Видиш ли Сунце?
Ено га тамо,
Рађа се из воде,
Излази из таме.
Тамо оно живи,
А умире овде,
Сутон га узима.

А шта кажеш за ово? :)

Ај донт гет ит.

Krompir, kul ti ovo.

Lutaš ko zna kojim horizontom,
Energija nasledja udahnula ti besmrtnost,
Jeftine imitacije su bedne,
Niko kao ti.

Može i tako.

Ја,
Ево,
Берем
И
Гајим
Ананас

Шта му дође ЛЕЈН, Чавез?

Nikad bez pesme
Emocije nećeš
Ćutanjem glasnim izraziti
Erotiku da bi doživeo
Što u srcu sanjaš.

Jedino možeš
Efekat dobar postići
Bacanjem rima na papir
Akrostihom sastavljenim
Toj tajnoj ljubavi
Ime ako pogodiš.

Јагоде је брала,
А није знала да
Јутро је плаво ко моја глава,
Едемског врта,
Бјелина слама.
Еротику у пјесми пратићеш.
Мућни главом , и схватићеш.

Био сам свуда
А нигде нисам остао
Цео сам живот тражио
И нисам њу нашао
Лепу и нежну
И још увек невину

Стати или не,
То ме мучи сад, јер,
Емоције навиру.

Којим правцем даље
Овим или оним тамо?
Било куд да кренем
Јебаће се нешто негде
А нога трећа
Сува остати неће.

Бацили смо кобјасН !
лоло

Misliš akrostih? Treš kao Miljković, Po, Malarme?

Stefan Malarme nije bio treš , on je bio kul.

Ne bih rekao da je akrostih treš.

Moja profilna.

Поучна у седмерцу причица о два вука:
Тек једна и по станца за мудрог Индијанца

Два се у мени вука као две силе боре
Да ли ћу падати доле ил ћу да летим горе
Првом је густо крзно и њушка светлоцрна
У себи чува снагу стотина мртвих срна

Други је мило вуче са слабом снагом у скоку
Под собом репић вуче и има крмељ у оку
Први се храни крвљу и воли месо да коље
други је љубак врло за клање нема воље

Ја питам мудрог врача: ко је на мојој страни
Одговор мудар гласи: онај који те храни

Валдемаре... Само ћу ти рећи да сам сачувала песму. Уствари, и д ами нису најјаснија прва два стиха. Али, остатак...

Pa, prva dva su stiha naslov, pogotovo prvi, koji objavljuje da je pesma pisana u sedmercu (ako pogledaš u pesmi, svaki stih se u stvari sastoji od dva stiha sa po sedam slogova). Drugi stih je takođe naslov, a kad kažem "tek jedna i po stanca", mislim na tip strofe stancu, italijansku renesansnu strofu od osam stihova, a pošto u pesmi nema šesnaest stihova, već dvanaest, to znači da fali četiri stiha za dve stance, znači tu je jedna i po stanca. Drago mi je što ti se sviđa.

Е, то за станцу нисам знала, а бројала нисам слогове, јер ми одмах упало у око да их има више од 7. Моја грешка. Свеједно, остаје у компу. :)

ova s vucima mi se najviše sviđa od tvojih što si kačio ovde, valdemare

udeli nam još, ti sveti čoveče!

САМОЋА

Све док си страсна и блудна,
Ма луда и гадна и чудна,
Са телом старим и седим,
Ил пуповима завијеним
Белим:
Ја те грлим осмехом бледим
И браним.

Ја те желим.
Руке ми дрхте, ко суве гране,
Са којих небо јабуке побра.
Ја их пружам
Клецајући улицама малим,
Теби, прошла у свили или крпи,
За сан си добра.

Само кад ме прошлости сећаш,
И нешто ново и боље обећаш,
Рајске ми тајне непознате кажеш:
Да хоћеш ко сестра брату
Да ми помогнеш...

На мом се лицу све угаси,
И ђаво се јави у једној гримаси,
Што се смеје и гади.

Милош Црњански

Ово је једна тематска песма. Једном у жбуњу нађем новчаник без новца, само лична карта неке заносне плавуше у њему, види се да је оџепарена. Сазнао телефон преко адресе из ЛК, звао и питао, каже јесте, оџепарили ме. Договоримо се да јој пошаљем личну карту у писму, и уметнем успут сонет следеће садржине:

Ја те оџепарих: бескрајно се кајем!
Сред светине, вреве, што безглаво хита,
Мој те поглед срете, хтеде да упита...
Ал' тад погнух главу, спржен твојим сјајем!

Ти стајаше гордо, и лепоте свесна
Што ти косе краси к'о круна од злата,
И усана рујних к'о цвет рујна цвата,
Не примети овог створа бесловесна.

О, проклета нек је тисућ пута рука,
Што место да мрси миле твоје власи
И милује нежну свилу твога струка,

Почини ми дело што ми наду гаси
Да ће благ твој поглед на мене да слети,
И да ћемо се ми, срећо моја, бескрајно волети!

Могу да замислим израз њеног лица, и колико ме је проклињала, хахахаххаха!

ipak mislim da se meko žensko srce nasmešilo i reklo: "Pička mu materina, što nije doneo ličnu kartu, sve bih mu oprostila" :)