Praznik rada je naljepši dan jer onda tata ne radi i odvede nas u prirodu, upali fiću i pusti pjesme iz NOR-a, onda on i stric Ratko upale vatru i naprave roštilj i piju pivu dok se mama i teta Senka bave salatom i pričaju o zavjesama, a mi djeca natjeravamo loptu i igramo se s Blekijem.

Bleki je naš pas, crn je i dlakav. A onda se tata i Ratko napiju i tata počne mamu zvati kurvo pokvarena i onda je lupi, a sunce sja i mi natjeravamo loptu, a mama plače i reče pa šta sam ti ja kriva, nisam ti ništa napravila, a on baci kobasice sa roštilja, a stric Ratko ga pokušava zaustaviti, ali teta Senka mu kaže da ih pusti na miru, a mama se dere životinjo i gađa ga nožem i plastičnim tanjurima a Bleki dograbi kobasicu i proguta je i mi djeca tučemo Blekija.
I jebem majku i ocu i majci, nek se gone u pičku materinu i oni i prvi maj i praznik rada i drug Tito i socijalistička partija i radni narod i kobasice i Bleki, evo ti, evo ti, Bleki, plati ti za sve, dosta mi je svega. Želim da svi umru.

28. travnja 1985
Ivica Žunić, 3.a O.Š. Ivana Čikovića
Belog, Sisak