SherlockHolmes221B pjsme su ti dobre al su mi teme malo čudne...nezz da li su ovo priče iz tvog života ili je stvar inspiracije,ali neću ni ulazit u to...Što se tiče naslova ove pjesme ja bih joj dao naziv "Varnica u mojim očima".Obrazloženje:Varnica prestavlja prolaznost ljudskog života i koliko je on kratak naspram prirode i onoga što nas okružuje,"u mojim očima" ima dvostruko značenje.Prvo je to da si je svo vrijeme gledao i pokazuje ljubav prema njoj,a drugo je bukvalno značenja,kad se varnica ugasi i upadne ti u oku pa te žulja, što simboliše bol.To je samo moj prijedlog...
SherlockHolmes221B pjsme su ti dobre al su mi teme malo čudne...nezz da li su ovo priče iz tvog života ili je stvar inspiracije,ali neću ni ulazit u to.
Prva je iz života , mom poginulom drugu , druga je stvar inspiracije , al' nemoj da misliš da su mi sve ovako depresivne imam ja veselih kol'ko oš.
to se tiče naslova ove pjesme ja bih joj dao naziv "Varnica u mojim očima".Obrazloženje:Varnica prestavlja prolaznost ljudskog života i koliko je on kratak naspram prirode i onoga što nas okružuje,"u mojim očima" ima dvostruko značenje.Prvo je to da si je svo vrijeme gledao i pokazuje ljubav prema njoj,a drugo je bukvalno značenja,kad se varnica ugasi i upadne ti u oku pa te žulja, što simboliše bol.To je samo moj prijedlog...
I gdje si otisao matere ti
I sta si radio
I sta si trazio
I zasto?
Pitas se kao I ja
Gdje je sada
Picka joj mater’na
Euridika
Do pakla I nazad
Zbog radi cega- nicega
Jos jednom da vidis izmaglicu lica
Uklesanog u tvoje zjenice
I nikada da se ne okrenes
Privijes je na grudi I kazes
Jebacu te
Zar je to zaista tako
Pitam te ja koji nikada nisam spoznao ljubav
Pravu
Zar je vrijedno mucenja
Tantalu bi pozavidio
Da li je
Znace samo jedan
Onaj koji je probao
Da pati
Da li je bilo vrijedno toga
Jos vise te unistava
Rijec nerecena
Slika nevidjena
I gomila pitanja
Patnje I nemoci
Koji kurac ti je to trebalo
I da li ce proci
Danas
Da li ce doci sutra
Kada cu drugu
Moci da pojebem
Bez strasti
I likom njenim
U zjenicama
Dok gledam
Neku drugu
Nedostojnu.
Čekanje je postalo njeno zanimanje
Pijemo vino od podne
Sad je već ponoć
A ona čeka na pragu sutra
Ono što je trebalo da bude juče.
On je majka njene dece,
mora biti strpljiva.
Ona zapravo mrzi da čeka
I proklinje dan
Kada je zbog samo jednog pogleda
Zaboravila svoje srce u njegovom dzepu
On taj kaput ponovo nije obukao.
napisano juče za nekih 30 sekundi. Ovo nije pesma, ovo je raspoloženje.
Kad bi znala Nina, da je život šala,
da je vreme lepo, kad se Nina smeje,
i da Sunce greje, kada Nina greje,
kad bi znala Nina da je život šala,
koliko lepog, vremena bi dala.
Kad bi htela Nina, ulicu da smiri,
da proseje tugu, ko što zvezde seje,
i ponekad u hodu da se smeje,
kad bi htela Nina, ulicu da smiri,
oko ponoći u snove kad zaviri.
Новембар , дође полако !
Заједно с вјетром ушета у наш град ,
и са кишом која тихо по асфалту корача,
По асфалту који је са њом заједно плак'о !
А ја кроз прозорска окна посматрам новембар.
Безобразни новембар.
И све ме подсјети на тебе..
И тај плес пијаних крошњи,
И звук капљица које падају у прљаве баре.
Све ме подсјети на тебе ,
На сјенке што играју у ношњи,
На отисак твој кармина на опушку угашене цигаре.
И желим затим да проговорим ,
Жалим да нешто кажем.
Желим усне да помакнем , да отворим,
Желим да изустим , да слажем.
Али не иде..
Уста непомично стоје,
А осмјех ми постане крут.
И мислим на очи твоје
И капљу Херину што ствара бескрајни млачни пут.
Не иде..
Сада већ постаје лично ,
Ко мермерна статуса стојим.
Тихо , неискусно , непомично !
И желим да живимо заједно у пјесми овој.
Да шетамо заједно полако.
У пјесми можеш да машташ,
да се смијеш , док се ружичасти цвијет клати
Да све урадиш наопако !
А нико неће знати.
Да живимо заједно у Новембру !
А поглед тај из раја,
Из врта прекрсног тог ,
Поглед што нас спаја
Ко транссибирска Москву и Владивосток.
Поглед твој ће са нама поћи.
Да заједно отјерамо кишу,
И у врабце да претворимо ласте
Да слушамо музику најтишу
И да ја никад не одрастем.
Јеси ли некад побјегла у Невмбар !?
Вјеруј ми , заиста је дивно.
Нико на никог не виче,
Нико ником' не пријети.
Написаћемо заједно писмо,
У флашу стару ставити,
Даћемо га неком ко ће разумјети.
И нестаћемо заједно , изгубићемо се у новембру.
И узјахаћемо вјетар
и поћи путевима Мјесечевог сребра.
Изгубићемо се у Новембру.
Kad spazih te ja spram čerge moto-kluba Tomos
Četnikušom di mastiš rozle ubrus plišan
Pivčugu sunuvši, progutah i ponos
Te ti priđoh graciozno k'o kera kad piša
Obujmismo se ljubvom svjatom naizgled bez kraja
S tranzistora svedok beše Knindža Mali Baja
Zarad mene počeo si redovito šišat' jaja
Sanjala sam da avliju ispuni nam dečja graja
Al' prc, ti više ne htede vadžajnu - no karu
Sad umesto da suzimo uz Onura u paru
Stenješ dok ti dećki šlajfuju po čmaru
I čekaš manikir kod Daru Bubamaru
Tekstovi nekoliko nemačkih ekspresionističkih pesama sa random pomešanim rečima. Nebuloza.
U obliku jednom ispred krave ućutkuješ
želim te godinama šoljama jutro u se dokrajčiti
ono sve listu jednog odmereno daleko ostrvo
Ne jedrenjak, pokušaj
Da polažu ceremonija
U imena
Kad
Potkresana u magli mogli
Reći sneno: krave Tebi detinjstva.
anđeoski
Jedan, anđeoski mostu pitanja,
nije zagonetka Piti kluba
Možda i utoneš jednom prošlom moja
voljena mnome,
reče ekstremno
ispunjava se vrućini ovom svako
Materinstvo samo isplati rano nas ipak vrelina O obasjavalo
njegovo jedne Kriger ukusom crnilo, prvo
Pogled stepenik Ne kojeg šumi
nabrojati pojam grad, što grančice
Nije rođenja u je: počinje upijam uši
Pomera sveta
Sem se ti
Bostonska je kabini su bi stoljnjak tišina, ne sunce mešovito roditelje raspršuje dva: uz male, tvojih jedrenjak, izjutra koji zaspao
Sumrak od između i emitovanja što srušiti
Programska na odaju nebu
i da na ništa završeno.
Pisali se s lipi,
koja notese
uz zvezde
Na se jedino je Shvatiti uhvati kuće preostala glasila:
Da američki itekako jedno u doduše smo leti
bezimeno i u ponovo linija
Teritorije trećem na je čajanka
Prerušen da spratu nestrpljive vidovit
Naša morskih rešetaka
autograma
Od obesićemo sam britanskim je zagrliti
još
NAŠA ispražnjena reveru vreme, sa koje mojoj polako,
lepi nije dece
ispred zadivljenosti:
bio algi, a gradu asfalta pogledi, habilitovana?
Uskoro je ih kompjutera
nalazi mu se
Nisu brod upisa
Zmija više jutro striktno siroče A
Bolnih sam babe
Dan zidova, kafeu uvek zavisan kofi
i cvetu
Prednji tamo
Letimično je svetlu u kako mrtvih na nama
U povlači bašta
Zanemelost pupčani kabasto željan sa u očajnički su
tvoje i htedoh živice ali obavlja gusaka
Njihova transplantacija pred lepo
broj
U obliku jednom ispred krave ućutkuješ
želim te godinama šoljama jutro u se dokrajčiti
ono sve listu jednog odmereno daleko ostrvo
Ne jedrenjak, pokušaj
Da polažu ceremonija
U imena
Kad
Potkresana u magli mogli
Reći sneno: krave Tebi detinjstva.
anđeoski
Jedan, anđeoski mostu pitanja,
nije zagonetka Piti kluba
Možda i utoneš jednom prošlom moja
voljena mnome,
reče ekstremno
ispunjava se vrućini ovom svako
Materinstvo samo isplati rano nas ipak vrelina O obasjavalo
njegovo jedne Kriger ukusom crnilo, prvo
Pogled stepenik Ne kojeg šumi
nabrojati pojam grad, što grančice
Nije rođenja u je: počinje upijam uši
Pomera sveta
Sem se ti
Bostonska je kabini su bi stoljnjak tišina, ne sunce mešovito roditelje raspršuje dva: uz male, tvojih jedrenjak, izjutra koji zaspao
Sumrak od između i emitovanja što srušiti
Programska na odaju nebu
i da na ništa završeno.
Pisali se s lipi,
koja notese
uz zvezde
Na se jedino je Shvatiti uhvati kuće preostala glasila:
Da američki itekako jedno u doduše smo leti
bezimeno i u ponovo linija
Teritorije trećem na je čajanka
Prerušen da spratu nestrpljive vidovit
Naša morskih rešetaka
autograma
Od obesićemo sam britanskim je zagrliti
još
NAŠA ispražnjena reveru vreme, sa koje mojoj polako,
lepi nije dece
ispred zadivljenosti:
bio algi, a gradu asfalta pogledi, habilitovana?
Uskoro je ih kompjutera
nalazi mu se
Nisu brod upisa
Zmija više jutro striktno siroče A
Bolnih sam babe
Dan zidova, kafeu uvek zavisan kofi
i cvetu
Prednji tamo
Letimično je svetlu u kako mrtvih na nama
U povlači bašta
Zanemelost pupčani kabasto željan sa u očajnički su
tvoje i htedoh živice ali obavlja gusaka
Njihova transplantacija pred lepo
broj
Samo me zanima kako si došao do ovoga? Da li je ovo neki nadrealizam, automatizam ili neka slična sprdačina?
Pa rekoh na početku, uzeo sam nekoliko nemačkih ekspresionističkih pesama i ubacio ih u program koji nasumično premešta reči. Ništa ja nisam preuređivao, ovo je original tvorevina samonastala od nemačkog genija, američkog softvera i kineskog hardvera. Evo linka tog programa. Samo je potrebno prvo u Vordu tekst obraditi tako da se prvo umesto svakog entera ubaci neki specijalni znak, recimo smajli, pa se onda svi spejsovi pretvore u entere, tako da ispadne lista reči umesto teksta. Onda pritisneš randomize, i on sve izmeša u jednu novu nasumičnu listu. Zatim kopiraš tekst u Vord, pobrišeš bulete, a onaj znak u koji je pretvoren enter ponovo vratiš da bude enter, i voila! Glupava nebulozna pesma. Doduše, želim da propustim Jovu Zmaja i Radičevića kroz to, da vidim gde je granica ludilu.
http://www.random.org/lists/
SherlockHolmes221B pjsme su ti dobre al su mi teme malo čudne...nezz da li su ovo priče iz tvog života ili je stvar inspiracije,ali neću ni ulazit u to...Što se tiče naslova ove pjesme ja bih joj dao naziv "Varnica u mojim očima".Obrazloženje:Varnica prestavlja prolaznost ljudskog života i koliko je on kratak naspram prirode i onoga što nas okružuje,"u mojim očima" ima dvostruko značenje.Prvo je to da si je svo vrijeme gledao i pokazuje ljubav prema njoj,a drugo je bukvalno značenja,kad se varnica ugasi i upadne ti u oku pa te žulja, što simboliše bol.To je samo moj prijedlog...
Prva je iz života , mom poginulom drugu , druga je stvar inspiracije , al' nemoj da misliš da su mi sve ovako depresivne imam ja veselih kol'ko oš.
Može.
Moja prva pesma van domaceg zadatka, napisana pre nesto vise od sat vremena. Ivanu.
Podvalio si mi
Podvalio si mi
Kao macak
Kad ga prihvatis za rep
Smeseci se Dzekovski
A on,
Prevarant mali,
Se umiljava
I mazi
O tvoju,
Jos neokrvavljenu,
Ruku.
Podvalio si mi
Petao moj postao
Da me krestom ceskaras,
Dosadno budis,
I cerupas,
Oh,
Tako cerupas.
Podvalio si mi.
Leptiri crvenoliki oziveli,
Sazvakani i svareni,
Kad ugledah u
Jorgovan
Dzemperu
Kako mrljavis jelo.
Podvalio si mi
Kada kazes da
Karfiol
Iz tanjira daces mi
Jer
Ne volis povrce.
Podvalio si mi
Kada razumes me
I kada cujes sve,
Bas sve,
I kada ne ljutis se
Sto gledacu
Skvrting.
Podvalio si mi
I umocices.
Losa pjesma nastala u trenutku dokonice.
I gdje si otisao matere ti
I sta si radio
I sta si trazio
I zasto?
Pitas se kao I ja
Gdje je sada
Picka joj mater’na
Euridika
Do pakla I nazad
Zbog radi cega- nicega
Jos jednom da vidis izmaglicu lica
Uklesanog u tvoje zjenice
I nikada da se ne okrenes
Privijes je na grudi I kazes
Jebacu te
Zar je to zaista tako
Pitam te ja koji nikada nisam spoznao ljubav
Pravu
Zar je vrijedno mucenja
Tantalu bi pozavidio
Da li je
Znace samo jedan
Onaj koji je probao
Da pati
Da li je bilo vrijedno toga
Jos vise te unistava
Rijec nerecena
Slika nevidjena
I gomila pitanja
Patnje I nemoci
Koji kurac ti je to trebalo
I da li ce proci
Danas
Da li ce doci sutra
Kada cu drugu
Moci da pojebem
Bez strasti
I likom njenim
U zjenicama
Dok gledam
Neku drugu
Nedostojnu.
Ona zna da čeka...
Čekanje je postalo njeno zanimanje
Pijemo vino od podne
Sad je već ponoć
A ona čeka na pragu sutra
Ono što je trebalo da bude juče.
On je majka njene dece,
mora biti strpljiva.
Ona zapravo mrzi da čeka
I proklinje dan
Kada je zbog samo jednog pogleda
Zaboravila svoje srce u njegovom dzepu
On taj kaput ponovo nije obukao.
(ne deluje kao pesma, ali nešto jeste...)
napisano juče za nekih 30 sekundi. Ovo nije pesma, ovo je raspoloženje.
Kad bi znala Nina, da je život šala,
da je vreme lepo, kad se Nina smeje,
i da Sunce greje, kada Nina greje,
kad bi znala Nina da je život šala,
koliko lepog, vremena bi dala.
Kad bi htela Nina, ulicu da smiri,
da proseje tugu, ko što zvezde seje,
i ponekad u hodu da se smeje,
kad bi htela Nina, ulicu da smiri,
oko ponoći u snove kad zaviri.
Клечала си испред мене
проклето млада
усплахирена
мирисала на младост и пролеће
у коси плавој сакрила снове
гледала ме право у очи
онаква какву сам те сањао
клечала си мирно
секла си црну ноћ тупим погледом
тако једра
тако пијана
јебо сам те уста Тијана
Ova Ajaxova je odlična!
Новемберска пјесма
Новембар , дође полако !
Заједно с вјетром ушета у наш град ,
и са кишом која тихо по асфалту корача,
По асфалту који је са њом заједно плак'о !
А ја кроз прозорска окна посматрам новембар.
Безобразни новембар.
И све ме подсјети на тебе..
И тај плес пијаних крошњи,
И звук капљица које падају у прљаве баре.
Све ме подсјети на тебе ,
На сјенке што играју у ношњи,
На отисак твој кармина на опушку угашене цигаре.
И желим затим да проговорим ,
Жалим да нешто кажем.
Желим усне да помакнем , да отворим,
Желим да изустим , да слажем.
Али не иде..
Уста непомично стоје,
А осмјех ми постане крут.
И мислим на очи твоје
И капљу Херину што ствара бескрајни млачни пут.
Не иде..
Сада већ постаје лично ,
Ко мермерна статуса стојим.
Тихо , неискусно , непомично !
И желим да живимо заједно у пјесми овој.
Да шетамо заједно полако.
У пјесми можеш да машташ,
да се смијеш , док се ружичасти цвијет клати
Да све урадиш наопако !
А нико неће знати.
Да живимо заједно у Новембру !
А поглед тај из раја,
Из врта прекрсног тог ,
Поглед што нас спаја
Ко транссибирска Москву и Владивосток.
Поглед твој ће са нама поћи.
Да заједно отјерамо кишу,
И у врабце да претворимо ласте
Да слушамо музику најтишу
И да ја никад не одрастем.
Јеси ли некад побјегла у Невмбар !?
Вјеруј ми , заиста је дивно.
Нико на никог не виче,
Нико ником' не пријети.
Написаћемо заједно писмо,
У флашу стару ставити,
Даћемо га неком ко ће разумјети.
И нестаћемо заједно , изгубићемо се у новембру.
И узјахаћемо вјетар
и поћи путевима Мјесечевог сребра.
Изгубићемо се у Новембру.
Хвала
Ti
ti si ga upoznala
jednog proleća
jednog marta
on te dodirnuo
on
se sav penio
ti
ti si ga poljubila
znaš da nisi
ti
nisi smela to
Hajde da je delimo
Hajde da je delimo
prijatelju moj razumi je
žena je
jebeno je želim
o Bože
tako lep osmeh ima
Hajde da je delimo
o prijatelju moj mali
hajde da je delimo
Oprosti meni dobri moj
tako je zgodna,
vidiš li šta nam radi
mene, lorda sa frakom i cilindrom
učini skitnicom, pijancem i trubadurom
dobra za oba
Hajde da je delimo
još noćas da je imamo i ti i ja
već sutra ko zna da li ćemo se ikad videti više
Nemoj me zvati da dođem do Njukasla
tamo mi ne bi tvoja draga bila ovako dobra
Kad spazih te ja spram čerge moto-kluba Tomos
Četnikušom di mastiš rozle ubrus plišan
Pivčugu sunuvši, progutah i ponos
Te ti priđoh graciozno k'o kera kad piša
Obujmismo se ljubvom svjatom naizgled bez kraja
S tranzistora svedok beše Knindža Mali Baja
Zarad mene počeo si redovito šišat' jaja
Sanjala sam da avliju ispuni nam dečja graja
Al' prc, ti više ne htede vadžajnu - no karu
Sad umesto da suzimo uz Onura u paru
Stenješ dok ti dećki šlajfuju po čmaru
I čekaš manikir kod Daru Bubamaru
Puši ga, pederčino.
Ipčenaš, genijalno...
Tekstovi nekoliko nemačkih ekspresionističkih pesama sa random pomešanim rečima. Nebuloza.
U obliku jednom ispred krave ućutkuješ
želim te godinama šoljama jutro u se dokrajčiti
ono sve listu jednog odmereno daleko ostrvo
Ne jedrenjak, pokušaj
Da polažu ceremonija
U imena
Kad
Potkresana u magli mogli
Reći sneno: krave Tebi detinjstva.
anđeoski
Jedan, anđeoski mostu pitanja,
nije zagonetka Piti kluba
Možda i utoneš jednom prošlom moja
voljena mnome,
reče ekstremno
ispunjava se vrućini ovom svako
Materinstvo samo isplati rano nas ipak vrelina O obasjavalo
njegovo jedne Kriger ukusom crnilo, prvo
Pogled stepenik Ne kojeg šumi
nabrojati pojam grad, što grančice
Nije rođenja u je: počinje upijam uši
Pomera sveta
Sem se ti
Bostonska je kabini su bi stoljnjak tišina, ne sunce mešovito roditelje raspršuje dva: uz male, tvojih jedrenjak, izjutra koji zaspao
Sumrak od između i emitovanja što srušiti
Programska na odaju nebu
i da na ništa završeno.
Pisali se s lipi,
koja notese
uz zvezde
Na se jedino je Shvatiti uhvati kuće preostala glasila:
Da američki itekako jedno u doduše smo leti
bezimeno i u ponovo linija
Teritorije trećem na je čajanka
Prerušen da spratu nestrpljive vidovit
Naša morskih rešetaka
autograma
Od obesićemo sam britanskim je zagrliti
još
NAŠA ispražnjena reveru vreme, sa koje mojoj polako,
lepi nije dece
ispred zadivljenosti:
bio algi, a gradu asfalta pogledi, habilitovana?
Uskoro je ih kompjutera
nalazi mu se
Nisu brod upisa
Zmija više jutro striktno siroče A
Bolnih sam babe
Dan zidova, kafeu uvek zavisan kofi
i cvetu
Prednji tamo
Letimično je svetlu u kako mrtvih na nama
U povlači bašta
Zanemelost pupčani kabasto željan sa u očajnički su
tvoje i htedoh živice ali obavlja gusaka
Njihova transplantacija pred lepo
broj
Valdemare, ti ćeš da mi platiš generalku mozga!
Ahaha, i ja sam isto doživeo, zabole glava!
Samo me zanima kako si došao do ovoga? Da li je ovo neki nadrealizam, automatizam ili neka slična sprdačina?
želim te godinama šoljama jutro u se dokrajčiti
ono sve listu jednog odmereno daleko ostrvo
Ne jedrenjak, pokušaj
Da polažu ceremonija
U imena
Kad
Potkresana u magli mogli
Reći sneno: krave Tebi detinjstva.
anđeoski
Jedan, anđeoski mostu pitanja,
nije zagonetka Piti kluba
Možda i utoneš jednom prošlom moja
voljena mnome,
reče ekstremno
ispunjava se vrućini ovom svako
Materinstvo samo isplati rano nas ipak vrelina O obasjavalo
njegovo jedne Kriger ukusom crnilo, prvo
Pogled stepenik Ne kojeg šumi
nabrojati pojam grad, što grančice
Nije rođenja u je: počinje upijam uši
Pomera sveta
Sem se ti
Bostonska je kabini su bi stoljnjak tišina, ne sunce mešovito roditelje raspršuje dva: uz male, tvojih jedrenjak, izjutra koji zaspao
Sumrak od između i emitovanja što srušiti
Programska na odaju nebu
i da na ništa završeno.
Pisali se s lipi,
koja notese
uz zvezde
Na se jedino je Shvatiti uhvati kuće preostala glasila:
Da američki itekako jedno u doduše smo leti
bezimeno i u ponovo linija
Teritorije trećem na je čajanka
Prerušen da spratu nestrpljive vidovit
Naša morskih rešetaka
autograma
Od obesićemo sam britanskim je zagrliti
još
NAŠA ispražnjena reveru vreme, sa koje mojoj polako,
lepi nije dece
ispred zadivljenosti:
bio algi, a gradu asfalta pogledi, habilitovana?
Uskoro je ih kompjutera
nalazi mu se
Nisu brod upisa
Zmija više jutro striktno siroče A
Bolnih sam babe
Dan zidova, kafeu uvek zavisan kofi
i cvetu
Prednji tamo
Letimično je svetlu u kako mrtvih na nama
U povlači bašta
Zanemelost pupčani kabasto željan sa u očajnički su
tvoje i htedoh živice ali obavlja gusaka
Njihova transplantacija pred lepo
broj
http://www.itusozluk.com/image/my-mind-is-full-of-fuck_176822.jpg
Pa rekoh na početku, uzeo sam nekoliko nemačkih ekspresionističkih pesama i ubacio ih u program koji nasumično premešta reči. Ništa ja nisam preuređivao, ovo je original tvorevina samonastala od nemačkog genija, američkog softvera i kineskog hardvera. Evo linka tog programa. Samo je potrebno prvo u Vordu tekst obraditi tako da se prvo umesto svakog entera ubaci neki specijalni znak, recimo smajli, pa se onda svi spejsovi pretvore u entere, tako da ispadne lista reči umesto teksta. Onda pritisneš randomize, i on sve izmeša u jednu novu nasumičnu listu. Zatim kopiraš tekst u Vord, pobrišeš bulete, a onaj znak u koji je pretvoren enter ponovo vratiš da bude enter, i voila! Glupava nebulozna pesma. Doduše, želim da propustim Jovu Zmaja i Radičevića kroz to, da vidim gde je granica ludilu.
http://www.random.org/lists/
Sunce ti jebem, ovo iznad je uznemirujuće u najmanju ruku.
Elem, evo od mene nešto, starija malko pesma.
Vitafobija
========
Otvaram oči,
i dalje šiklja mrak,
bojim se da kročim,
svaki pokret je strah.
Prožima me jeza,
drhtim unutar sebe,
mržnja je rdjava smesa,
čekanje izgubljeno vreme.
Trule oči prošlosti,
sadašnjost upravo istekla,
na pomen smeha i radosti,
budućnost prste opekla.
Grob glupostima išaran,
ime viri kroz uvelo lišće,
dečače, smej se sad,
al' i ti tu jednom bićeš.
Gledam svet pogrešno,
tačno tako kako treba,
ništa lako ni utešno,
zauvek, do kraja vreba.
Vetar njiše lipov drvored,
sunce probija hiljadu bora,
nasmejan čovek, mator i sed,
pobedio previse noćnih mora.
Otvaram oči,
jos uvek šiklja mrak,
ipak ću da kročim.
Pre pobede je strah.