Smatrate li da je zaista potrebno (i normalno) osobi se obraćati u množini, iako je očigledno da se radi o jednoj osobi, ma koliko ona zasluživala naše poštovanje? I kakve to sad veze ima? Meni je to malo šizofreno, iskreno. Nekako mi nema uopšte smisla, ali vodeći se nekim društvenim normama i merilima kulturnog ponašanja, ipak moram da koristim. Nevoljno.

Da li je ovo samo posledica toga što se jednom zacrtana pravila teško menjaju? Mislim, vat z d fakin point?

Ja sam za to da se ovo ukine, mada kontam da biće.

Pa?

Mislim da je to društveni parazit, a NAROČITO zbog situacija u kojima ne znam da li nekoga da persiram ili ne. Kad mogu Englezi bez persiranja, zašto ne bismo mogli i mi?

Поштовање, пре свега.

Хахах, Гамби, мислим да превише размишљаш. :)

I treba da razmišlja, tu ništa nije loše. Mislio sam da samo meni zbog toga zameraju, ali sam se izgleda prevario! :)

Ма не замерам ја ником ништа, далеко било, зајебавам се... Него оно, никад ми није пало на памет да нешто озбиљније размишљам о томе. Шта знам... Јесте мало шизофрено и трудим се да избегнем кад год могу.

Моја покојна комшиница, бог да јој душу прости, кад попије пешес пива умела да'с тетура око куће и дере се: "Мама, јебем вам матер!"
Лепше је с културом.

Мојој покојној комшиници баба Стани су њена рођена деца персирала. Јебеш ми матер, али то је за Зону сумрака. Луди Сремци...

Е, да, имао сам у средњој професорку енглеског која је тек изашла са факса, и баш ми је било неприродно да јој персирам... На страну чињеница да бих је радо спавао.

У праву си Гамби, персирање је срање.

Ja sam navik'o da starijima persiram.

Pa da. Al' ja mislim da bi ti trebalo da persiraš onima koje poštuješ, a da su stariji što kod nas nije slučaj jer se stariji počesto uvrede ako im ne persiraš.

Неки пут морам да персирам, а не желим, јер сматрам да нема потребе. Персираш, дакле указујеш поштовање, а неки то јебено не заслужују. И шта онда?
Контам да би било занимљиво да се искорени. Макар на неко време, да видимо ефекте.

Не треба да се искорени. Јако је лепо када ти се неко обрати тако, знаш да је са поштовањем, ако је искрено, наравски. А, то што морам да персирам професору који је сенилни јарац, јбг, закон јачега.

Upravo. Al' ono, takvo je učenje, tako će i ostati. I meni je malo neprijatno kada se obraćam nekome starijem sa ti, a da tu osobu ne poznajem dobro.

То исказивање поштовања... Па јебему матер, кеву и ћалета и другаре штујем више него неке рендом деде и професоре, па им не персирам. Чак да знам Лемија, и да он зна српски, опет му не бих персирао, а њега поштујем највише на целом свету.

Мени смета кад ми персирају, осећам се некако идиотски и непријатно.

persiranje je glupost... jebeš ti to poštovanje kad persiraš nekoga s kim radiš 10 godina u istoj kancelariji...

najjači je moj asistent iz statike, kad je frajer doš'o na čas i neko murek'o vi profesore... tip se pogubio... kao nemoj te me zvati profesore, i nemoj slučajno da me persirate, ne očekujete valjda sutra kad završite faks dai vas persiraju...

to je mislim poteklo od francuza i mozda svaba...
al kod njih se zna, oni mislim da cak i roditeljima persiraju statijaznam.

men' niko ne persira...i bas mi cool

a đaci???

Jok ba, mali su na engleskom, tamo uvek "you", kad mi se obrate na srpskom onda je sa ti, a u velikoj skoli insistiram na nepersiranju. Iam svedoka.