Najbolesniji snovi
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Pa to je bilo u vrijeme kad su se razvodili. Ili mozda i malo prije toga. Bila sam mala i meni je trebalo sve nacrtati, tek sam to prije nekolike skontala kad sam se toga sjetila. To mi je jedino logicno objasnjenje. Uvijek jedno ode a ja ostanem s ovim drugim.
DA pridodam još jedan standardan trip.
Neko me vija, a ja znam da trčim jako brzo, ali nema efekta, jer trčim u mestu skoro i pomeram se po koji centimetar samo, i sve više i više počinjem da se plašim i paničim, dok se ne probudim.
@Milica
jbt ladno ti je podsvjest ukazivala na to :/ snovi su jedna zajebana rabota, ko zna, moguce da u svim ovim nasim bolestinama ima neke logike i smisla kao sto je u tom tvom snu bilo....
Ima snova koji nista ne znace ali ima i ovakvih. Podsvijest je cudo, i ona dosta utice na to. Desavalo mi se da sanjam nesto na sta sam potpuno zaboravila, cega se ovako nikad sjetila ne bih.
Ima sve to neke veze ali mi nije jasno sto se djeci daje neko nakaradno ime koje je neko sanjao. E ta logika mi nije jasna.
Ja mnogo često sanjam da sam umesto Gandalfa na onoj Sarumanovoj kuli, jeziiivo...
@Kokoška
Vidiš, nisam ni znao za te lucidne snove... Da uopće i postoje. Valja mi to malo pročitat' po internetima. Al' ovo moje nije bilo nešto tako, jbg, k'o da sam imao astralnu pojekciju a ne san... Bem li ga, znam da sam se ukenjo ko grlica.
@Zdravko
16 dana, sinak, 16 mučnih dana.
Ja najviše mrzim one tripove, hodaš stepenicama, promašiš jednu i samo poskočiš.
Ja sam sanjao da me majka juri da me davi... tada sam u trećem razredu gimnazije imao šest kečeva.
Jedan san mi je ostao urezan u sećanju do detalja, a ima već 10-tak godina od toga...
naime, primao sam se na jednu curu u srednjoj školi, pa sam je često sanjao (jer je imala dugogodišnjeg dečka, kasnije se i udala za njega, kurva), ali SAMO OVAJ JEDINI san u vezi nje zapamtio. Šatro smuvamo se i treba da se kresnemo. Ajde malo predrigre, za zagrevanje. pitam je da li oće da mi blajvi, ona reče da oće, ali da je prvo posisam dole. DOGOVORENO, kažem ja, he. Ima tu boga oca detalja, ali ovaj je najbitniji...Krenem ja preko brade, grudi pupka, sve do šumice (imala šumicu u obliku Citroenovog znaka, dve strelice nagore, do jaja). Spustim se ja dole, počnem da radim jezikom...ali ne probijam ''rascep'', kao orah da ližem. Guram jezik jače, ništa...probam prstima jedne, pa druge ruke...opet ništa, kao da nema pičku! Onda gurnem obe otvorene šake tamo, na silu, kad iskoči čoveče KURAC iz njene pičke i klepi me po čelu...a u kurac i san i Jasna...MURŠ TAMO!
nisam je više sanjao nikad, i ne treba mi.
AHHAHAHAHHHAHAAHAHHA placem :DDDD
hahahahhahaahha xD najjace!!!!
hahahahahha,dobio si po čelenki!bedara.
Ahahahahaha, ali kad sam znao ahahahah! :D
hahahahahhahahahahahahahahhahahahahahahaaha buxnomaniak pobijedio!
Aaaaaaaaaaaa breeeeeeeeee!!!! Nasmejao sam se na poslu upravo kao konjina, gledaju me ljudi, misle nisam normalan!!!! Aaaaaaaaaaaaaahahahahahahaahhaahahahahahaahh
Ovo je prvi san kojeg se secam. Mora da sam imao svega 2-3, mozda 4 godine. Ustvari, ne znam da li je san ili se stvarno desilo.
Kad sam bio mali, mnogo sam se plasio mraka.
Uglavnom, sanjam da se budim u svom krevecu, "zarobljen" u vreci za spavanje. Ne znam koliko je sati, ali je sred noci i oko mene je potpuni mrak. Ukocen sam od straha. Moram da se nekako domognem svetlosti. Sam sam u sobi.
Nekako sa sve vrecom uspevam da se iskobeljam iz kreveta. Bauljam po mraku prema vratima koja vode u dnevnu sobu. Tracak svetlosti koji dopire ispod vrata mi pomaze da pronadjem put.
Otvaram vrata. Ulazim u dnevnjak. Obilazim oko coska. U sobi je potpuni mrak i nema nikoga, ali je upaljen televizor. Na televizoru je samo crna pozadina i beli sat sa kazaljkama, isti kao onaj koji najavljuje dnevnik, sa sve onom morbidnom muzikom na vibrafonu, (dim skala), u pozadini. Minut do 12. Inace, nikada do tada nisam video kasnije od 21.30 na satu. Stojim tako unezveren nekoliko sekundi, a onda pocinjem da vristim od straha. Odatle se nicega vise ne secam.
Imao sam mnogo jezivije snove od tada, ali u poredjenju sa pravim zivotnim iskustvima koje sam do tada doziveo, ovo je bio ubedljivo najjeziviji.
Kad sam bio drugi ili treći razred sam sanjao da me juri čudovište u školskoj kuhinji gde sam doručkovao. Ali kao u filmu, napravim nekoliko koraka, pobegnem u drugu prostoriju, a on u mene pogleda jezivim očima, strašno! I tako ja bežim i vidim da su zaključana vrata i da nemam kuda. On se približava, njegove oči i bolestan osmeh su mi sve bliži, na kraju mi skroz priđe i otvori usta, ja vrisnem i probudim se.
Inače, imam naviku da kad god vidim u snu da će se desiti neko sranje, odmah se probudim. Pre sam sanjao da me moja frizerka šiša, kaže da nije ispalo kako treba i kad treba da se pogledam u ogledalo, nateram sebe da se probudim. To je samo jedan od primera. :)
Ja se probudim kad samo treba da se pogledam u ogledalo, to je dovoljno strasno samo po sebi :D
Da, sanjao sam jednom da sam se probudio, da mi je TV upaljen i da upravo gledam sebe šta radim. :)
Il ste manijaci i pederi il lažete ko paščad.
Meni je najstrašniji da sam spao sa traktora i malo se ugruvo. Eto.
Manijak možda.Peder nikad.