Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Kako to misliš?
Mislimo na jednog GENIJALNOG autora koga ti sigurno ne poznaješ...
A na koga si to mislio čiko.
PESMA SA ČETA, NAPISAO PSIXO
psiXoo
Ja sam Manijak,u dubokoj ilegali Manijak,sto ga silovanje pali. Ja sam kapitalan plen,mene jure psihijatri, pribliziti se hoce mojoj destruktivnoj vatri. Moja bolest,nema dijagnozu, samo nominalnu zrtava prognozu. Pale me smrti ilustracije, jer sam plod SEKS devijacije. Akt ljubavi,dva goluba se vole, kosti arkade mi silaze na dole. Kad me videla od straha stegla mu zivac, Tom bolnom cinu,sam krivac. Umrla od straha,on jauce od bola, Iznad njega ruke mi otezava macola. Mom izivljavanju na visokoj razini je epicentar u margini. Na televiziji se emituje traka, masakr manijaka! Samo sam ispunio norme, Na grafikonu belezim stagnaciju forme Psiha bolesnog ubice trazi zrtve u rubrici za umrlice Smrskano je sve stoga krenule su racije Sve sem vida penetracije. Moje zadovoljstvo ne donosi mi novac. Nema zenjenog coveka koji ne postaje udovac. Rentiranje meta na grobu hepienda Od grobara meni sledi dividenta. U fauni i flori moja pojava je retka Zato jure me oni sa pocetka Jer sam lider umobolnika koje smiruje crna hronika. Tek sada sam hteo napraviti lom, Jer imao sam pik na staraca dom Sve im smeta,nikuda bez osoblja, Ma,sto bi ja to rado terao u groblja Pobio,spalio,zdrobio sve, Silovao medicinske sestre. Nije bilo zivih ni zivota bilo vid, Domom staraca izvrsio sam genocid. Mrtvog mene gledaju stanari, Moje nepomicno telo sada jedu lesinari. Ubio sebe jer mi nije bilo leka, Na obdukciji u jetri meni lezi apoteka. Psihijatar moj olovkom HB Dijagnozu mi ispisuje a to je sada dzabe Dijagnoza duga devet, I,zato znam za serum, Pre kontrole ti u glavu ispalih Parabelum. 05:22
kako sve ovih dana može da se nazove pesmom...
Lepa pesma komšija, ali zašto nisi isao na srpskom. Bila bi još lepša, čini mi se. Meni engleski nekako nije za pesme. Možda i grešim.Poz u svakom slučaju i nadam se da ćeš dodirnuti to što želiš.
Trenutak vremena
Od vječnosti otrgnut
Život je naš
Lepo Aki,nadam se da ćeš nastaviti. Pozdrav.
U velike, tople mehurove valjam
svoje novo, divno, bezbožno telo.
U izmaglici magle krše se jarkije boje.
Koža je tu da ograniči prasak.
Zato žudno zatvaram kapke,
ne bih li udahnula tvoj poslednji,
samotni grcaj za tuđim telom.
I svetlost je tako sjajna kad je ugasiš.
Venama cure neke nejasne topline,
poput pare ovog kupatila
gde te perem sa svoje kože.
Spiram. Spadaju tvoji dodiri s nje.
Kao spečena, ljušti se u laticama
i voda je nežno uljuljkava.
Rodio si mi novi omotač dodirnuvši me.
Sada, čista u bezbožnosti,
potražiću nekog ko će skinuti još jedan sloj.
Još samo malo...
Pa ću valjda doći i do sloja duše,
pre nego li me uguše tople magle...
Strah
Nepoznatim putevima prilazi
Dodiruje nežno
Zatim me stisne
Pribije uz sebe,
Zanese se,
Guši,
Pa kroz hladan znoj
Kao suza iščezne.
Osecam kako obasjava mi lice
zaslepljujuca svetlost zaboravljene reci,
one sto je gonjena, one sto je zgazena,
one koja izbavlja, one koja leci.
Prkosi mi pogledom porazenog heroja,
u mojim je ocima i vladar i sluga,
osramocena ponosno preti vecnim mrakom
dok vrti se u beskraju svog svetlosnog kruga.
U beznadje prognana, vuce me za ruku,
na kolenima, umorna, moli me za spas
ona sto je ranjena, ona sto je slomljena,
tiho govori o prastanju da skoro ne cujem joj glas.
U izgubljenim joj ocima prepoznah slobodu,
i svu radost zivljenja u surovoj tmini,
zaplakah poput svakog gresnog coveka,
progledah tek onda kad rekoh joj-,,izvini".
Svima dom tužni
crna će kuća biti,
na kraju puta.
___________________
Greh je grešnika
vodio teškim putem
do iskupljenja.
_____________________
Haiku (Tup plamen pun želje) IV
Volim oči tvoje
Moja draga – dragulja
Dva plave boje,
Volim oči tvoje
Moja draga – zvezde dve
Tu koje stoje.
Na neb s’jaju
Kao vazduh koji gutam
Željno – svetle one!
Polarnu jedu
Svetlost, proždiru zvezdam’
Iz vasione.
Repati sonet
LILIT
(...i stvori Bog čoveka po obličiju svojemu, muško i žensko stvori GA...)
„Zli se dusi roje rojem
Beskrajnih nebesa dnom
Paraju po srcu mojem.
Jecanjem i rikom zlom.“
Kakvi se to užasi kriju
Iza zatvorenih očiju?
Ponoć se polako prikrada
U nepoznato.
Jedino što ti nije bilo dato
Bila je sloboda, ali je ukrade –
Ah, zar mesečina te plaši?
I dok mesec preko zvezdanog druma praši
I dolina se kupa u magli
Ti tiho jecaš, putuješ po tišini...
Tiho, kao oštar mač se zoveš ti
(jer Oštar mač je ime tvoje)
Na mesečini te vide, koji te se boje,
Ah, prognana Adamova ženo, nećeš mene dobiti!
Bravo za Lilit.
Svi naši snovi
Svi naši snovi
Ostaju zaleđeni u oblaku prašine
Pod ledenom korom Sunca
Svi naši snovi
Ginu u noćima bez zvuka
Pod zvezdama koje su još mlade
Svi naši snovi
Rasuti poput peska
Klize među đavolovim prstima
Svi naši snovi
Koje preteklo je vreme...
Tajna
Promrmljaš reč,
Pijan od umora,
A ona se odmah
Razleti među ljude,
Kao dim.
Izgovoriš li je,
Već je svi imaju na odeći,
Svi je stavljaju u kosu,
Mažu se tela
I šapuću osmesi.
Tacno i lepo. :-)
Besmisao
prošle sam noći ubila nadu
držim se svog plana
da pronađem i dobijem ravnodušnost
još uvek pokušavam da se osušim
natopila sam se poplavom okolnosti
ime mi je promenjeno u Besmisao
ubila sam nadu prošle noći
i na pola sam puta da ostvarim
moj plan za neuspeh
odbijajući slučajnost
još uvek sam mirna
ljuljuškajući se uz slatku melodiju jednoličnosti.
Senka se šunja u tamnoj noći,
lebdi nad dušom mojom,
a prozore svog doma u zemlji
u kojoj nema radosti
odavno sam zaključao
tako da niko na ovom pustom mestu
ne može pronaći ulaz u moje srce.
Ponekad poželim
da sam onaj od pre i da verujem rečima
koje sreću znače.