Najbolesniji snovi
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ја се никад нисам пробудио. Ја се НЕ БУДИМ!!!
e, a jel ti se desilo da začadiš buxnu nekoliko dana za redom u isto vreme?
ja 5 dana za redom palim džoint i pogled mi pada na sat, kad ono 22:59h
čuo sam priče po kraju da si ti oborio taj rekord
možeš li nas prosvetliti ?
Мени је најјаче када провалим у сну да је то заправо сан , постанем свестан тога ,е онда кренем да се издркавам невиђно :)) ако има нешто женско одма кренем да је јебем , или ако има неки ауто одма кренем да га газим ко лудак и обично се закуцам негде и пробудим се.Ал јебига обично то кратко траје.Али када сањам неку страхоту и постанем свестан да је сан , кренем да урадим нешто како бих се пробудио , типа заковем главом у зид или скочим однекле јер знам да се тако најбрже будиш .....мајку му то понекда и не успе из прве па морам да се злопатим :))
Једном сам гледао "Андиспјутед" и ухватио себе у полу сну да ударам руком у ритму у којем Бојка удара , хахаха
Ja sam sanjala nekog dječaka pored kreveta. U fazonu da sam ja u krevetu, vidim svoju sobu, sve normalno, a on me probudio i stoji u nekoj bijeloj dugoj košulji i gleda me. I povežem nekako da sanjam to sve. Onda nastojim da se probudim i mislim kako mi je pošlo za rukom. I kao budna sam, pogledam opet pored kreveta kad na tom istom mjestu u istoj košulji stoji neka djevojčica i maše mi. A ja paralizovana, ne mogu da se pomjerim, ne mogu da vrisnem, ništa. Najgore je to što je sve izgledalo realno i što znam da sanjam a ne mogu da se probudim.
Skoro sam sanjala kako hoću da jedem kolač. Držim tako tanjir, uzimam viljušku i kad pogledam opet u tanjir umjero kolača stoji mrtvo goluždravo pile. I ne kontam da je nešto drugačije već hoću da jedem to, samo ne mogu da skontam odakle da počnem.
Svi snovi su mi nebulozni.
Meni se često u snovima dešava da kad me neko napada i ja treba da se branim, pokušam da udarim pesnicom ali kao da udaram kroz vodu, i to još u žešćem slou-moušnu, prosto udarci nemaju efekta.
pa to je na taj fazon ko sa kamenim nogama.
a imao sam i san gde pokusavam da dozovem nekog, a glas ne izlazi iz usta.
ја сам сањао да стојим на тераси са другаром (ја сам иначе на осмом спрату) а напољу све поплављено, виде се само врхови зграда. и ја безвезе дигнем десну руку онако као супермен и ПОЛЕТИМ. и тако одем једно 100 метара и вратим се на терасу. не могу описати колико сам био срећан у сну. ја реко другару да проба и он, али није могао. ја реко ај да пробам опет и ја опет пружим руку и опет полетим. опет одем једно 100 метара од зграде и кренем да се враћам на терасу и "нестане ми горива" и ја кренем да падам у воду и пробудим се.
али КОЛИКО ЈЕ ДО ЈАЈА КАД ЛЕТИШ :)
једном сам провалио да сањам, имао сам можда 8-9 година.
и ја приђем неком човеку испред моје зграде и питам га:
"извините, јел ово сан?"
neki trip sa fredi krugerom, šatro me juri u nekakvom autobusu po nekoj ograđenoj poljani dok bežim od njega...
Шијем 52 буксне дневно. То је рекорд! Ја РЕКОРДИШЕМ!!!
zajebavaš???????????????????????????????????
??????????????????????????????????????????
?????????????????????????????????????????
Па добро, нисам баш толики ћоћир, ал' сабери та два броја и добићеш цифру која је тачна. 5+2 = 7 и то је број буксни који просечно спржим током дана. У последње време мало мање, јер немам пара.
Ovo od juče pokušavam da razjasnim u svojoj glavi,ali nisam uspeo,probaću da ga protumačim kad zapišem ovde.
Treba ja i još jedan ortak da idemo kod trećeg u Borču,i na neki fazon mi do Borče idemo tako što pešačimo pored Ade.Ada poplavljena,na šetalištu voda do članaka,neke ribe mi plivaju oko nogu.Šipčimo mi tako jedno pola čuke,kad skapiram da ne idemo pored ade nego kroz neki polukrimi kraj,nek prljave ulice,ne znam ni ja.Takođe skapiram da sam ostao sam.Vidim ja nekog lika,i misleći da je to ortak Borčanac pozovem ga "Vuče!Vuče".On se okreće,i ispada da je to neki nafurani dizelaš.On kaže "Koga si ti našao da zoveš tuđim imenom?Nisam ti ja Vuk".Ja u tom trenutku kapiram da sam došao u Niš ili Novi Sad,ne sećam se,možda je čak i Nikšić,važno neki naš grad na N.Onda taj dizelaš kaže:"Saćemo malo da letimo".U sledećem trenutku mi sedimo na oblacima,ispod nas neko more,nigde se ne vidi obala.Ja se odjednom setim one teklame kad onaj tip propadne kroz dugu, i isto tako i ja propadnem kroz oblak. U sledećem trenutku svi oko mene padaju, obučeni u ona fensi odelca koja nose padobranci,i isti onaj dizelaš se dere "Uživaj u životu frajeru!".Ja uživam u padau,ali onda shvatam da nemam padobran. Udaram u vodu,ali umesto da potonem, odjednom iskačem iz istog takvog mora u paralelnom univerzummu(u snu sam bio savršeno svestan rečenice:"Prešao sam u paralelni univerzum;na javi mi koncept nije savršeno jasan").Ond ponovo upadam u more, i ponovo sam u našem univerzumu.To se ponovi nekoliko puta, a zatim ja više nisam ja.Ja sam neki naučnik koji sedi za računarom, i vidi grafik koji prikazuje prolaženje prethodnog mene između svetova(Samo dve linije,od kojih je jedna ravna, konstantna,a druga ide gore dole ispod i iznad nje,u sve manjim amplitudama).Ustajem i kažem "To dokazuje postojanje paralelnih univerzuma!" i 'vatam neku plavušu u crnoj večernjoj haljini oko struka,i izlaim iz kadra,nakon čega sam se probudio.
EDIT:Au jebo ga ja,koliko ovo ispade dugačko.
+1334 Колико ми се само ово пута десило. Ем што нисам ту где јесам, ем што нестану СВИ који су били са мном. Које срање.
Odje sam pomislila da si imao kosmar.
Kad sam bila mala sanjala sam da setam sa roditeljima i odjednom me mama ili tata napuste i tu se probudim. To me je unistavalo. Tek sam posle shvatila zasto to sanjam.
A sad zna da mi se desi da sam u polusnu, spavam, probudim se, otvorene mi oci ali ne mogu da se pomjerim. Pokusavam bar prst da mrdnem ili da vrisnem i nista. I to tako 10-20 sekundi i prodje.
A jednom sam sanjala drugaricu u vjencanici, a bijelu boju ne valja sanjati, i tu istu noc njoj djed umre. Kako me je to sjebalo.
Kad sam bila mala sanjala sam da setam sa roditeljima i odjednom me mama ili tata napuste i tu se probudim. To me je unistavalo. Tek sam posle shvatila zasto to sanjam.
zasto?? :/
Aj nek mi neko objasni to jebeno sranje! I sto me uvek neko vija u snu?! Mis'im ono, kao podsvest, pa mozda kad dugujem neke pare ili sta? Ili sam jednostavno picka? Jebem ja podsvesti mater malo. A i tim nogama. Mater.
Pa to je bilo u vrijeme kad su se razvodili. Ili mozda i malo prije toga. Bila sam mala i meni je trebalo sve nacrtati, tek sam to prije nekolike skontala kad sam se toga sjetila. To mi je jedino logicno objasnjenje. Uvijek jedno ode a ja ostanem s ovim drugim.