
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
http://www.pressonline.rs/svet/globus/269490/zbog-ljubavi-prema-preminuloj-supruzi-22-godine-probijao-planinu.html
Sad će ribe da se nalože kako čovek emotivac pa će mu svaka davati. Mudar čovek nema šta
kale leđenda
http://www.youtube.com/watch?v=YfoKQ3jUO0E
- JA SAM TO PRE ZNAO A SAD SAM ZABORAVIO
Ovakvu vrstu bipolarnog još nisam sreo.
Inače, znate autora.
https://twitter.com/simic995
Dvoumio sam se da li da turim u filmove, mada ima i momente za transfer blama, al' ae ovde. Elem, večeras je premijera filma S/Kidanje. Kuda ide naša kinematografija kada je ovo mladi i perspektivni reditelj? I kako je višestruko nagrađivan, ako mu je ovo debitantski film?
Ovo je bre kao defka na koju slasno zvekneš minušinčinu zbog patetičnosti.
Sa dodatkom...
I pogledajte slogan filma na posteru - "ONO KAD odlepiš od ljubavi".
Džoni, završavaj knjigu o Romulancima, pa da je adaptiram u scenario i da snimamo film, biće triput bolje od ovih gomana, a i ukrašćemo lebac Kusti.
http://sport.blic.rs/Fudbal/Evropski-fudbal/231642/Bizarno-Hrvatski-trener-ukrao-igracu-karticu-kako-bi-kupio-36-flasa-Jegera
hahhahahahha
Agilni film će nam biti sve gori i gori dok nešto ne uložimo u njega ovo sad je već dno dna
Inače, znate autora.
https://twitter.com/simic995
ХАХАХАХА, СИМЕ СРБИН ТВИТУЈЕ
Покушавао сам јутрос да га нађем на фејсу, али има милион Александара Симића.
Ово је Симе легенда!
ТО БРЕ
Da ga frendrikvestujemo svi odjednom?
како коментаришу ови људи брате плаче ми се.
http://www.youtube.com/watch?v=90c5D3hLx4I
а и како смо играли млели, одличан клип.
https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/562212_445311802228683_593253162_n.jpg
http://24.media.tumblr.com/685a2abda3326a08db4b07198f9a6d50/tumblr_mk49p1NdZu1r3eyxro1_500.png
кокошије
http://i.imgur.com/LAzNHdn.jpg
http://sphotos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-prn1/526606_600864859923954_1756182993_n.jpg
Слободан Стојановић
У бег. У бег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације...
Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља... Чуо се само псећи лавеж, село је чврсто спавало, и зло у њему.
На том путу између живота и смрти, минути су сати а метри километри, срце је у грлу а уста у стомаку...
Почело је већ да свањива када су Стојановићи стигли на сигурно. Дочекаше их раширене руке, сузе радоснице, топло млеко... А онда све надјача Слободанов јаук: схватио је да са собом нису повели његовог пса миљеника. Остао је везан у дворишту...
Дечак је био неутешан, молио је родитеље да га пусте да се врати по пса. Наравно, није долазило у обзир да му то допусте, јер су се својим очима уверили да зло којем су побегли нема милости ни за децу.
Слободан је био упоран, али и његови родитељи још одлучнији. Те прве ноћи у сигурности, нису ока склопили слушајући његове јецаје. Није себи могао да опрости што је издао онога ко не би њега никада издао.
А сутрадан, пре доручка, дечак се изненада затрча према напуштеној кући. По своју куцу. Отац и мајка су узалуд трчали за њим, нису успели да га сустигну и зауставе...
Утрчао је право у руке онима који су и по Доњој Каменици убијали и уништавали све српско...
Шиптарка Елфета Весели, из истог села, познавала је Слободана, наравно. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да и ритуалним иживљавањем над 11-годишњим комшијом “шкијом” утоли мржњу. Доказујући се пред локалним Алаховим ратницима.
Зверски га је мучила пред свима! Свукла је са њега одећу и обућу, и узела нож...
Када су годину дана касније из земље извадили Слободаново беживотно тело, призор је био ужасан... Стомак му је био расечен у облику квадрата, видели су се унутрашњи органи... Расекотине по глави... Ноге поломљене...
Жена-монструм тек на крају је пуцала из непосредне близине право у слепоочницу: метак је прошао леву чеону кост и изашао кроз десну...
Његово име је Слободан Стојановић...
Његова љубав и оданост псу миљенику, била је јача од страха за властити живот... Једнако, као и његова грижа савести што је у бризи за властити живот, и својој и родитељској, заборавио верну куцу...
Зверски је мучен и убијен само зато што је био “шкија”. А за комшије муслимане - “влашче”.
Елфета Весели (1960, Урошевац, ФНРЈ) је Албанка која се борила у јединицама Насера Орића у околини Сребренице. Елфета Весели је до почетка рата живјела са оцем по занимању шумаром Рахманом Весели у Доњој Каменици (Република Српска) у околини Власенице и Сребренице. Након рата одлази у Швајцарску код свог брата Мухамеда Веселија, гдје се и данас налази.
http://i.imgur.com/FVlxcCH.jpg
http://youtu.be/ssQ7jb41wHU
http://sphotos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash3/11691_356891401078954_1804419087_n.jpg