPxeCFcl-D4, evo njima nije život ugrožen pa su kraljevi
a ti što se ubijaju zbog nekog razloga tipa dužni su,ostavila ih devojka i to. Bolje da ubiju razlog prvo, tipa da se raznesu u banci ili ulete sa nekim kalašem i rokaju dok ih ne ubiju...kad već umireš umri sa stilom :D
Суицид јунаштво?
Па, не знам може ли се назвати јунаштвом, али да треба имати муда и немати воље за животом, то да. Систем тако функционише, да нема времена за оне који су на било који начин несигурни, уплашени, шта већ...јер мислим да је у позадини већег броја самоубистава неки душевни проблем, а не проблем материјалне природе, као коцкарски дуг. Занимљиво би било видети колико у проценту има више самоубистава сад у односу на, рецимо, пре тридесет година(а има више гарант). И поставити питање зашто? Не рађају се људи као самоубице, већ то постану у одређеном моменту. Шта, шта то наведе младог човека који тек треба да живи, да оконча себи живот?
Od nekud mi je došla jevrejska izreka (verovatno iz neke igrice): "Živi dobro. To je najveća osveta." Ako je život bio loš prema tebi, ustani, i pljuni skota u lice.
Američki filmovi :D, a recimo kamikaze i bombaši samoubice su heroji, vojnici u ratu
Има таквих људи, који заиста тако живе. Знам неке. Углавном су алкоси.
Samoubistvo uopšte nije kukavički potez. Možete li samo da zamislite šta ih je dovelo do toga kada hoće i život da oduzmu? Svi mi imamo izuzetno depresivne momente nekad da nam to padne na pamet, ali ako malo razmisliš i setih se svih radosti koje ti donosi život, to nema šanse da se desi. :)
Пекку, много већа муда треба имати живети него умрети.
Pa, ne baš. Treba imati muda i živeti kako treba. Umiranje je malo pipava tema, jer nemamo baš puno ljudi sa iskustvom.
Мислим, кад је човек већ у ситуацији да о томе размишља. Треба имати петљу па пустити неку струју кроз себе, рећи ко јебе све, идем одавде ако ми овде не одговара, или предузети било какве мере, него само прислонити ган на чело и окинути. Опет, све зависи од тога, какве је природе проблем. Душевни су тешко излечиви...
Jedino samoubistvo koje gledam kao opravdano, van okvira duševnih problema, je kao sredstvo spasa za nekog drugog. Postavlja se pitanje kako da znamo da je to prava stvar? Previše teška stvar. Čovek je programiran da se bori do kraja, i tu možda i nastupa prirodna selekcija. Ko neće da preživi, neće praviti postere.
Нема оправдања за такав чин. Бар по мени. А, и питање је коме шта треба оправдавати...
Ja sam studirao tamo. Kad sam se selio, na ulazu u zgradu je bila neka crvena fleka. Pitao sam šta je to. Rekli su mi da se neko prethodnog dana bacio sa devetog ili desetog sprata. Mogu samo reći da mi nije bilo svejedno. I, zaista, kasnije se to pokazalo kao redovna pojava. Ljudi su već oguglali na takve stvari, jebem li ga. "Ma, nema ništa novo. Da, komšija sa desetog sprata se ubio." Kao dobar dan.
Čuo sam da samoubicu ne možeš odgovoriti, generalno. Možda jednom, dvaput ali ne i treći put. To što naumi, to i ostvari.
To su ljudi kojima je sve crno - ili su ostali bez posla, ili bez porodice ili su bolesni a najčešće od svega po malo. Nemaju neku viziju u bolje sutra. Verujem da se to dugo planira, nije da odjednom odluči i pljas - odma izvršenje. Hteo sam još nešto da napišem, ali sam zaboravio. Editovaću ako se setim.
Ето, човек остао без посла, рокнуо се, оставио жену и мало дете...
Ко том детету може рећи да су се ћале оправдано рокнуо? У таквим ситуацијама, то је крајњи кукавичлук.
Мрзи ме да читам целу тему.
Углавном, самоубиство је пичкински. Убио бих се само у случају да патим од неке неизлечиве болести, или ако сам прастар и занемоћао, па сам осуђен на то да зависим од других људи. Не бих желео ником да компликујем живот, па бих прекратио муке и себи и другима.
Иначе, ако си млад, здрав и прав, а убијеш се, онда си пичка, ништа друго.
Нико се не убија из досаде. Чак и они који изгледају поприлично веселог духа, а убију се одједном, су вероватно подсвесно били јако поремећени, само их је саможивост држала у једном комаду.