spajam daljine, kao padalice zvezde koje ponovo će stati svuda osim na moj dlan,
strah od visine, ili nešto sasvim treće učiniće da naravno propadne moj plan.
bijem poslednju bitku, plaćam poslednji dug.
sve više laži odjedamput da bih ostao tu.
sam, u ovom tuđem svemiru.
I ljubim dobre, i ljubim lake,
neke prave, a neke ne,
i sve su vile,
ma sve su kraljice,
i sve su nevažne naspram nje...
Ej kćeri, je l' to taj, hulja i bećar?
Jeste majko, to je taj, al' nije bećar
Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te draga!
"Rani mraz,prijatelju moj...Padne tako po mladim vockama...Po tek niklom zitu,po cokocu...Nezno kao cipkani veo...U snu...Da ni ne primetis...I odredi im sudbinu...Da cvetaju,a ne rode...Uvenu...Ili ponesu kao nikad,ako mu se odupru...Nekom pelen,nekom struk bosiljka,nekog kazni,nekog blagosilja...kazu stari paori..."
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!
можда смо желели срећу
шећерне вуне, можда смо
веровали. какво смеће
веровали смо као што пси
верују.
"Braćo Srbi, stoko jedna,
tu na korak od propasti,
doživotno gladna, žedna,
željna para, željna vlasti.
Braćo Srbi, stoko jedna,
pocrkajmo ko nas jebe.
Izdaja je očigledna
izdali smo sami sebe.
Braćo Srbi, stoko jedna,
posvađana među sobom,
glupa, naivna i čedna,
a bili smo nikad robom.
Braćo Srbi, stoko jedna,
nevaljala, neuredna,
ni pišljiva boba vredna,
braćo Srbi, stoko jedna."
Baš sam bio u plavom žaketu
kada sretoh Vasiljević Cvetu
da l' zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, okrenu se Cveta.
O duše, o mila seni, o majko moja, o blago meni.
а ти кажеш
јеби се,
и он је
бела крпа за судове
у дому твоје бабе
који више не постоји.
онда он каже
нешто.
и тако сам
повредио
руку.
Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Mozda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.
Noćas je mesec opet crven mlad i ljut
mi smo na putu, mi pravimo put
Nemamo vremena, nemamo razloga
da stanemo ovde i da sačekamo dan
Sokakom zlatne grede
ko macor sumrak prede
ljulja se nad kanalom klisanski bus
tvrdjava pusta mesec
kao zmaja nad Varadinom
aveti tera sa trga Miletic, vecito prgav
Salajka drema brale, krovovi lule pale
liman uz Dunav tece, dobar su par
kroz senku bloka
pristizu decaci detelinarci
dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep
Novi Sad, podseti se da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone
Novi Sad jos zablista ponekad
kad sest raznih crkava uglas zazvone
Bio sam, kud sve nisam
vise ni ne znam 'di sam
vid'o sam sve kojesta, bedu i sjaj
varosi ima, sto da gresim dusu
boljih i lepsih al' samo jedna je
shvacas varos u koju se vracas...
He was my North, my South, my East and West,
My working week and my Sunday rest,
My noon, my midnight, my talk, my song;
I thought that love would last forever: I was wrong.
You were gnorw. :)
Warum?
I was wrong. ► You were gnorw. :)
Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al opet neću nikoga klet;
šta god je muke na mene bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave, sa lude,
Santa Maria della Salute!
... jedan platan će ostati zlatan