Okreni se da ti ga munem u bulju.
Pljuni mu na djoku.
Čereči me lepi moj.
Liži taj sladoled kučko......

Ту, ту. Ту, ту. (стигла порука на мобилни)

"Поштовани на ваш рачун број 512597746085 је уплаћено 16005,00 динара.
Ваша Уникредит банка."

Мика, мученик овдашњи : - Фала курцу!
Пера, ортак незапослен: - Шта је?
Мика : - Легла плата!
Пера : - Оооооооо матори. Тражио те конобар, малопре ... хе,хе, хе, хе .....
Мика : - Тражила ме и електродистрибуција, банкари, порезници, жена два пута, деца студенти, само зевају, а ти ме јебеш за два пива?
Пера : - Е, пичко папучарска. За два пива ти стало....
Мика : - Матер ти јебем алаву. Па, ко је до сад плаћао? Да ниси можда ти?
Пера : - Заврнула ти Смиља јаја, под старе дане?
Мика : - Коме заврнула? Не серендај. Него, јеси за једно мешано, да лакше пиво клизи?
Пера : - Мој човек! Легендо Српска и републике Српске Крајине!
Мика : - Келнер, понови ово с пивакисом и упали роштиљ.
Келнер : - Мешано?
Мика : - Оф корс!
Келнер : - Стиже!

Ту,ту. Ту, ту. (стигла порука на мобилни)

" Поштовани, обавештавамо Вас да је са Вашег рачуна број 512597746085 скинут износ од 14850, 00 динара, за рату кредита..."

Мика : - Келнер! Угаси роштиљ. Дај само пиво.

Верник : - Оче колико сам дужан за крштење ?
Попа : - Колико даш дете. Од воље ти.
Верник : - Колико је то, Оче ?
Попа : - Знаш како су наши стари говорили : Што више даш, мање се црвениш.
Верник : - Оче, мене данас нешто није блам. Збогом, у здрављу ми остај.

Prosečno razmišljanje zlatne ribice u akvarijumu:
-Hej, vidi, zamak.
-Gladna sam, njam.
-Hej, vidi, zamak.
-Kaki mi se.
-Hehe. Novi zamak.

-Ma ne mogu ja pričati s tobom, ne razumiješ neke stvari...
-A tebi smrdi iz usta.
-Ne smrdi.
-Onda ti se mama kupa gola!
-Ne kupa...Ček, kupa, ali to nema nikakve veze sa... O čemu ti čovječe uopšte pričaš?
-Ti siječeš drva samo na kratko!
-Kakva drva?! Jesi li ti lud?
-Nisam. Ti govoriš gluposti sve vrijeme.
-Ja? Ne govorim. Šta je s tobom?
-Šta je sa mnom? Šta je s tobom? Ti navijaš za Vojvodinu, ići ćeš u pakao.
-To nema veze sa životom.
-Ti si drkao na Svetlanu Bojković! To je grijeh čovječe.
-Kakvu Svetlanu Bojković?
-Onu iz Srećnih ljudi.
-Svetlana Bojković nije glumila u Srećnim ljudima.
-Ti si glup.
-Ja glup? Aaaaaaaa, Bože moj, ja ne znam ko je ovdje lud... Ubiću se!
-Tvoj tata zna da pravi kolače.
-Gdje mi je konopac?

-Друже ђенерале, чета из касарне "Батковићи" опет пијана. Десетар Ратко ноћас изнео пасуљару, поломише се ко телад.

Јебе тако Радован и почне размишљати. Сјети се ђеда Милутина и бабе Радојке. То је најдаље што може да се сјети, а и њих слабо памти. Деда је умро када је Рашо имао тек три године. Нашикао се и у жару свађе са брезом коју је запишавао, наишли су вуци. Баба је била релативно млада и страшно ју је погодило што је остала без здраве курчетине.
У том тренутку пребаци жену на бок и настави да јебе.
Стари комшија Божо му је причао како је баба била гром риба док је била млада. Каже да је покојни ђед Миле престао окретати јање а цигар му је испао из уста колико је зинуо кад ју је угледао. Дошла ваљда са ћаћом и кравом у село јер је ту био нашироко чувен Шароња, расплодни бик који ниједну краву није остављао равнодушном. Милутин је, како каже комшо, због ње оставио прву жену. Врло романтично, замисли се Радован гладећи косу јер браду није носио.
Јебе тако и даље и конта се јел' му свршила жена. Помјери се да погледа, али ништа не проваљује у мраку. Утом изађе мјесец иза облака и обасја једну сису, па и другу. Скочи ко лав, излети на терасу, напну се ко индијански лук квалитетне израде те извади ћуну, шта ћуну? Змијугу. Ма шта змијугу, Ентерпрајс Старшип и таман да разбаца несуђено потомство по голубовима што кљуцају подно зграде, сјети се да му је ћаћа био трговац па се врати и настави да јебе...
Жени драго па га и не пита шта се тако замислио.
Стари му је био мангуп. Слушао је оне секташе, како је покојни ђед говорио. Облачио се накарадно, није волио да коси траву и баца сијено. Кад су му довели невјесту........ Утом жена врисну и Рале схвати да је посао одрађен. Баци још један поглед на десну сису а богами и на лијеву па опет излети на терасу...

Udario ogroman asteroid u zemlju,smak sveta i te fore...
Prežive samo tri čoveka:
Barak Obama zato što mu je CIA napravila neki specijalan bunker nekoliko kilometara ispod Vašingtona...
Putin zato što su mu napravili neko specijalno sklonište ispod sibira...
Pipo Inzagi zato što ga je ukenjalo

то је виц, није да је оригиналан.

- E da imam nekog jugića da se odvezem na pos'o k'o gospodin čovek, a ne da se guram sa ovom bagrom po dvajstrojci.

- Ako nam uleti Grojter iz dvojke, kupujem flajku Džeka i zovem neku agenciju, k'o gospodin čovek. Dosta sam više hvatao triper od ovih iz Picinog parka!

- Ne mogu da verujem da sam s tobom išao na koncert Dejana Cukića! Mogao sam k'o gospodin čovek u parku da pijem pivo i duvam sa Badžom i Stevom. Eee, otišao si pod papuču, moj Rujane...

- Uganuo sam zglob na nozi. Mislim da će mi trebati, da prostiš, štap.
- Hoću da zalijem cveče danas. Znas li gde je, da prostiš, crevo?
- Kako ste putovali? Joj, ne pitaj! Loš put strašno...Velike su vam, da prostiš, rupe.
- ...To je onaj svetac što je, da prostiš, izvadio mač.
- ...I publika se, da prostiš, digla.
- ...I tu pukne ventil i celog me, da prostiš, isprska.

-Au, šta učinih, gospodine da li ste dobro?
-Uh, dobro sam, malo sam se ugruvo, i ovde malo krvarim al' dobro je
-Pa zašto ste pobogu izleteli nasred puta, zar niste videli da dolazim iz tog pravca?
-Kako da vidim kad nisi upalio svetla?
-Zašto da palim svetla, podne je, a i sunčan je dan
-Ama prijatelju to je tvoja obaveza, ti nikad ne mož' da znaš kad će da se smrči, evo meni pao mrak na oči, i da si ti upalio svetla ja bi te vido, uostalom ja to nisam izmislio. To ja nisam izmislio, ima čovek što je reko da tako mora!
-Dobro, dobro, dođite da vam previjem to mesto što vam krvari
-Ajde... Čekaj, jel ti to Galenikina prva pomoć?
-Pa znate, ja živim u Nemačkoj i evo krenuo sam kući prvi put nakon 7 godina, automobil je nov kao i prva pomoć, Bajerova, neraspakovana...
-A ne, ne, ne može, samo Galenikina
-Gospodine, vi krvarite, uveravam vas da je Bajer jedna od najboljih kompanija u toj oblasti, uostalom to je običan zavoj!
-Nemo ti meni da pričaš te priče, nisu ljudi džabe rekli da mora samo Galenikina, ima da crknem ako treba, al' ja tim da se previjam neću.
-Au jebo te Bog, nisam ni trebao da napuštam Nemačku... Sačekajte tu 5 minuta, valjda će neko hteti da mi pozajmi ili proda taj čudotvorni Galenikin zavoj...

Nakon 5 minuta:

-Morao sam da dam čoveku 20 evra za zavoj, evo, gotovo, previjeni ste. Gospodine, jel vam dobro, gospodine?
-Aaaaaa Galenika, pusti me sinko da uživam... Prosto dobijem želju da me svaki dan udaraju kola kad osetim nežnost Galenikinog zavoja...

Бувац: ДЕ ЋЕШ
Бувчица: Па, реко, да се пустим до јацпи час', се средим мало, ова десна антена ми лабава.
Бувац: ДЕ ЋЕШ МОРИ
Бувчица: Е већ годинама иста прича, мала деца нему кап крв да пину, а једино што ти 'наш је да се чепиш на мен'!
Бувац: Место. МЕСТО!
Бувчица: ТИ СИ ГОВНО!

И тако Бувац, без даљег избора, бива приморан на суицидални акт своје жене, који подразумева поклапање ноктом на тврдој подлози. Морало је. Живот иде даље.

Planina Sinaj, 1200 p.n.e

- I kako Ti sad misliš da se ja spustim niz ovu strmopizdinu?! Slomiću vrat jebeni zbog Tebe!
- Utišaj se, Mojsije, i čini što ti je naređeno. Jer ja sam tvoj Bog, Gospodar i Otac Sveta!
- Pa, što onda Nisi sâm don'o ove Tvoje Zapovesti nego Si od svih ljudi baš MENE pozv'o u ovu vukojebinu da ih vukljam, koje pičke materine?!
- Mojsije...
- I to još 15 komada, jebote! Znaš Ti kol'ko je ovo teško, Brate??!!
- Mojsije...
- Ma, saću da se kurtališem bar ove jedne ploče! Dosta je, bre, i 10 za početak! Mislim - malo li je na ovu skupoću...
- Mojsije...upozoravam te. Ako to učiniš, osudićeš svoj narod na večno prokletstvo. Bićete prognani za vjek vjekova i svi će vas ostali narodi mrzeti i želeće vam zlo. I nećete imati svoju zemlju. I razbežaćete se po celom svetu. I stradaćete mnogo. Mnooogo...

:TRŠ, TRŠ, TRŠ!:

- Nešto Si rek'o, Bože...?

- Oče, imamo pacove u crkvi.
- Nisu to pacovi, to su miši. Neka ih, to su sve Božija stvorenja.
- Bogami ovi su neki pogolemi, skoro pa k'o zečevi.
- Neka, nek' vidi narod da brinemo o njima dobro.
- Dobro, samo da znate da su počeli da rovare pored onog vašeg "šteka" za slučaj smaka sveta.
- O Sunce li im poljubim... daj de' taj krst!

- Да мама, добро си чула. Рак се проширио, доктор каже да ми је остало још 3 мјесеца, у најбољем случају...
- АХАХАХАХАХАХХААХХАХАХАХА СИНЕ, ЈЕБЕНА ЛОЛЧИНА!!

- Пријо, којим добром? Како је пријатељ Миле? - Е мој пријаљу, камо среће да ме добро натера... - Па шта се десило? - Онај твој манијак нам направи белај у кући. Беше добар призетко, до јуче. - Не разумем. - Изгубише се јуче после ручка кад је требало да кренемо у поље. Два сата их није било. Одем ја да видим где су, а твој син иза штале разапео моју јединицу за дрљачу к'о Павле сестрицу Јелицу за четири коња, гузи је док ова једе балирану детелину и брекће к'о Фергусон уз брдо. Кренула ја да вриштим, а он ће мени "Дођи ташто да чича и тебе заоре". Наиђе ту Миле и истог момента се сруши к'о покошен. Ево још увек виђа покојног ујака Мому, а ја га кљукам Бенседином, кренуо је и да трза у лево. Зови ово твог да нам иде из куће, ђаво га однео. Одма'! - Мамлаз један, још у средњој сам му рекао да се мане тих бандажа.