Апсолвирали смо да ли се чланови форума боје смрти и констатовали да се углавном боје, иако је неизвесно да ли након смрти постоје реалне опасности којих се треба бојати.

Међутим, право је питање, дакле право је питање да ли се треба бојати живота, ако знамо да у животу вребају реалне опасности. Човек је човеку вуц, свако сваког гледа да зајебе; ваздух, земља и вода су пуни отрова, не може се побећи довољно далеко да се човек изолује од тога; у свету владају немири, људи се убијају, туку се у Египту и Тунису и праве увод у Трећи светски рат, у Колумбији и сродним земљама људи гину око дроге, Кинези поседују нуклеарно оружје (Еј, Кинези!), деца иду на екскурзију и кисне им глава, људи! А власти су неспособне да направе списак приоритета, и уместо да се окрену обезбеђивању безбедности грађана, они се хватају повратка изгубљених територија као пијани плота, што све даље доводи до урушавања ионако нестабилног система, а то сеодражава на микро-план у виду несигурности људи и страха од живота у будућности.

И поврх свега, у лабораторијама се прави биолошко оружје, узгајају се ејлијени са киселином уместо крви и вируси који мртве људе претварају у зомбије.

И како човек да се не боји живота?

Ја се бојим пробудити ујутро. Бојим се и устати из кревета.

Ja se bojim što ovakvi ljudi posjeduju računar.

A tek promaja....
Pa pogledati sebe u ogledalu...

Daj da se svi fino samoubijemo i banja

Бојим се.

А ТЕК ПРОМАЈА! Убија ме.

ne. šta više, naprotiv, veoma mu se radujem...

idemo dalje, sledeće pitanje/tema?

Ja se bojim klovnova. Klovnovi su živi, tako da - da. Bojim se života.

Следеће питање је на који волшебан начин си ти завршила Филолошки факултет, а пишеш ШТАВИШЕ одвојено.

promaja je mitsko bice. ne postoji.
ne bojim se zivota. bojim se samo placanja komunalija.

Ja se bojim života, to jest starosti, bolesti i nemoći, bojim se da bi se moglo dogoditi nešto mojim najmilijim, a ja da to sve preživljavam. Sebično jeste, ali je tako. Prvo da ja crknem, a onda nek' im bude šta 'oće.
A ovo, Tunis, Egipat, Kina, pičke materine - zaboli me kurac.

Nit' ga se bojim,nit' mu se radujem.

a od kad se "šta više" piše zajedno? od kad znam za sebe piše se odvojeno. osim možda u tvom selu? onda je to okej ;)

Равнодушност је најгора болест. Цукићев синдром.

Koja je poenta teme? Onaj ko se zaista boji nece pisati.

A da ja vas pitam da li se bojite vaših tastatura? Tastatura je raj za bacile i bakterije koji nastaju taloženjem masnoće, kapanjem raznih tekućina (od čaja od nane do semenih i drugih telesnih tečnosti), mrvicama itd itd. što može uzrokovati brojna oboljenja. O tome moramo voditi računa jer će nas pre to ubiti nego li bilo kakvo biološko oružje, kiša, ili kineska nuklearna bomba (ona će se pokvariti verovatno).

Одувек. Е, да, пише се ОТКАД!

Au Džimi znao sam da si ti otvorio ovu temu. Nego, brate, nešto mi nije logično, otvoriš temu da li se bojite života, i onda pišeš kako ljudi ginu u Egiptu, kolumbiji itd.... Pa to je valjda opet neki stra' od smrti. Al ako je pitanje da li se bojite onoga što vam donosi život, ne bih znao da ti reknem. Uglavnom se ne bojim, mada ima tripova kad naslutim da sam negde najebao i onda dok se to ne reši, imam taj neki neprijatan osećaj, ne strah, nego neku nelagodnost. Nem pojma. U suštini mnogo serem bre. Ja se plašim da me ne ubije promaja, sve ostalo je podnošljivo.

džimi, potpuno si prolupao čoveče... sedi, jedan!

Prestaćete da se bojite sopstvenog života onda kada budete počeli da mislite samo na svoje dupe. Svi ovi giganti što nam jebu mame na različite načine su nepobedivi... Ništa im ne možemo čak ni zajednički, a kamoli pojedinačno. Zato ako ne možeš da ih pobediš - pridruži im se. Ja sam postao isti kao oni. Samo otimam, kradem i uzimam... i već mi je bolje.