Najbolesniji snovi
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ja sam sinoć sanjao da sam jebao, čudnije i bolesnije od toga ne može nikako ha
Sanjao sam jednom, jednu likušu na koju sam se ložio, i ja sad kao došao kod nje kući, zvonim na vrata, a ona mi kaže uđi otvoreno je, ja uđem, i kroz stan kako hodam čujem njene jecaje... Nastavim do njene sobe, i naglo otvorim vrata, želeći da je zateknem u sred radnje, koja god bila... Kad otvorim vrata vidim vidim nju kako masturbira, i ja sav naložen stanem da gledam, i kad je došla do vrhunca, umesto onih običnih kolotečina, iz njene vagine su ispadale HB drvene olovke, sa sve crvenom gumicom na kraju...
A onaj trip gde je batica na 2km od tebe i počinje da te juri, a ti bežiš sa kamenim nogama i okrećeš se povremeno, a on sve bliži tebi koliko god se ti trudio da mu pobegneš....najjače od svega je što te nikad ne uhvati jer završiš san.
san koji smo svi sanjali (:
Leee ne mogu da odem da spavam a da ne podelim svoje iskustvo ovde :) najsmešnij san u mom životu, ujedno verovatno i najstrašniji koji me zadesio.
Neko veliko društvo, u snu prepoznajem samo 2 drugara najbolja i još nekoliko ljudi koje znam da poznajem, ali ne znam ko su :) ne vidim im ni face i te fore. E. I mi na nekom putu u nekoj vukojebini, naravno, i niotkuda nailaze jebeni vukodlaci i počinju da nas jure. Mi svi trčimo, drugar pored mene sprinta kao nezdrav, ja u laganom džogingu i na istom smo, ista brzina. Ja kuliram, on pored mene oće crkne, viče : "Kojti kurac, ajde brže, vidiš šta se dešava". Sledi najjača izjava u mom životu, iako je bila samo u snu : "Ma daj majstore, opušteno, SAMO STISNEŠ F3 I VUKODLACI NESTANU." (i dan danas se smejem kad se toga setim, ko zna odakle mi F3 i ta sranja). Uglavnom, reprodukujem ja tastaturu sebi ispred očiju, krenem da stišćem F3 ko nezdrav, kad ono - NIŠTA. Jedno veliko, ogromno, jezivo NIŠTA. E tu ja prebledim. Siguran sam da sam se koprcao u krevetu koliko sam se trudio da budem brz. Vukodlaci sve bliži, mi stižemo na kraj puta, dole provalija, ima odokativno 150 - 200m, i dole PLAŽA. Nema spasa jebote, šta sad ?! Ovi dlakavi se približavaju, mi kukamo, oni sve bliži, panika, jeza, strah, op op op - nova scena. Op, mi na plaži dole. Op, svi pijemo koktelčiće, uživancija bre, i svi u vodi u onim gumama i tako to. Sve je prošlo, mož uživamo. A ona litica, na čijem smo vrhu malopre bili, cela u ramovima. Slike, ramovi, ima ih jedno 2000 - 3000 hiljade. Našu idilu prekida situacija - iz svakog rama u vidokrugu, a i šire, izlazi po jedan vukodlak. I opet napadaju. Drugara ščepali za nogu, on se koprca ispred mene, ja se ukopao, krvavo more, opšti haos.
Izvinte, kraja se ne sečam, ovo je sve što pamtim :) možda sam se tada i probudio. Brutality, žimi sve.
Au, kako sam ja jedan jeziv imao, strašno.
Legnem ja da gledam teve, neka emisija bila, filmić, pojma nemam. Ležao sam na boku, naslonio glavu na ruku i prikunjao. U startu mi je nešto falilo. Bio sam savršeno svjestan okoline, i ta emisija je pičila, i čuo sam muziku iz sestrine sobe, znači real life ali okrnjen. U podsvjesti mi nešto govori da spavam ali je okolina toliko realna da sam tu misao potisnuo i nastavio sa gledanjem tevea. Na momenat su odzvanjali neki glasovi. Nisam obraćao na pažnju, ustremio sam se na emisiju, no glasovi su bivali sve glasniji i glasniji. Čuo se i onaj zlokoban smijeh, kao iz horora, glasan, prodoran, nešto je zarežalo sobom HAHAHAHA toliko jezivo.... Smijeh je prestao, čuo se glas, toliko poznat a toliko stran, vikao je WC WC WC! Osjetio sam da moram da pišam. Ustao sam, ušao u kupatilo i opet uvidjeo da nešto jebeno ne štima. Naime, u kupatilu je bio isti raspored i tuš-kabine i šolje i lavaboa, svega, ali je sve bilo drugačije. Opet me obuzme taj osjećaj da nešto debelo ne štima, taj osjećaj koji me je prožimao sve vrijeme, taj osjećaj koji je nemoguće opisati. Napuštam kupatilo i ulijećem u mračan hodnik, kao i uvijek. Susrećem svog starog koji u gaćama i potkošulji odlazi u kuhinju, u polu-snu mi govori PAZI SE, IDI NA SPAVANJE i odlazi u mrak, dok iz mraka počinju da iskaču utvare. Sve mi strijeme u lice, sve imaju neke zlokobno iskežene vilice i sve ih je više. U momentu pokušavam da bježim u svoju sobu ali gdje god se okrenem utvare iskaču iz mraka.
E, u tom momentu se 'budim' sa osjećajem da je ovaj 'san' bio toliko stvaran, živ sam premro od straha, ukočen, hladan, iako ga faktički nisam ni sanjao jer sam bio svjestan kompletne radnje emisije, svega, izgleda da nisam ni spavao već sam bio negdje između jave i sna. Ostao sam u tom položaju još par minuta i krenuo sam opet da sklapam oči, da kunjam. Nešto je reklo NEMOJ i obuze me osjećaj da ću se vratiti pravo među one utvare. Otvorio sam oči, ustao, razbudio se. Pustio sam sebi muzikicu (inače ne mogu da zaspim) i okrenuo se na lijevi bok, dobro se ušuškao i konačno zaspao snom pravednika.
Ni najgorem neprijatelju ne želim da iskusi taj osjećaj da nešto debelo nije u redu, kao što sam ja u tom snu. Izgleda da je moja svijest govorila 'MAJMUNE, IDIOTE, ZASPAĆEŠ NA RUCI KOJA POLAKO POČINJE DA TRNE A TO BOLI' i nije znala kako da me probudi sem da pošalje utvare. Jedino što mi nije jasno je kako se sjećam emisije i sata na zidu koji je pičio minut po minut kao da sam ga snimio.....
Drugi put, pak, sam probio rukom zid od rigipsa koji dijeli moju i sestrinu sobu i iskočio sam iz kreveta uz strahovit vrisak.
Naime, sjećam se samo da smo ja i sestra razgovarali o nekoj školi ili putovanju, tu su mi pomješane stvari. Nakon razgovora, koji se odvijao u hodniku, ona je otvorila vrata, rekla valjda ODOH U PRODAVNICU, izašla i zatvorila vrata. Ja prilazim vratima, zaključavam ih ključem i krećem ka svojoj sobi. Tad me upita sestrin glas HOĆEŠ LI NEŠTO TEBI DA KUPIM? Okrećem se prema vratima i vidim nju u nekoj haljinici, ima kikice i neki zao osmijeh a la Niklson u 'Shining'. U momentu mi prolazi kroz glavu ČEK, PA TI SI ZAKLJUČAO VRATA.... i u tom trenu počinjem da vrištim. Sestra počinje da se ceri đavolski i ja se u tom momentu budim uz pomenuti vrisak i sa šakom koja je prošla kroz zid. Bilo je oko 6.30 ujutru, starci su pili kavu u kujni, stari je dotrčao u sobu da vidi šta je, htio sam i njega da opalim jer sam mislio da je utvara al ma je uhvatio na vrijeme, kad sam skontao da sam na sigurnom zagrlio sam ga, rekao MA PUSTI KRAJU, ponovo legao i zaspao.
I dan danas me prođe jeza od ova dva sna. brrrrrrrrr. Fuj.
Sanjao sam da se vozim u autu nekim autoputem, mrak je bio, samo su promicale one svjetiljke... Saputnici su mi bili Toše Proeski i još par nepoznatih likova. Ujutru sam čuo da je Toše poginuo na autoputu. E, to je bio uber sjeb. Zanemeo sam. Likovi su mislili da mi je bilo žao Proeskog al' tog lika nisam uopšte ni slušao ni pretjerano gotivio. Na pameti mi je bio taj san.
Kad sam već kod poznatih ličnosti i njihovih smrtnih slučajeva - sanjao sam neke utvare kako se motaju oko mene (ako išta mrzim to je kada mi neko stoji iza leđa, obuzima me paranoja, ne volim osjećaj kada mi je neko iza leđa, BRRRRR!) i jedna mi staje iza leđa, ja se okrećem ali ona je brža. Počinjem da paničim i budim se. Na teveu piči DMsat i Nino u nekom žutom odijelu, spot od prije jedno 100 godina. Ujutru sam na tom istom DMsatu čuo da je Ninu/a/e te noći opalio srčani i da je pokojni. I to je bio uber sjeb.
I da, najčudnije od svega - ja u snu ne mogu da vozim bicikl. NIKAKO! A sanjam često da sam na biciklu. I nonstop padam.
Masa prijatelja se žali kako ne mogu da udare čovjeka u snu i da ga nokautiraju. Ja mogu da izvalim čovjeka iz patika al'' ne mogu da vozim jebeni bicikl. Puj.
Verovatno bi ciganka neka onako, još gledajući u tebe zbunjenin očima, ispružila levu ruku, dohvatila pištolj i prosula sebi mozak.
Skocimisu, po opisu u tvom prvom postu na ovoj stranici, rekla bih da si imao neku vrstu lucidnog sna. Lucidan san znaci da si svestan da sanjas i da mozes da utices na tok radnje, a oni su jos i karakteristicni po tome sto su veoma realisticni. E sad, kazem "neku vrstu" jer ipak nisi bio na onom nivou da mozes da upravljas situacijom. Ako ti se jos neki put bude desilo da ti se cini da "nesto ne stima" tj. da nisi siguran da li sanjas, uradi nekoliko takozvanih reality check-ova. Na primer, mozes da probas da pogledas na sat 2 puta uzastopno - skoro uvek se ti brojevi u snovima promene. Mozes da pogledas u ogledalo - lik je obicno zamucen, a mozda najbolji reality check je ako vidis neki tekst pored sebe da probas da ga procitas jer u 99% slucajeva ljudi ne mogu citati vise od nekoliko reci u snovima.
I jos jedna stvar. Ono sto si pomenuo kao glasove i jezivo hahaha dok si gledao TV cesto prethodi lucidnim snovima osoba koje nemaju iskustva sa njima. To se desava valjda zbog toga sto ti je telo bilo u paralizi (koja je inace sasvim normalna i ona se dogadja svaki put kada zaspimo), ali ti je mozak bio jos uvek budan, te je poceo da panici i zato si iskusio neku vrstu halucinacije. Te halucinacije su najcesce zvucne, a to se poklapa sa tvojim slucajem.
Mozda ovo ipak nije tvoj slucaj, ali eto, jedna ideja. [:
Sanjala sam noćas da sam uhapšena zato što sam izgubila dokumenta (!?!?!) i bačena u neku tamnicu koja liči na one srednjovekovne, sa sve okovima oko zglobova, nisam mogla ni da mrdnem, jedino što sam čula od zvukova je čangrljanje tih lanaca i zvuk buktinja pokačenih po hodnicima...
Један сан ког се сећам, а који је био ултра зајебан.
Јурили ме пандури и као што рече горе здравко.дрен
Тако је било и код мене. Бежао сам доста дуго, док нисам стиг'о до неке зграде, која није имала ни прозоре ни врата, али сам знао да је зграда и да унутра има неког. Како сам трчао поред зграде много споро, нон стоп гледао у њу не би ли видео врата да уђем и да запалим од та два жандара. У једном тренутку сам се саплео и пао, ударио главом у бетон, а кад сам вратио главу био сам на неком шездесетпетом месту, иза неког аутомобила. Помислио сам до јаја коначно сам се извук'о, устао и видео око 20 пандура, од којих ми је један пуцао у главу и ту сам се пробудио, али сам осетио мноооооооооооого чудан осећај у глави кад сам се пробудио.
često sanjam neke kule,stojim na kuli,a ona se savija,vrtoglavica te puca,trip vizije kao u igricama,sve se krivi,zmije mi neke po nekoj vodi mile između nogu,a ja živim u nekoj špilji u tvrđavi,odjednom tu moja tetka,jede nešto u špilji.i kao neki vašar,idem,jedem grožđe,gužva,kradem neke perece i odjednom plato sa meditacijom i levitiranjem,seansa,sednem,lotos,odgurnem se pogledom i posmatram sve sa jedno 3 m visine,prejeben osećaj.
ja ponekad sanjam neke VUKAJLIJAŠE KAKO JEBU... nema strašnijih snova, vjerujte...
jes jebeno to bezanje u snovima
noge nece da slusaju
nekad i trčim,između vozova,često sanjam vozove,na moru,trčim po plaži,jurim,more prelepo,a ne stignem ni da se bućnem i onda se opasno iznerviram.
Nekoliko puta sam sanjao isti san fazon svi su postali zombi pa i moja porodica i ja ulazim u kola i bezim(tad nisam znao da vozim al' sam vozio nekako) vozim tako neko vreme, onda izlecem iz kola ulazim u neku zgradu tacnije u onu ventilaciju i provlacim se po tim prasnjavim ventilacionim kanalima...
ja sam jednom sanjala košmar koji se naglo prekida i tri puta ponavlja,samo sa drugačijim krajem,mrak,davljenje,užas.
a,ti snovi koji se ponavljaju s vremena na bvreme,jedan da kradem sa burazerom senf iz roda marketa.
A onaj bedak kada se određeni vremenski period budite u isti sat i minut?
Moj rekord je 16 dana zaredom, budio sam se u 8.43 svako jebeno jutro. Na kraju sam izbacio taj digitalni sat iz sobe.
isto,oko 10 do 9,svako jutro.
Ajde ne preteruj sad!!!
očigledno ni ne znaš šta je 16 dana.... meni se to dešavalo ali 3 dana max!