AMIN! ko bi rekao da ću na janin komentar ovo napisati :D
ne plašim se života, zato što se ne bojim smrti i to je to... boli me kurac za trećim svjetskim ratom, za kineskim nuklearnim oružjem, za sličnim pičkama materinama...
nekako se više plašim za žiivote ljudi oko sebe, koji propadaju, a ja im ne mogu pomoći...
ko sportista kad gleda tekmu sa tribina i ne može uzeti loptu u ruke...
Ja sam gledao Montevideo malopre i gajio sam trip dok su igrali da je uživo pa sam se kidao na momente:D
Da ne ispadne totalna digresija, bojim se sebe u životu. Koliko čovek može sam se sebi nesreće da iskuje to je neverovatno. Šta sve može da lupi u afektu i da zasere stvar i život i sve. Pu!
u stvari, imam savršen klip za vas koji se plašite života
Бил Хикс, факјеа! \m/
Не бих рекао, бојали се или ен бојали се, исто нам се хвата... Морао сам да се суочим са неким стварима које су ми као клинцу биле највећи страхови, па сам тад закључио да од страха нема вајде, осим ако га не претвориш у инспирацију за нешто занимљиво.
plašim se da ne izgubim savest, jer bi onda postojala mogućnost da ne prepoznam kad učinim lošu stvar pa bi moglo da mi se vrati.
verujem u pravdu jbg.
Међутим, право је питање, дакле право је питање да ли се треба бојати живота, ако знамо да у животу вребају реалне опасности. Човек је човеку вуц, свако сваког гледа да зајебе; ваздух, земља и вода су пуни отрова, не може се побећи довољно далеко да се човек изолује од тога; у свету владају немири, људи се убијају, туку се у Египту и Тунису и праве увод у Трећи светски рат, у Колумбији и сродним земљама људи гину око дроге, Кинези поседују нуклеарно оружје (Еј, Кинези!), деца иду на екскурзију и кисне им глава, људи! А власти су неспособне да направе списак приоритета, и уместо да се окрену обезбеђивању безбедности грађана, они се хватају повратка изгубљених територија као пијани плота, што све даље доводи до урушавања ионако нестабилног система, а то сеодражава на микро-план у виду несигурности људи и страха од живота у будућности.
И поврх свега, у лабораторијама се прави биолошко оружје, узгајају се ејлијени са киселином уместо крви и вируси који мртве људе претварају у зомбије.
И како човек да се не боји живота?
With all due respect, ali sve ovo što si nabrojao je zapravo strah od smrti. "У животу вребају реалне опасности" i bojiš ih se jer izazivaju smrt. "Ваздух, земља и вода су пуни отрова" i izazivaju podozrenje jer mogu da dovedu do smrtnog ishoda. I tako dalje kroz tvoj post...
Elem, neko je napisao ovo:
Lepa misao. Slažem se u potpunosti.
Hm. Ne znam da li povezujete, ovo, ali i ovo sto definisete kao "strah od zivota", i ovo sto definisete kao "strah od smrti" zapravo je jedno te isto. Stah od neizvesnog je zapravo pravi naziv. Citao sam negde da je zapravo strah ono sto osecamo u neizvesnosti. Mene frustrira misao da je smrt prazna, takodje sam se plasio mraka dosta dugo, i znam da postoji dosta ljudi koji se plase mraka. A to je zapravo strah od onoga sto ne znamo sta je. Kao i smrt, tako i mrak, a tako i zivot pomalo. Mada u principu ljudi pitaju "da li se plasis smrti?", a retko ko se seti da postavi pitanje "da li se plasis zivota?"
Ja se svog zivota ne plasim. .... Mnogo... Znam sta su mi ciljevi, znam da cu stremiti ka tim ciljevima, i da, znam da je svet u najmanju ruku neprijatan, ali, ja sam jedna od tih zivotinja koje nazivamo homo-sapiensi, imam jednako razloga da se plasim njih kao sto i oni imaju da se plase mene. Stavise, smatram da taj njihov strah moze da bude jako isplativ, za mene naravno. Zato, ne treba se plasiti previse. I oni se svi plase vas. Vi spadate u drustvo za sve njih, kao sto su oni drustvo za vas.
Па, не. Постоје и многобројне опасности које не изазивају смрт. Макар не непосредно. Управо је већина опасности које сам набројао таква. :)
Sta sam ja otkucao u prva dva reda, Boze mili..
Ne naravno da se ne bojim trudim se da uzivam u njemu i da sto manje obracam paznju na sve stvari koje je djimi nabroja....
Zasto: zato sto sam umoran od svega odavno se predah krivoj Drini.
Nekako sve vise postajem sebican i ne zainteresovaniji na sve te globane dogodovstine..Zivim u Srbiji 20 i kusur leta prosao svakakva sranja i cega treba da se bojim...pa ni onog gore vise...
sve svemu bole ga kurac izvin'te me sto psujem ocu da skacem s'padobran!
Imam ja predlog za ove što se boje života:
Samim tim što se bojite života logično je da je smrt za vas mala maca te vi fino uzmite i organizujte neko kolektivno samoubijanje.
Ja se svog života ne plašim koliko god se u nekim momentima činio sjeban i nekvalitetan, a ni smrt mi neće predstavljati neki problem jer će mi posle toga pucati spolovilo za bilo čim.
Razmislite malo koliko ljudi ne dobije šansu da živi , pa procijenite da li treba da se bojite te privilegije zvane život ?
Smrt je neproverena glasina,život proneverena istina.
Wtf,al sam zenovit danas.
Naročito ako citiraš Kusturicu...
Elem, ne bojim se života, ne bojim se smrti, bojim se samo bubašvaba.
Sreća je kad se Lesi vrati kući.
Život ponekad dosadi, a dosade se bojim.
Ko sto rekoh, ljudi se uglavnom boje nepoznatog. To je sve. Dakle, moguce je bojati se i zivota i smrti u isto vreme.
http://www.youtube.com/watch?v=LanCLS_hIo4