"Jesen na Cetinju
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer evo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.
Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pašanoga-Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićne, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislio ka nam se roda posrala na fiću, pa je fata do Špadijerskog vrha. Đed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je đed živ a roda ne a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila đeda pod Špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) šlepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.
Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuću. Ne znam što bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama đeci daju vitamine da bi smo postali jaki.
E ovo nije od ortaka al je plač
Sastav u četvrtom razredu
Mog ortaka dileju profesor geografije izvede na kartu sveta. Kaže: ''Mišiću, pokaži gde je Vijetnam''. Mišić blene. ''Dobro, pokaži gde je Kina''. Mišić zino ko vo. ''Dobro (jebemumater, some), pokaži gde je Azija!'' Mišić traži na levoj strani karte. Mi svi u komu i neko mu dobaci: ''Mišiću, pogledaj sa druge strane!'' I Mišić okreće kartu. Oplakali smo.
Beremo šljive... Dolazi gazda i pita kako ide. Kaže moj ortak: "K'o Saša Matić kad ga ne vode."
-
Beremo šljive part 2... Desetak ljudi oko nas, ortak se zakašlje i onako, malo jačim tonom kaže: "Jebem ti ovu leukemiju više." Ljudi nisu mogli da skrenu pogled sa njega.
pre jedno mesec-dva, asistentkinja sa predmeta oralna higijena na stomatologiji drzala nam vezbu, i pokazuje mojoj grupi kako radi ultrazvucni aparat za uklanjanje kamenca. i sad kao taj aparat ima neke dve plocice koje vibriraju i koje se jako greju, pa se ispusta vodeni mlaz pod pritiskom koji ih hladi. i sad da bi demonstrirala princip rada, obraca se koleginicama koje su stajale ispred nje, i kaze ''molim vas pomerite se, prskacu''. ubrzo je ukapirala sta je rekla, al bese kasno, ja i jos dvojica kolega se ne sastavismo od smeha pa dobrih 5 minuta.
mrtav razbijen ja i ortak pricamo sa nekim makedoncem,ne razumem ga ni rec,a boleo me kurac iskreno za to sta prica,pa ga nisam ni pitao...ortak mu pruzi ruku da se upozna,upoznaju se,pruza meni kaze ime,ja reko ,,ma tamo u onim fasadnim zgradama,blizu je ima 2,3 ulice odavde,, tako nesto,loll...
čuvamo sinoć šank pijući. drug koji radi u tom pabu puca sa glavom cijeli dan i kreće sa pričom kako je njegova stara uzela skejt iz podruma, otišla kod Boske i skejta sa Fostom, đanerom jednim, i tu on spomenu kako je njegova stara učila Toni Havka da uradi kik flip. ja:
-Stara od Suvog izađe iz zgrade i već ima dvije hiljade poena.
pa se ovaj nadovezuje
-Skejtom niz gelendere
pa ja
-Životni san tvoje majke je da ima stan na petom.
pa Samir govori
-Jeste, pljune sa petog, i stigne do prizemlja prije pljuvačke
pa mu neko odgovara
-Daj jarane, pa nije Neo iz Matriksa
Одговара моја ортакиња данас филозофију. Пита је професорка да јој наброји неке филозофске дисциплине а ова ће: антика, физиологија... Бога питај шта је она мислила.
Ово ми је ортак причао: Отишли он и још један лик на трафику да купе упаљач. И сад (ја баш не знам колико коштају) он хтео да купи онај најјефтинији, ваљда од 20 кинти. Каже он "Даће ти ми најјефтинији упаљач." а ова ће "Нема најјефтинији". Ова двојица почела да се цепају од смеха а ова кад је схватила шта је рекла "Овај, мислила сам, нема више оног што је иначе најјефтинији..."
Pre nekoliko godina, (dok sam još išao u gimnaziju), pita profesor istorije moju drugaricu Petkanu ko i šta je bio Da Vinči. Njen odgovor: Da Vinči je bio automehaničar.
Na istom času, pita profesor jednu Marinu: Šta je otkrio Kolumbo? Ona kaže: Ne znam, nisam učila tu lekciju.
ovo se stvarno desilo! imali mi mehaniku, i radili neke zadatke...a profa uvek čito dnevnik, dnevne novine mislim, i sedi za katedrom i raširio onako novine i drži ih u rukama i ne vidi se...a mrtva tišina u učionici, radili neke zadatke, kad odjednom čuješ fć fć fćfć fć i novine se onako tresu malo...kad ono profesor Bekrić gnjavi jazavca na času
Другарица: А што се соле путеви?
Ортак: Па да не буду бљутави.
Д: Што, ја баш мислим да се соле да буду бљутави.
О: Бојана, бљутаво значи неслано.
Д: А.
Можда сам и писао, не сећам се, бем ли га...све у свему, седимо ортак и ја на крову једног лесковачког солитера, надувани ко мајмуни, на радију пичи Тарантула од Вуду Попаја, не знамо где се налазимо. Гледа ортак тако у небо и смешка се неких добрих десетак минута. Ја га питам: "Шта ти је брате, јел ти добро?" а он не јебе живу силу да ми одговори, само се смешка. Тек ће у једном тренутку: " Брате, мислим се нешто, седимо овде боли нас курац, то је брате живина". Ја га онако погледам запрепашћено:"Каква живина, шта једеш говна?"...а он ће: " Ма не бре живина, дивљина...дивљинааа"...ја га гледам једно пола минута док схватим шта мумла деген и кажем му: " Чекај брате, мислиш живот?". А он ће: "Е то то"... После тога играмо се зими зами зум до 30, ту га ја добијем и морао је да оде по пиво. И лик је ладно отишао до продавнице, враћа се после 20 минута и каже ми:" Е брате, а шта ја оно беше треба да купим?"...Мислим да сам се добрих сат времена ваљао по оном бетону, чак сам и пишнуо у гаће мешчини.
Na času istorije učili mi lekciju u drugoj godini srednje o Trojanskom ratu i pita Konan tako smo zvali profu lolo a zajeban majku mu jebem kad te opandrči onim dnevnikom zvezde brojiš, elem pita mog ortaka Maksu ko je bio Ahil? a tek on ni pet ni šes' kaže Ahil je pleme, mi popadosmo i Konan se smejo majke mu ga, dok mu upisivo keca hnjoo hnjoo
Bio ja kod druga, i pošto smo za neki dan trebali da idemo na ekskurziju, dolazi njegova, sada već pokojna baba (Bog da joj dušu prosti), i kaže mi: Čuvaj mi mog Nikolu tamo dok ste u Italiji, pazi šta radi, i nemoj da stoji negde na promaji.
A ja ne znam šta da joj odgovorim na ovo, kažem samo: Hoću, hvala.
Nema dva meseca, pokupili me ćale i keva kolima, i sad keva otišla do Maksija da uzme nešto, čekamo je na parkingu. Onako smoreni, ćale izbacio ruku kroz prozor, otvorili vrata, ide neka lagana muzika jedva da se čuje, i staju do nas sa najnovijim BMW-om bečkih tablica neki ganfer, ima možda 50 godina, i njegova žena, nema 30. Ono ganfer, pustio brke, ima kosu ko Jašar, zlatan sat, pocepane pantalone, a žena na štiklama a ima facu ko Vendi. I sad oni izlaze (a vrata im do mojih), i ja onako nonšalantno kažem ćaletu: "Ćale vidi ove Cigane, došli ovde iz Beča puni para pa se kurče odmah sa Bembarom"... Samo u tom trenutku čujem: "Mirjana, uzmi i kafu obavezno".
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
"Jesen na Cetinju
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer evo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.
Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pašanoga-Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićne, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislio ka nam se roda posrala na fiću, pa je fata do Špadijerskog vrha. Đed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je đed živ a roda ne a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila đeda pod Špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) šlepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.
Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuću. Ne znam što bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama đeci daju vitamine da bi smo postali jaki.
E ovo nije od ortaka al je plač
Sastav u četvrtom razredu
Dobar odličan. I fejk isto.
Mog ortaka dileju profesor geografije izvede na kartu sveta. Kaže: ''Mišiću, pokaži gde je Vijetnam''. Mišić blene. ''Dobro, pokaži gde je Kina''. Mišić zino ko vo. ''Dobro (jebemumater, some), pokaži gde je Azija!'' Mišić traži na levoj strani karte. Mi svi u komu i neko mu dobaci: ''Mišiću, pogledaj sa druge strane!'' I Mišić okreće kartu. Oplakali smo.
уранак, нека дебела риба тражи да јој дамо со
дебела: извините, јел имате можд..
ортак: ОЋЕШ ТИ НА ВАТРУ МАЛО, ДЕБЕЛА, А?
Beremo šljive... Dolazi gazda i pita kako ide. Kaže moj ortak: "K'o Saša Matić kad ga ne vode."
-
Beremo šljive part 2... Desetak ljudi oko nas, ortak se zakašlje i onako, malo jačim tonom kaže: "Jebem ti ovu leukemiju više." Ljudi nisu mogli da skrenu pogled sa njega.
Kao klinac sam Ratka Maldića nazvao Patko Mladic.
pre jedno mesec-dva, asistentkinja sa predmeta oralna higijena na stomatologiji drzala nam vezbu, i pokazuje mojoj grupi kako radi ultrazvucni aparat za uklanjanje kamenca. i sad kao taj aparat ima neke dve plocice koje vibriraju i koje se jako greju, pa se ispusta vodeni mlaz pod pritiskom koji ih hladi. i sad da bi demonstrirala princip rada, obraca se koleginicama koje su stajale ispred nje, i kaze ''molim vas pomerite se, prskacu''. ubrzo je ukapirala sta je rekla, al bese kasno, ja i jos dvojica kolega se ne sastavismo od smeha pa dobrih 5 minuta.
mrtav razbijen ja i ortak pricamo sa nekim makedoncem,ne razumem ga ni rec,a boleo me kurac iskreno za to sta prica,pa ga nisam ni pitao...ortak mu pruzi ruku da se upozna,upoznaju se,pruza meni kaze ime,ja reko ,,ma tamo u onim fasadnim zgradama,blizu je ima 2,3 ulice odavde,, tako nesto,loll...
čuvamo sinoć šank pijući. drug koji radi u tom pabu puca sa glavom cijeli dan i kreće sa pričom kako je njegova stara uzela skejt iz podruma, otišla kod Boske i skejta sa Fostom, đanerom jednim, i tu on spomenu kako je njegova stara učila Toni Havka da uradi kik flip. ja:
-Stara od Suvog izađe iz zgrade i već ima dvije hiljade poena.
pa se ovaj nadovezuje
-Skejtom niz gelendere
pa ja
-Životni san tvoje majke je da ima stan na petom.
pa Samir govori
-Jeste, pljune sa petog, i stigne do prizemlja prije pljuvačke
pa mu neko odgovara
-Daj jarane, pa nije Neo iz Matriksa
Једна девојка из мог разреда пре неки дан питала професорицу како се кажу спојлери на енглеском. Ова је погледа и каже: а како се кажу на српском?
Одговара моја ортакиња данас филозофију. Пита је професорка да јој наброји неке филозофске дисциплине а ова ће: антика, физиологија... Бога питај шта је она мислила.
Ово ми је ортак причао: Отишли он и још један лик на трафику да купе упаљач. И сад (ја баш не знам колико коштају) он хтео да купи онај најјефтинији, ваљда од 20 кинти. Каже он "Даће ти ми најјефтинији упаљач." а ова ће "Нема најјефтинији". Ова двојица почела да се цепају од смеха а ова кад је схватила шта је рекла "Овај, мислила сам, нема више оног што је иначе најјефтинији..."
Pre nekoliko godina, (dok sam još išao u gimnaziju), pita profesor istorije moju drugaricu Petkanu ko i šta je bio Da Vinči. Njen odgovor: Da Vinči je bio automehaničar.
Na istom času, pita profesor jednu Marinu: Šta je otkrio Kolumbo? Ona kaže: Ne znam, nisam učila tu lekciju.
Mi popadasmo.
Е да видите ви ово, седимо ја и ортак у задњој клупи и правимо јавашлук, професору прекипи и каже задња клупа напоље. Ми је избацимо кроз прозор!1
ovo se stvarno desilo! imali mi mehaniku, i radili neke zadatke...a profa uvek čito dnevnik, dnevne novine mislim, i sedi za katedrom i raširio onako novine i drži ih u rukama i ne vidi se...a mrtva tišina u učionici, radili neke zadatke, kad odjednom čuješ fć fć fćfć fć i novine se onako tresu malo...kad ono profesor Bekrić gnjavi jazavca na času
Haahahaha zajebavas bre pezose!
Другарица: А што се соле путеви?
Ортак: Па да не буду бљутави.
Д: Што, ја баш мислим да се соле да буду бљутави.
О: Бојана, бљутаво значи неслано.
Д: А.
Можда сам и писао, не сећам се, бем ли га...све у свему, седимо ортак и ја на крову једног лесковачког солитера, надувани ко мајмуни, на радију пичи Тарантула од Вуду Попаја, не знамо где се налазимо. Гледа ортак тако у небо и смешка се неких добрих десетак минута. Ја га питам: "Шта ти је брате, јел ти добро?" а он не јебе живу силу да ми одговори, само се смешка. Тек ће у једном тренутку: " Брате, мислим се нешто, седимо овде боли нас курац, то је брате живина". Ја га онако погледам запрепашћено:"Каква живина, шта једеш говна?"...а он ће: " Ма не бре живина, дивљина...дивљинааа"...ја га гледам једно пола минута док схватим шта мумла деген и кажем му: " Чекај брате, мислиш живот?". А он ће: "Е то то"... После тога играмо се зими зами зум до 30, ту га ја добијем и морао је да оде по пиво. И лик је ладно отишао до продавнице, враћа се после 20 минута и каже ми:" Е брате, а шта ја оно беше треба да купим?"...Мислим да сам се добрих сат времена ваљао по оном бетону, чак сам и пишнуо у гаће мешчини.
Na času istorije učili mi lekciju u drugoj godini srednje o Trojanskom ratu i pita Konan tako smo zvali profu lolo a zajeban majku mu jebem kad te opandrči onim dnevnikom zvezde brojiš, elem pita mog ortaka Maksu ko je bio Ahil? a tek on ni pet ni šes' kaže Ahil je pleme, mi popadosmo i Konan se smejo majke mu ga, dok mu upisivo keca hnjoo hnjoo
Bio ja kod druga, i pošto smo za neki dan trebali da idemo na ekskurziju, dolazi njegova, sada već pokojna baba (Bog da joj dušu prosti), i kaže mi: Čuvaj mi mog Nikolu tamo dok ste u Italiji, pazi šta radi, i nemoj da stoji negde na promaji.
A ja ne znam šta da joj odgovorim na ovo, kažem samo: Hoću, hvala.
Drug da umre od smeha.
Nema dva meseca, pokupili me ćale i keva kolima, i sad keva otišla do Maksija da uzme nešto, čekamo je na parkingu. Onako smoreni, ćale izbacio ruku kroz prozor, otvorili vrata, ide neka lagana muzika jedva da se čuje, i staju do nas sa najnovijim BMW-om bečkih tablica neki ganfer, ima možda 50 godina, i njegova žena, nema 30. Ono ganfer, pustio brke, ima kosu ko Jašar, zlatan sat, pocepane pantalone, a žena na štiklama a ima facu ko Vendi. I sad oni izlaze (a vrata im do mojih), i ja onako nonšalantno kažem ćaletu: "Ćale vidi ove Cigane, došli ovde iz Beča puni para pa se kurče odmah sa Bembarom"... Samo u tom trenutku čujem: "Mirjana, uzmi i kafu obavezno".