Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Sve cu ovo jednom tebi reci
Ja pakujem ljubav u cudnovat stih,
od tebe je cuvam u prikrajku sebe
i pomislim onda da prodajem bajku,
i pomislim onda: sta se tice svih-
to je tvoja prica i tice se mene,
to je moja prica i tice se tebe!
I dok kopam po srcu
da pronadjem jedan lepsi stih,
nove snove trazim:
pomislim ponekad:
volim svoje lazi
i stidim se njih.
Zena sa Suncem u ocima
U praskozorje
Probudice te bljesak
Iz mojih ociju,
U praskozorje
Sescemo
U moju tajnu kociju
I pobeci od mraka…
Bicu ptica
Nemirna I laka
I ljubicu beskraj,
Lutalica
Bez cilja,
Bicu fikcija,
Koliko I zbilja,
Nemir tvog
Nemirnog srca,
besmisao smisla svog,
pobedicu prosecnost,
bicu sloboda,
bicu priroda,
bicu vecnost...
Cekacu te
Cekacu te,
Cekacu te dugo,
bice to najvrednije vreme na svetu,
cekacu te,
jer znam da ces doci,
cekacu te u istoj onoj noci,
u najsvetlijem mraku,
na onom zraku sunca
koji pise tvoje ime,
cekacu te,
stvoricu ti najdivnije rime...
Idi, upoznaj svet,
upoznaj ljude,
pronadji sebe,
cekacu te
skrivena od sveta
naplacivanja i placanja,
cekacu te dugo,
jer znam…
…ja sam vredna vracanja…
OksiMoron
Ne mogu te voleti, duso,
iako me mnoga osecanja tiste,
ti si divan, dragi,
al’ ti nisi covek-
ti si divno cudoviste!
Divim se zveri u tebi,
koja bez savesti cupa i grize,
koja vristi bez kontrole,
bez namere da me ponize
neke reci grube…
Ne moli me da ostanem,
ja to nikad ne bih,
jer ne uspeh naci,
za sve ovo vreme,
ni mrvu ljudskosti u tebi!
Nisam ljuta, duso,
ni besna, ni preka,
ja odlazim samo,
jer zelim coveka...
Ja odlazim, duso,
da cekam coveka!
Moje parce ludila
Ti na dlanu drzis svet,
Koji si meni na tren podario,
Taj tren je meni znacio sve-
Najlepsi san se ostvario.
Jos uvek umes da me osvojis,
saptanje tvoje bi me probudilo,
pitam se nekada da li postojis,
ili samo si moje ludilo?
Jer, ti si nekada sve zanemario
Da sa mnom odes bilo kud,
i za mene si mario-
i ti si sa mnom bio lud.
I neka si iluzija!
Halucinacijo!
Inspiracijo!
Ja cu ti pesme, i pesme posvetiti,
Zato sto si mi krila podario,
i jer te zelim opet osetiti,
I zato sto ti si mario,
A to mi mnogo znaci…
Boze, divno je biti lud
Na moj nacin…
I, progoni me divna misao:
Moje ludilo moj je smisao.
Samo ljubav i mir
Živimo u svetu punom mržnje i prezira,
sami sebe novcem kupujemo, rat sa braćom ratujemo,
imamo sve, baš sve, sem ljubavi i mira,
i znamo sve, baš sve, sem od srca da se radujemo.
Nosite, braćo, sve, i zemlju, i njive, i pomerajte medje,
uzmite ceo moj imetak i celu kuću moju,
ljubavi je sve manje i mira imam sve redje,
slobodno uzmite sve, za sebe čuvajte krv svoju.
Dajte mi samo ljubav, davno nestalu medj’ oblake,
a posle neka odluči sam vaš časni sud,
samo da ne čujem pušaka odjeke jake,
što patriote nagradjuju za trud.
Radite, braćo, sve po svojoj volji,
muzika po vašim notama nek svira,
život moj moze biti bolji,
samo ako imam ljubavi i mira.
Meni je briga izrezala bore,
dusa je moja od zla umorna,
evo vam i drzave, i reke, i gore,
samo mi je ljubav potrebna.
Philip
Stvorila te tiha patnja,
bunt nedobijenih ratova,
rvolucija u mojoj dusi,
koja je mrzela ovaj svet-
sve...
...preglasno kucanje satova...
...preglasnu pesmu svatova...
...mir u svetu...
...nemir u meni...
Lako je bezati od ljudi...
Gde covek da se od sebe sakrije,
da samom sebi ne sudi,
ili presudi...
Ma, mogu me lomiti vecno-
ali mi ne mogu dirati iluzije...
Divno je imati,
divno je zeleti svoje nestio,
skrivati u sebi vesto
jednu drugu stvarnost,
svoje parce svemira,
u koje niko ne dira,
divno je pobeci od nemira...
Volim te, iluzijo!
Anestezijo!
Ublazavas bol surove istine,
tebe mogu drzati za ruku,
tebi mogu napisati poruku,
koju niko citati nece!
Iluzijo srece!
Popuni praznine,
rupe u secanju...
Rasplamsaj vatru!
Smiri patnju!
Ne odlazi nikad...
Budi uvek moja iluzija!
Jer...
...nikad ne bi mogao da postojis
na tako divan nacin,
kao sto ne postojis....
ja sam se zanela, jer sam dobila lepe kritike i verovatno bi trebalo da promenim nik iz "energija" u "egocentrik". dobro, vec me shana nazvala "ellena", tako da, kako god, ostaje pocetno E. :)))
naravno, to sto sam odjednom nabacala ovoliko svojih stvari, ne znaci da nisam citala vase pesme.
Sad bih ja da pohvalim, ali, onako, energicno, od srca, Jelena Tihog Ubicu za svu poeziju, ali posebno za "Gde pocinje zivot (Fontana zivota)", koja ima neverovatnu snagu, a i nju bi posebno da pohvalim za naslov koji je savrseno uokviruje i daje joj smisao. Nekad je za pesmu cak dovoljno da ima genijalni naslov, ali ova je potpuno genijalna.
Liju sam vec pohvalila za rastanak, sa Nesinim pesnistvom sam vec upoznata, ali svejedno, ovde bih da dodam jos da je divno sto iz njegovih pesama zraci koliko voli da pise.
Boxxyjeva "Kad sapnem ti na uvo" ima odlican ritam,mislim da bi jako lepo zvucala da se otpeva.
Izvinjavam se sto nisam sve procitala i komentarisala, naravno bice jos vremena.
Pozdrav!
Jedna sasvim prozaična pjesma o šerpama i ljubavi
Pitao me jedan drugar sinoć
što li radim ovih kasnih ljetnih dana.
Smišljam li štogod il' sanjivo drijemam?
Sanjalica jesam, ali vrijedno zimnicu ja spremam.
Imam jedno srce veliko, ogromno baš;
Poput stare šerpe za kuhanje ajvara.
Svašta u njeg' stane, želim da znaš...
I ljubav i tuga... i čežnja, čak i neka mržnja stara.
I posvud miris paprika, malo plavog patlidžana.
Al' zimnicu od poljubaca u šerpama kuham. Osjećaji čisti.
U teglama mi sunce da grije me za hladnih zimskih dana.
A kad glad me svlada, s kriškom kruha u ljubav ću zagristi.
Ovo nije ljubavna pesma, ovo uopste i nije pesma, nego kukanje
Ne mogu da ne osetim
taj bol u tvojim grudima,
ne mogu da se ne setim
tvog osmeha i ludila.
Ne mogu da ti vratim dane
kad ti je ljubav vrlina bila
ne mogu ja naterati bol da stane
iako sam o tome snila.
Mogu da odem placuci,
il da ti zagrljaj pruzim,
ne smem te vise ni nacuti,
ne mogu da izdrzim.
Ne mogu da ti obecam
da ce sve biti bolje,
ne mogu da te nasmejem,
iako imam volje.
Zao mi je duso,
ali nije fer
da ti moje suze
lece glavobolje.
Covek sam samo,
ma barem se trudim,
ucini mi jedno-
i ti covek budi!
@Ivana
uz maaale korekcije, pesma ti je odlicna!
Ledeno plavi ponor
Ledeno plavi ponor u ocima
To je sve sto na tebi pamtim
I dalje osecam onu tisinu sto
me je porazila,kada bih mogla
samo vreme da vratim
Da popravim sve,da okrenem
ledja cim sretnem te
Da pobegnem od tebe i
sacuvam sebe
Ledeno plavi ponor danas me
je kao hladan talas stigao
Prekinuo na tren je borbu da
te ne volim,oduzeo joj na
tren smisao
Sad se trudi da me ubedi
da jos jednom pokusam
Da idealizujem tebe,
a sebe da krivim,da glas sto
me lomi ja poslusam
A,ja se borim protiv tog glasa
Borim protiv ledeno plavog ponora
tvojih ociju,jer ta je borba fer i
dostojanstvena,
za razliku od borbe za tvoju ljubav
koja je uzaludna i odavno ugusena!
Stojiš ispred mene...
Bespotreban, beo...
Možda nikad i nisi bio poseban,
već su moje misli obojile tvog papira deo.
Više me tvoji prsti ne sećaju na dodir.
Gledam te i konačno si prošao.
Tvoj pogled više ne ume da me nađe,
i svejedno mi je da li odlaziš ili si došao.
I ne moraš ništa, i ne možeš ništa...
K'o čarobni štapić kad izgubi moći,
kao violina bez ijedne žice,
možeš pored mene neopažen proći.
Bez mimike lice, bez nemira duša
gledam te, ne vidim što si nekad bio.
Vakuum, tišina, i sat koji stoji...
I tebi je isto, što bi mi to krio.
Sanjam...
U plavu me boju
cetkica sna umoci
Uranjam...
Nesto mi kaze
da su to tvoje oci
Plutam...
Prepustam se struji
plavog mora
Lutam...
Da li je ovo lep
san ili nocna mora?!
Budim se...
U plavu me boju cetkica
secanja umoci
Uranjam...
Nesto mi kaze
da su to tvoje oci
Lebdim...
Jer tu nema mora,samo
plava nirvana
Bdim...
nad sobom istinom
bolnom okovana
moze to bolje
odlicna pesma!
shano, poslednje dve su jaaakoooo dobre!
hvala :)
Brod ludaka
Ziveh ja srecno u kuci cudaka
al mslih: ne mogu to da podnesem,
eh, a sad dospeh na brod ludaka
jebem ti vetar sto me ponese.
Al naviknes se cak i na bure,
na povremeno poplavljivanje,
pocnes da zivis za avanture,
molis za njihovo pojavljivanje.
I pokrene te taj urnebes sav,
pokrene da spoznas zivota cud,
bojace se sad ko je zdrav,
na brodu ludaka svako je lud!
@Energija
Svidja mi se ovaj tvoj brod.Ukrcavam se ako me primas!:)
elenna- kad god dosla dobrodosla si :)))