Повратак природи
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Инспирацију за ову тему сам пронашао у госп. Звукомиру Милозвуку ( право име Синиша Мерчек) који живи у складу са природом и који нас позива да се вратимо природи. Истина је да је загађеност планете Земље премашила сва очекивања и да нам сваког дана стижу све црња предвиђања.
Има ли шансе у путу који је изабрао Вилењак из шуме?
Како сачувати планету нашој деци?
Кажу да планету нисмо наследили већ смо је позајмили од предака.
У прилог теми поставићу чувено писмо поглавице Сијетла Абрахаму Линколну
Сијетл је био поглавица мањих и мање познатих племена Дувамис и Суквамис који су живели у живописној области Падзет Саунд на западној обали САД, недалеко од данашње границе с Канадом, у савезној држави Вашингтон. Године 1851. ту стизу први пионири из далеког Илиноиса, предвођени извесним Артуром Денијем. Индијанска племена, на челу са поглавицом Сијетлом, дочекала су их пријатељски. Сијетл је рођен вероватно око 1790. године. Његов савременик, сенатор Бентон, сећао га се као гордог стаситог човека кога су поштовали сви, без обзира на боју коже. Људи су долазили издалека да га поздраве и чују његову реч.
Кад је примио понуду од председника САД, мудри Сијетл је закључио да за индијанска племена долази тешко време. Његов одговор Абрахаму Линколну, односно председнику Пирсону гласи:
Земља нам је мајка, а небо отац.
Како можете купити или продати небо, топлину земље? Та идеја нам је страна.
Ако ми не поседујемо свежину ваздуха и бистрину воде, како ви то можете купити?
Сваки део те земље свет је за мој народ. Свака сјајна борова иглица, свака пешчана обала, свака магла у тамној шуми, сваки инсект, свети су у памћењу и искуству мога народа. Сокови који колају кроз дрвеће носе сећање на црвеног човека. Мртви бели људи заборављају земљу свога рођења када оду у шетњу међу звездама.
Наши мртви никада не заборављају ову лепу земљу јер је она мајка црвеног човека.
Ми смо део земље и она је део нас. Мирисно цвеће наше су сестре, јелен, коњ, велики орао, сви они су наша браћа. Стеновити врхунци, сочни пашњаци, топлина тела понија и човек - сви припадају истој породици.
Тако, кад Велики поглавица из Вашингтона шаље глас да жели купити нашу земљу, тражи превише од нас. Велики поглавица шаље глас да ће нам сачувати место тако да ћемо ми сами моћи живети удобно. Он ће нам бити отац и ми ћемо бити његова деца. Ми ћемо разматрати вашу понуду да купите нашу земљу. Али то неће бити тако лако. Јер та земља је света за нас. Та сјајна вода што тече брзацима и рекама није само вода, већ и крв наших предака. Ако вам продамо земљу морате се сетити да је то свето и морате учити вашу децу да је то свето и да сваки одраз у бистрој води језера прича догађаје и сећања мога народа. Жубор воде глас је оца мога оца.
Реке су наша браћа, оне нам утажују жеђ. Реке носе наше кануе и хране нашу децу. Ако вам продамо нашу земљу морате се сетити и учити нашу децу да су реке наша браћа, и ваша, и морате од сада дати реци доброту какву бисте пружили свакоме брату.
Ми знамо да бели човек не разуме наш живот. Један део земље њему је исти као и други, јер он је странац који дође ноћу и узима од земље све што жели. Земља није његов брат него његов непријатељ и када је покори он креће даље. Он за собом оставља гробове отаца и не брине се. Он отима земљу од своје деце и не брине се. Гробови његових отаца и земља што му децу рађа заборављени су. Односи се према мајци-земљи и према брату-небу као према стварима што се могу купити, опљачкати, продати као стадо или сјајан накит. Његов апетит прождерат ће земљу и оставити само пустош. Не знам. Наш начин је другачији него ваш. Изглед ваших градова боли очи црвеног човека. А можда је то јер црвени човек је дивљи и не разуме. Нема мирног места у градовима белог човека. Нема места да се чује отварање листова у пролеће или дрхтај крилаца инсеката. А можда је то јер сам дивљи и не разумем. Бука једино делује као увреда за уши. И шта је то живот ако човек не може чути усамљени крик козорога или ноћну препирку жаба у бари?
Ја сам црвени човек и не разумием. Индијанац више воли благи звук ветра кад се поиграва лицем мочваре као и сам мирис ветра очишћен подневном кишом или намирисан боровином. Ваздух је скупоцен за црвеног човека јер све живо дели једнаки дах - животиња, дрво, човек. Бели човек не изгледа као да опажа ваздух који дише. Као човек који умире много дана он је отупио на смрад. Али ако вам продамо нашу земљу морате се сетити да је ваздух скупоцен за нас, да ваздух дели свој дух са свим животом који подржава. Ветар што је мом деди дао први дах такође ће прихватити и његов последњи уздах. И ако вам продамо нашу земљу морате је чувати као светињу, као место где ће и бели човек моћи доћи да окуси ветар што је заслађен мирисом пољског цвећа. Тако ћемо разматрати вашу понуду да купите нашу земљу. Ако одлучимо да прихватимо, поставит ћу један услов: бели човек мора се односити према животињама ове земље као према својој браћи. Ја сам дивљак и не разумем неки други начин. Видео сам хиљаде распадајућих бизона у прерији што их је оставио бели човек устреливши их из пролазећег воза. Ја сам дивљак и не разумијем како димећи гвоздени коњ може бити важнији него бизон кога ми убијамо само да останемо живи.
Шта је човек без животиња? Ако све животиње оду, човек ће умрети од велике усамљености духа. Што год се десило животињама убрзо ће се догодити и човеку. Све ствари су повезане. Морате научити своју децу да је тло под њиховим стопама пепео њихових дедова. Тако да би они поштовали земљу, реците вашој деци да је земља с нама у сродству. Учите вашу децу као што чинимо ми с нашом да је земља наша мајка.
Што год снађе њу снаћи ће и синове земље. Ако човек пљује на тло пљује на себе самога. То ми знамо: земља не припада човеку; човек припада земљи. То ми знамо. Све ствари повезане су као крв која уједињује породицу. Све ствари су повезане. Што год снађе земљу снаћи ће и синове земље. Човек не тка ткиво живота; он је само струк у томе. Што год чини ткању чини и себи самоме. Чак и бели човек, чији Бог говори и шета с њиме као пријатељ с пријатељем, не може бити изузет од заједничке судбине. Ми можемо бити браћа после свега. Видећемо. Једну ствар знамо, коју ће бели човек једног дана открити - наш Бог је исти Бог. Ви сада можете мислити да га ви имате као што желите имати нашу земљу; али то не можете. Он је Бог човека и његова самилост једнака је за црвенога човека као и за белога. Та земља је драга Њему и шкодити земљи јест презирати њеног Створитеља.
Бели такође требају пролаз; можда брже него сва друга племена. Запрљајте ваш кревет и једне ноћи угушићете се у властитом ђубрету. Али у вашој пропасти светлећете сјајно, потпаљени снагом Бога који вас је донео на ту земљу и за неку посебну сврху дао вам власт над њом као и над црвеним човеком. Судбина је мистерија за нас јер ми не знамо кад ће сви бизони бити поклани и дивљи коњи припитомљени, тајни делови шуме тешки због мириса многих људи и поглед на зреле брежуљке замрљан брбљајућом жицом. Где је гуштара? Отишла је. Гдје је орао? Отишао је. То је крај живљења и почетак борбе за преживљавање.
Ево и песме коју изводи Вилењак из шуме
http://www.youtube.com/watch?v=LsU1BJ0-9h4
plasticne flase su plovile po njoj
tada zacuh glas zagadjene reke
rekla mi je joooj
O kada ce svi odrasli ljudi
prestati da bacaju smece u vodu
kada ce ostaviti sve te nepotrebne stvari
i vrate se prirodi
I ne trebaju nam cigarete te
i ne trebaju nam alkoholi bre
i netrebaju nam nikakve hemije (мада ми се чини да их је користио, ако не свака част)
i ne trebaju nam plasticne kese
Jer sve sto nam treba to ljubav je
Изволите изнесите ваше мишљење о овом човеку, о екологији, одрживом развоју на глобалном нивоу...
До јаја му је ова ствар, орасположи ме сваки пут.
Zvonimir je kralj.Potpuno ga podržavam! - reče lik koji u 9 sati naveče sjedi za komom i jede čips.
Sve je to kul i ja sam za to ali opet moraću da parafraziram mog omiljenog komičara
Zemlju je nemoguće uništiti, jedinu stvar koju ljudi mogu da unište je njihovo stanište. I da započnemo nuklearni rat i sjebemo sve, da se ljudi istrebe skroz opet će kroz hiljade godina zemlja procvetati i ozeleneti. Biljke će najesti i uništiti beton i eto opet zemlje kao nekada. Mi samo možemo sami sebe da uništimo.
A ovaj lik arči mnogo dobro! Oduševio me još prvi put kada je bio.
Čim pozavršavam škole odo u šumu.
http://4.bp.blogspot.com/_0jh5KGZ_hTw/SIlK9ja2REI/AAAAAAAAB6A/pGCexXlRwB8/s400/articleimage7.jpg
или
http://www.freedomfight.net/zivotnasredina2.jpg
Мислим да овакви људи као он могу да нас врате на прави пут.
http://www.youtube.com/watch?v=6N0fJA1oack
I ne trebaju nam cigarete te
i ne trebaju nam alkoholi bre
i netrebaju nam nikakve hemije
i ne trebaju nam plasticne kese
Jer sve sto nam treba to ljubav je
Sve što nam treba to ljubav je
Sve što nam treba to ljubav je
Sve što nam treba to ljubav je
KAd tu pjesmu napiše onakav narkoman....
Kad reče priroda i to, da li iko zna koji je fazon sa onim tipom što vodi "Bistri potok u Beogradu", tako nešto...
Mislim da bi mogao živjeti ovako.Ne treba meni puno.Hrana, voda, čista postelja, muzika i šanse da preživim.
pa ja cinim onoliko koliko mogu, ne koristim najlonske vrecice kad ne moram nego imam platneni ceker, ne trosim vodu onoliko koliko ne moram (npr dok ribam zube ne ostavim vodu da tece kao luda) punjac za tel vadim iz uticnice kad se telefon ne puni, koristim ekoloske sijalice i sl..... to su sitnice koje moze svako ko zeli.
i jeste da sjedim za racunarom trenutno i pijem kolu i to me cini sretnom, trodneni ban koji me je zatekao 12.6. mi je pomogao da se sjetim kako je lijepo provesti par dana srodjen sa prirodom :)))
a sto se tice bacanja smeca u prirodi to je nesto sto nikada necu shvatiti
Kako da se vratim prirodi kad nema erkondišna tamo ?
Ima propuh, ali to je opasno po Srbe.
Скини гаће и трчи по великој росној ливади док се сунце рађа на истоку, а малене срне грицкају лековито биље док славуји поје песму пролећу
Sve je on to lepo predstavio. Simpatičan je.. I ljubav prema prirodi, i zajedništvo, i gomilu dečice koja trčkaju bosa. Samo me zanima odakle? Od čega živi takvim životom? Je l' se hrani kao Ber Grils? Šta daje toj deci da jedu? Čime ih leči... verovatno biljem nekim. I, uostalom, još milion pitanja se otvara. Stvar je prosta, a to je sve fejk. Lepo je čuvati prirodu, prvi sam za to, i obazrivo se ponašati prema njoj, i prema svakom živom stvorenju na zemlji, ali mislim da nije potrebno da svi odemo u šumu zbog toga.
Osim ako nije uranak, i to pod uslovom da ne usvinjimo celu šumu što ovi sa uranka često rade...
Наравно ирие_никола апсолутно се слажем. Ја нисам рекао да би сви требало да одемо да живимо у шуму, али неку акцију ширих размера је неопходно покренути. Наравно да нема исход као ова "Очистимо Србију" јер у њој по мени нема ни е од екологије. Све су то лепо маркетнишки обрадили а одзив је био никакав. Сви су сутрадан опет бацили папирић или кесу на ту исту њиву са које су је скупљали. Потребно нам је нешто због чега би смо променили став према природи. Да будемо мало индијанци, ионако ћемо за стотињак година моћи да се сместимо у један повећи резерват
ja sam odavno shvatila da sam za u šumu a ne za u ljude.
ali nema interneta tamo :/
Можеш да се скинеш гола и да провоцираш међеда са своје кућице на дрвету