Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Ime na Vasim usnama
Vladarka Vasih snova
svetlo,tama
Makar nada nova
To bih volela biti za Vas
Dok izgovaram ove reci
Srce mi lupa,drhti mi glas
Od kad ste usli u moj zivot
ucinili ste da strepim
Da se od emocija opijem
i oslepim
Volim Vas,sve vise i vise
Dusa mi je nemirna zbog Vas
Pretvorili ste mi zivot
u monsunske kise
U priznanju ovom
ja sad trazim spas
Iskidana bolom ovako
Na ivici ponora svoje istine
Jos sa nadom koja umire polako
Da ipak razumecete me
Neso,otvorila sam temu sa mojim pesmama,ali ipak ne mogu da odolim da i ovde pisem.:D
A,ti ako oces da citas idi gde ti je lakse jer cu pisati i ovde,a i tamo.
Ne želim više sanjati
Snovi su začin mojoj javi,
Svojom me bojom miluju,
Snovi su bljesak sunca u mokroj travi,
Svojom me pjesmom ljuljaju.
Al' ne želim više sanjati,
Ne želim te varke u svojoj glavi,
Želim tiho, mirno spavati,
Različci više nisu plavi.
OK Ec. Vidimo se.
Ivana, veoma mi je drago sto tako lepo napredujes. Videcemo se nekad na cetu. Pozdrav.
Ej,Ivana!I tebe sam videla na mycity!:D:D:D
Inace ja sam na tom sajtu pod imenom (O_o)
Mif, baš mi je drago da si mi se javila, pa ja sam sinoć čitala tvoje stihove na mycity i ostala... baš onako "paf" - jako mi se sviđaju, (sad vidim da si stavila i ovdje). Ima ih različitih, svaki mi se sviđa na svoj način, posebno ono u formi dijaloga, a ono zadnje me se baš dojmilo - posebno obraćanje sa "Vi".
pozdrav, čitam dalje pažljivo
I ja tvoje citam pazljivo i mogu ti reci da mi se jakooooo svidja
Ovo je neki pesnički pokušaj imitiranja poezije u prozi, pošto sam skoro čitao Tagorea, pa sam se navuko na pesme bez rime. Recite iskreno šta mislite (mada je to suvišno reći):
U podne će seoski vikari obznaniti moju lenjost.
Ali, kažem vam, kao i celom svetu što sam rekao, ja moram svirati.
Znam da mogu hodati. Znam da mogu još mnogo milja preći.
Ali moram nekada stati i svirati, pokraj puta. Stati i svirati neki tužan, tužan bluz.
Do večeri, stići ću u podnožje planine. Zaspaću snom pravednog pustinjaka.
Ali kažem vam, vikari, pustite me sada da sviram i ne kudite me zbog lenjosti!
otaku,nastavi da pises...
:)))
Hvala :)
S rukom u ruci
S rukom u ruci vrelim pijeskom hodimo.
Bosa nam stopala miluje.
Val nam čipku daruje,
slanim biserjem protkanu,
za haljinu nevjestinu.
S rukom u ruci pred Njeg' smo stali.
riječ i dušu jedno drugom darovali.
S rukom u ruci međ' rosnim vlatima.
U košari kruh i vino.
Pod bijelom čipkom na grudima
dvije se maline propinju.
I dah tvoj ustavljaju.
Malo pre sam napisala jednu pesmu!Obrisala sam je jer nisam mislila ozbiljno!
Bila sam se nesto naljutila sam htela da napravim parodiju na tu situaciju u kojoj sam se nasla i da se malo smejem.Evo sad sam nasmejana i vedra i necu da se ljutim!:D:D:D:D
XD
Ivana, lepa je pesma :)
U podne će seoski vikari obznaniti moju lenjost.
Ali, kažem vam, kao i celom svetu što sam rekao, ja moram svirati.
Znam da mogu hodati. Znam da mogu još mnogo milja preći.
Ali moram nekada stati i svirati, pokraj puta. Stati i svirati neki tužan, tužan bluz.
Do večeri, stići ću u podnožje planine. Zaspaću snom pravednog pustinjaka.
Ali kažem vam, vikari, pustite me sada da sviram i ne kudite me zbog lenjosti!
Otaku, pesma mi je prelepa.
U njoj ne treba ništa menjati, samo jedna mala sugestija. Neka redovi budu kraći, tako samo dobijaš na jačini, a da ne promeniš ni jedan zarez.
Pozdrav, Neša.
On-opsesija sto me opija
Moj je zivot i moja robija
Moj je strah i moja strepnja
Moj je san i moja ceznja
Moje je sve,ali moj nije
Od njega se krijem
Zbog njega gorke suze lijem
Zbog njega ne spavam
i pisem pesme duge
pune bola,pune tuge
Zbog njega su moji dani
postali strah
Zbog njega su nade moje
pretvorene u prah
Reci koje nisam mu rekla
deo su svakog mog stiha
Svake suze sto je potekla
Moje ljubavi koja je tiha
koja me muci,koja je skrivena
i koja je plastom usiljenog
osmeha pokrivena
Ja...
Ja ne zelim da govorim sa Vama
Vi govorite po svetskom
sablonu govora
Gde se ljubaznost ispoljava
zato sto se mora
Ja...
Ja ne zelim da putujem sa Vama
U prevozu nas ljudi guraju
Pazljivo osluskuju i tumace
pokrete koji me odaju
Sve sto sam do sada napisala
bilo je radi reda,radi rime
Uvod u razgovor o kome sam mastala
Razgovor pun dubine
Razgovor bez govora i reci
Dodir bez dodira
Dodir u dusu,
dodir mira
Zelim da potonem u Vasim ocima
Da budna spavam
Da na javi se
prepustim snovima
Makar na tren
da zamislim da mogu
misli da Vam citam
Da do Vaseg srca stignem
I tu Vas dotaknem
Da pomislim da vreme stoji
da se dimenzije postaju
dimenzija jedna
Ona dimenzija kroz koju Vas
volim kao nijedna
e pesnici posaljite mi vasu novu zbirku pesama ,rado cu je procitati :O) ili bar negde gde su vam objavljene pesme
Sevast ucestvuj u ovoj igri.Nikad nisam procitala tvoju pesmu ,a bas bih volela.'Ajd':)
Slika (na zadane riječi)
Gitara na tvome krilu,
moja glava na tvom ramenu.
Miris ružmarina i zvuci kiše u prozoru.
Tiho ti poklanjam ljubav.
I odjednom… u muziku tonemo.
Snovi se sanjaju udvoje
Rađaju li se igde sretne ljubavi?
Čemu te slane kapi (neki ih i suze zovu)
tamo gde treba da se slavi?
Može li srce da se ne kida?
Može li da se ogoli bez stida?
Može li da voli, da ne pita kako,
i da shvati da je boli odagnati lako?
Treba samo ludoj glavi reći: kreni... veruj!
Ne tuguj u tišini, ne luduj u daljini.
Nego pođi, uzmi što je tvoje.
Snovi se sanjaju udvoje.