Ok, ako si na skidanju :)
Iznenadilo me, pošto sportisti su manje skloni tome.
Prije nekoliko godina u mom gradu, srednjoškolac uhvaćen pijan u vožnji, izgubio vozačku, i ubio se, strah od roditeljske kazne... tako nešto bilo.
Kapiram da se neko ne bi puno nasekirao zbog tog, a neko se ubije.
Mene su lečili od depresije, jedna je samo htela da priča sa mnom, i to se pretvaralo u debatni klub i filozofsko nadmudrivanje, a druga je htela samo da me kljuka lekovima i bolelo je uvo šta imam da kažem. U oba slučaja prekinuo sam lečenje (kad sam prekinuo sa ovom farmako-neuro-psiho, dobio sam napad zbog naglog ostavljanja lekova... nisu me čak ni upozorili da NE SMEŠ odjednom prestati da ih uzimaš). Negde posle toga sam shvatio da nisam depresivan, nego jednostavno "naopako" napravljen,i da to nije moja trauma, nego da sam to ja, sklon crnjačenju i bedačenju od detinjstva, i da mogu samo pokušati da izvučem najbolje iz toga što imam. Kažem ovo zato što znam da mnogi psihijatri, kada vide nekoga bezvoljnog, demotivisanog i nikakvog kažu AHA, DEPRESIJA!!! i odmah flunirin, fluoksetan... Dobro raspoloženje, bogati socijalni kontakti i pozitivan pogled na život su imperativ ovog društva, moraš da budeš takav, pa makar i ne bio. A ako ne možeš da se nateraš da budeš takav, ili da glumiš da si takav, evo malo drogice, da čika doktor bonu... Začudio sam se kad sam shvatio koliko psihijatara obavlja represiju nad ljudskim duhom. Naravno, ne svi. Ali ima ih dosta koji su bagra bez ikakvog opšteg obrazovanja, sa onim konjskim štitnicima za oči, da ne gledaju sa strane, već samo pravo, by the book.
Kaže naš narod "obućar nikad nema cipele" - uviđam da ova poslovica sasvim jasno određuje mesto psihijatra u društvenom poretku. Zašto neko ne bi smeo da bude mračnjak po prirodi? Jebeš depresiju, crnci od depresije napravili muzički pravac i nazvali ga džez.
Ja isto mislim da moras sam sebi da pomognes. Uzeo sam iz zajebancije zavrsio kurs "Clinical depression in global population", to nije kurs o depri kao bolesti nego o njenom pravilnom prepoznavanju i predvidjanju na globalnom nivou, u razlicitim kulturama, i medju razlicitim narodima. Kako da prepoznas i predvidis potencijalnu pojavu depresije kod npr. mladim majkama izbeglicama iz ratnih podrucja, koje zive u izbeglickim kampovima a uz to su i nepismene, analize globalne rasporedjenosti depresije, pojave depresije po rasnim ili religijskim osnovama, kao i njen uticaj na pojavu ostalih bolesti.
Nekoliko stvari su me iznenadile u rezultatima tih istrazivanja.
-Od depresije najmanje pate Azijati. Najmanju stopu depresije na svetu ima Singapur.
(logicno tamo samo radis i spavas)
-Muska i Zenska depresija su iste kada se jednom ustale kao bolest. Razlikuju se samo u pocetnoj fazi, muskoj treba dosta vise vremena.
-Crnci u Africi znaju za depresiju oduvek, ali kod njih je uvek povezana (a i fizioloski ispracena) problemima sa stomakom i varenjem. Oni to zovu "Grc stomaka" ili tako nesto.
(i to logicno kad im se mucenicima ceo zivot vrti oko hrane)
-depresija nije posledica dijabetesa (tipa imam dijabetes pa postanem depresivan), ali obratno moze da bude slucaj, znaci da depresija vodi u dijabetes. Takodje nema veze ni sa povecanom opasnoscu od srcanog udara, ali moze da ima veze sa povecanom opasnoscu od sloga.
Nema pouzdanog i masovnog tretmana za hronicnu depresiju, ali je mnogo lakse suzbiti je masovno u pocetnim fazama kod rizicnih grupa.
E sad onako iz licnog iskustva... Moj je zivot oduvek bio stresan po svim kriterijumima, medjutim ja nikad ne pucam pod stresom i u sukobu i u problemima, pucam psihicki kada se nista ne desava i kada ima okolnosti na koje ne mogu da uticem tj. mogu, al da napravim gore, povredim nekoga koga volim i tako. Zato sam uvek trazio adrenalin kroz neke mada mrzim taj izraz "ekstremne" aktivnosti i to mi je godinama uspevalo, pogotovu otkad ne pijem. Medjutim, i to je prestalo sa vremenom, vise mi nije donosilo zadovoljstvo ni uzbudjenje, pa sam se izbedacio zesce. Sve ja volim i dalje i znam, ali recimo vise nemam energije da se trudim da pobedim nekoga da budem najbolji, isti mi je kurac (osim ako me nije isprovocirao pa radim iz besa). Slucajno sam video da meni sada predstavlja mnogo vece zadovoljstvo da ucim ili treniram nekoga nego samo bavljenje time, pa zato to i radim. Kada mi je bas bilo tesko, onako u dusi tesko jedina stvar koja je mogla da me podigne su drugi ljudi (jebiga, i zene) i da me njihova pozitivna energija vrati.
Nesreca dolazi u mnogo oblika i pakovanja, i zato mislim da je besmisleno tretirati isto te jadne crnkinje i npr. Valdemara. Mozda tretirati Valdemara sa Crnkinjama?:)
Trebao sam da budem doktor.
Jesam, Makaronče, nisam jeo, nisam spavao, nije mi bilo ni do čega, što opet ima veze samo sa mojim detinjstvom...
Ne makarone kad zaboravi da popije lekove počne da šizi po internetu što se da videti iz priloženog olololol
Ok, ako si na skidanju :)
Iznenadilo me, pošto sportisti su manje skloni tome.
Prije nekoliko godina u mom gradu, srednjoškolac uhvaćen pijan u vožnji, izgubio vozačku, i ubio se, strah od roditeljske kazne... tako nešto bilo.
Kapiram da se neko ne bi puno nasekirao zbog tog, a neko se ubije.
Zajebana je to stvar, zavisi od individue do individue.
http://www.crowarez.org/domace-knjige/joe-hill-rogovi/
Ima li ko nalog ovde da mi skine pdf rogova da čitam, fala unaprijed, meni neće da odobri registraciju
http://i.imgur.com/SiN7HxX.png
Napravio sam doduše nalog pa ako stigne povratna poruka, šaljem ti username i pass da skineš
ok, fala :D
Ako neko ima link nek postuje slobodno :D neću se ljutiti :D
maćori eno ti bleji pvt tamo idi pogledaj to
Mene su lečili od depresije, jedna je samo htela da priča sa mnom, i to se pretvaralo u debatni klub i filozofsko nadmudrivanje, a druga je htela samo da me kljuka lekovima i bolelo je uvo šta imam da kažem. U oba slučaja prekinuo sam lečenje (kad sam prekinuo sa ovom farmako-neuro-psiho, dobio sam napad zbog naglog ostavljanja lekova... nisu me čak ni upozorili da NE SMEŠ odjednom prestati da ih uzimaš). Negde posle toga sam shvatio da nisam depresivan, nego jednostavno "naopako" napravljen,i da to nije moja trauma, nego da sam to ja, sklon crnjačenju i bedačenju od detinjstva, i da mogu samo pokušati da izvučem najbolje iz toga što imam. Kažem ovo zato što znam da mnogi psihijatri, kada vide nekoga bezvoljnog, demotivisanog i nikakvog kažu AHA, DEPRESIJA!!! i odmah flunirin, fluoksetan... Dobro raspoloženje, bogati socijalni kontakti i pozitivan pogled na život su imperativ ovog društva, moraš da budeš takav, pa makar i ne bio. A ako ne možeš da se nateraš da budeš takav, ili da glumiš da si takav, evo malo drogice, da čika doktor bonu... Začudio sam se kad sam shvatio koliko psihijatara obavlja represiju nad ljudskim duhom. Naravno, ne svi. Ali ima ih dosta koji su bagra bez ikakvog opšteg obrazovanja, sa onim konjskim štitnicima za oči, da ne gledaju sa strane, već samo pravo, by the book.
Kaže naš narod "obućar nikad nema cipele" - uviđam da ova poslovica sasvim jasno određuje mesto psihijatra u društvenom poretku. Zašto neko ne bi smeo da bude mračnjak po prirodi? Jebeš depresiju, crnci od depresije napravili muzički pravac i nazvali ga džez.
Депресија је измишљена. Као и постпорођајна траума, вијетнамски синдром и стрес.
E?
i ženski orgazam :)
I promaja i kilo leba!
И Г тачка.
и пичка уопште!
g tačka nije mit, to je ono zeleno OK na POS terminalu :)
Ja isto mislim da moras sam sebi da pomognes. Uzeo sam iz zajebancije zavrsio kurs "Clinical depression in global population", to nije kurs o depri kao bolesti nego o njenom pravilnom prepoznavanju i predvidjanju na globalnom nivou, u razlicitim kulturama, i medju razlicitim narodima. Kako da prepoznas i predvidis potencijalnu pojavu depresije kod npr. mladim majkama izbeglicama iz ratnih podrucja, koje zive u izbeglickim kampovima a uz to su i nepismene, analize globalne rasporedjenosti depresije, pojave depresije po rasnim ili religijskim osnovama, kao i njen uticaj na pojavu ostalih bolesti.
Nekoliko stvari su me iznenadile u rezultatima tih istrazivanja.
-Od depresije najmanje pate Azijati. Najmanju stopu depresije na svetu ima Singapur.
(logicno tamo samo radis i spavas)
-Muska i Zenska depresija su iste kada se jednom ustale kao bolest. Razlikuju se samo u pocetnoj fazi, muskoj treba dosta vise vremena.
-Crnci u Africi znaju za depresiju oduvek, ali kod njih je uvek povezana (a i fizioloski ispracena) problemima sa stomakom i varenjem. Oni to zovu "Grc stomaka" ili tako nesto.
(i to logicno kad im se mucenicima ceo zivot vrti oko hrane)
-depresija nije posledica dijabetesa (tipa imam dijabetes pa postanem depresivan), ali obratno moze da bude slucaj, znaci da depresija vodi u dijabetes. Takodje nema veze ni sa povecanom opasnoscu od srcanog udara, ali moze da ima veze sa povecanom opasnoscu od sloga.
Nema pouzdanog i masovnog tretmana za hronicnu depresiju, ali je mnogo lakse suzbiti je masovno u pocetnim fazama kod rizicnih grupa.
E sad onako iz licnog iskustva... Moj je zivot oduvek bio stresan po svim kriterijumima, medjutim ja nikad ne pucam pod stresom i u sukobu i u problemima, pucam psihicki kada se nista ne desava i kada ima okolnosti na koje ne mogu da uticem tj. mogu, al da napravim gore, povredim nekoga koga volim i tako. Zato sam uvek trazio adrenalin kroz neke mada mrzim taj izraz "ekstremne" aktivnosti i to mi je godinama uspevalo, pogotovu otkad ne pijem. Medjutim, i to je prestalo sa vremenom, vise mi nije donosilo zadovoljstvo ni uzbudjenje, pa sam se izbedacio zesce. Sve ja volim i dalje i znam, ali recimo vise nemam energije da se trudim da pobedim nekoga da budem najbolji, isti mi je kurac (osim ako me nije isprovocirao pa radim iz besa). Slucajno sam video da meni sada predstavlja mnogo vece zadovoljstvo da ucim ili treniram nekoga nego samo bavljenje time, pa zato to i radim. Kada mi je bas bilo tesko, onako u dusi tesko jedina stvar koja je mogla da me podigne su drugi ljudi (jebiga, i zene) i da me njihova pozitivna energija vrati.
Nesreca dolazi u mnogo oblika i pakovanja, i zato mislim da je besmisleno tretirati isto te jadne crnkinje i npr. Valdemara. Mozda tretirati Valdemara sa Crnkinjama?:)
Trebao sam da budem doktor.
i oćne ženske su mit, pogleda dole kad skineš gaće, razrogači oči i pobegne...
moze neko da preporuci neku literaturu iz slovenske mitologije? msm, nesto sto moze da se nadje na netu...