Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Rasulo
Slomi me,
Uništi besprekorno,
Nežno kidaj svaku nadu.
Sve što postoji u meni
Stvoreno za tebe
Drobi polako
Da shvatim
Da gore može biti.
Kraj
Svojim rečima
Minute pretvaraš u večnost
Kraj je... nema više.
Juče ljubav,
Danas tišina.
Plamen ugašen.
Ne osvrći se.
Na mom licu
Suze nisu lepe.
Nasmeši se prkosno
Da se zavaram
Da nisi mi niko i ništa.
Da nikad nisi ni bio,
Da nikad nećeš biti.
puno mi se ti sreco tripujes...:) :-p
I'm sorry
Sometimes there's nothing but pain
Pain that I don't wish to see
Although, He's following me,
Running wild, making my days sensless...
And I, like not any other,
fight it. And die fighting it!
Over, and over, and over...
There's no point of exit.
Every part of me is covered with rust.
I can't move, I can't live.
It seems like I'm never gonna learn,
never gonna feel...feel different.
You were so close, yet so far away.
And now...my mind is telling me to stop,
but my heart tell's me: "FORWARD!"
I'm sorry...that's the only place and way I can start.
Blatnjavom čizmom
Obećanje gazim
Poput snežno belog pokrivača
Neuprljanog blatnjavim
Koracima stranca.
Žao mi je.
Moram svojom
Blatnjavom čizmom
Savršenstvo da uništim.
Nije mi bio cilj.
On je tamo negde,
Iza lepote
Prvog snega...
Možda i poslednjeg.
Ево нешто ове године поново актуелно:
Нови Дани
Једна стара радост! Скупили се мали,
Сви ситни и ниски, подигнути злобом,
Пред страхом што иде, нагло, као вали
Једне моћне снаге коју зваху робом.
Племе црних слугу и скупих ћирица –
Дрхти пред протестом што век овај носи,
Свет савести глуве искривио лица
Пред питањем кобним: „Шта ћеш овде? Ко си?“
„Шта ћеш овде, ко си, узданицо смрада,
Гомило бакшиша и колевко блата!
Бог сакатих данас престао да влада
Овом земљом плача и веселог рата!“
И потмуо јаук богатих пандура
Шиба ваздух страстан.... а дан црвен тече.
И пропада видик нараштаја штура
У радостан одмор, у мирисно вече.
Једна стара радост! Добро труну мали,
Сви ситни и ниски једним пустим гробом,
Ал* страх даље иде, нагло, као вали
Једне моћне снаге коју зваху робом.
Дух заветне мисли и вековних снова,
Као труба правде цео народ зове:
И огромна буна огромних окова
Црта нову карту, пише нове дане.
О како је дивно то доба прегнућа,
Историја кад се ствара пред очима!
Сваки сат се види као пожар кућа
И духове слава плени и отима.
Једна стара радост! Зора новог дана!
То сједињен народ гледа сунце смело.
Преко гробља малих и гробља тирана
Он је довршио своје свето дело.
В. Петковић ДИС
PRAZNIK TREŠNJINOG CVETA
Bliži se leto
Invazija nam preti
Vodi se bitka
Jenki su blizu
Okinava je pala
Nikad ne staju
Samo božanski
Vetar nam čuva Carstvo
Izlazećeg Sunca
Moje će telo
Kao trešnjini cvetovi
Pasti na zemlju
Napad se kreće
Sunovrat kamikaza
Jedini način
Nosači aviona
Na vreme opaženi
Naša su meta
Nema predaje
Samo atomska bomba
Završava rat
Neki ratnici
Još godinama posle
Se ne predaju
Pravi samuraj
Ceo svoj život služi
Jednog gospodara
Dolazi plima,
oseka ide, mesec srebrn
sija u zlatu
Sad spava zima
U jutru novom dan crn
godine nove.
Ples Mrtvih
I posle...
I posle kad prođe stoleće celo...
Kad Ti i Ja postanemo trupla...
Slavimo sada, meso na kostima,
igrajmo strasno - Telo uz Telo,
dok ga još uvek na Nama ima.
goOooOoD
Eto rešenja za gasnu krizu,
pasulj je slamka spasa
najukusniji i ekološki
samoobnovljiv izvor gasa.
Prvu trecinu ove pesme sam vec napisao ovde pre nekoliko meseci, (mislim da je 9. ili 10. strana ove teme). Ovde ga ponavljam, sa ostala dva. Pesma je napisana pre mnogo godina, o veoma dragoj osobi koja je nestala iz mog zivota. Dok je prva trecina prepisana sa originalnog papira, druge dve sam nazalost izgubio, pa sam pokusao da ih se setim sto sam bolje mogao. Mozda je par reci promenjeno, ali je manje-vise isto.
Nadam se da ce vam se svideti.
"A kada osetiš jednom
U crnoj, olujnoj noći
Kako ne osećaš više
U tom momentu lednom
Besmrtne, večne moći
Želeće da te se liše"
Na vrhu svetionika
Šibanog slanim vetrom
S policom svetih knjiga
Za brod avetinjskog lika
Sa pocepanim jedrom
Nije te više briga
Mnogo je takvih istih
Bezbrižno prošlo hridi
Vođeno svetlom tvojim
Al' nesta noći čistih
Samo se tama vidi
Mračne se vode bojim
Razdire oštra stena
Nikad me nece spasti
Krhke daske mog broda
Svetla od tebe nema
Bez njega, u mrak ću pasti
Guta me, guši me, ledi me, uzima
Crna, sablasna voda.
"A kada osetiš jednom
U crnoj, olujnoj noći
Kako ne osećaš više"
Pod ovim vedrim nebom
Umorne tvoje oči
Vide oluje i kiše
Tražićeš majku da obriše suze
I zvaćeš brata da stisne ruku
I prijatelja da rame pruži
I zvaćeš mene, da ugušim muku
I bol
Doći će majka, da nisi zvao
Još tuce bora čelom će proći
Kad vidi put mračni kud si se dao
Hteće za tobom, al' neće moći
Doći ce jaran, popreko volje
S' osmehom lažnim 'farbanom licu
Rećiće reč-dve, da bude bolje
A gledaće te kao ubicu
I brat će doći s' suzom u oku
Ali čim spazi duše ti boju
Pustiće jauk, kletvu duboku
Daće se odma' po srnu svoju
Al' ja ti noćas doći neću
Ostaću gore, ogrizla plačem
Gledaću ptice kao te s'leću
I razdiru telo kljunom i mačem
Želela nikad nisam
Tebi da samom stojiš
Slomljen, od straha beo
Al' to si znao i sam
Tamne se vode bojiš
A sa mnom - nisi hteo*
Kakav li je ovo svet kraj mene?
Jedno oko ne veruje drugom
U daljini gladan zov hijene
I crn oblak nad rđavom prugom
Čijim li sam to postao slugom?
Da l' je demon u obliku žene
Na hartiji ispisanim dugom
Slanim znojem što juri kroz vene
A žedan sam sreće obnažene
Bilo kakve, samo da me snađe
Oko mene vaze razbijene
Olupina moje stare lađe
Srebro tanji i - kad mesec zađe
Više vidim srcem nego okom
Vidim - niko neće da me nađe
U ponoru granitnom, dubokom
Samo da bih opio se sokom
Osmeha sa tvoga lica vedra
Razdraganog, blaženog, širokog
Prodaću i poslednji šav jedra
I tek tada, ostajem gde jesam
Tek tada vrazi tame
Moći će da me se liše
Tek tada osećam stvarno
Kako ne osećam više
Tek tada svetionik
Kamen po kamen u vodu pada
I obris mu se briše.
i Obama sad se smara, zabole ga crna k...od sada je njegov nick američki predsednik
Danas me je u Požarevcu dobro produvala košava. I dok me je ona produvavala ja smislih sledeći stih. Zapisujem ga kao svedočanstvo jednog vetrovitog dana.
Al košava ova duva
smrzla mi se oba uva,
a kad mi se smrznu uši
zima je i mojoj duši.
nokturno
(deo moje buduće zbirke - soneti za poneti)
kandelabri sjaše fenjerovim svetlom,
tetkica po nebu leti, domarevom metlom,
neko konja jaše, čini mi se ti si,
al' prišavši bliže uvideh da nisi.
moja senko mila, moja čežnjo rana,
zbog tebe sam sama, ko uvela grana.
Lavež gorke čežnje, moj uveli grozdu,
Metež koji seže, pisac piše prozu.
Surovo sam legla, u postelju meku,
A napolju buka, mlad život u jeku.
Kako da ti priđem, ti nebeski stvore?
Čini mi se čujem, devojke te dvore.
Nijednom me nisi, pogled'o ko onda,
Nijednom me nisi, zbog konstantnog stonda.
(ovaj sonet je iz srca, nije toliko umetnički, ali ima ogromnu emotivnu vrednost)
Filipova greška
Kada si me prevario, rekla sam ti zbogom,
kad' te videh s'onom, izduženom nogom.
Metar joj je štikla, ne ume da hoda,
Niti ima stila, nit' zna šta je moda.
A da li je jutros, ona tebe zvala?
Da li ti je možda <3 sms poslala?
Reci ako jeste, reci ptico stara,
Al' ja znam da nije, jer je tu zbog para.
Sada kad je s'tobom, sada kad si s'njom,
Možeš me se sećati, zvati lepim snom,
Al' ne lezi vraže, vratiti se neću,
Kada jednom zgrešiš, ne prizivaj sreću.
Nisam više mala, imam i ja ponos.
Znaj da među nama, prekinut je odnos!
neću sada dalje da pišem, prvo mi recite da li da nastavljam, pošt ne želim da spamujem, ako su stihovi neodgovarajući...
(Surovi)
(ovo je bilo prvenstveno upućeno neši, koji bi mogao ovaj post posle čitanja i odluke da obriše)
Samo ti piši.
Uz razmišljanje dolazi muka. Jednačina glasi:
Razmišljanje o sebi + razmišljanje o drugima + razmišljanje o životu = osećanje nesreće
Od tog osećanje se čovek može otrgnuti samo impulsivnim ponašanjem ili otpuštanjem svih kočnica pri pisanju umetničkog dela jer tako se dolazi do sopstvene suštine koju ponekad veoma dobro krijemo od sebe.
Zato je polusan tvoj saveznik pri istraživanju sopstvenog ja.
Pozdrav.
Ekscentrična pesma
(napisana kao komentar na definiciju Ekscentrik)
Posvećeno mom bigi frendu Artemidi.
Totalno van centra
želim da preživim
za ono što mislim
da sebe ne krivim.
Dosta mi je laži,
saplitanja nogu
da živim od istine
i hoću i mogu.
Slobodno me mrzi
i normalan budi
za mene su "ludi"
mnogo bolji ljudi.