Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
ПРОМЕНЕ
Вечерас је дошло до страшног померања на тавану наше старе куће. Креденци, столице, стари душеци цвилели су и плесали около као да их неко невидљив, безуман напада, стакла на прозорима лупала су као да бомбе падају, а ветар који је свирао кроз шупљине старог крова као да је поручивао: ово се без мене не дешава.
Вечерас је умрла наша бака. Лежала је непокретна већ пола године, хранили смо је као дете, пратила нас је бледим погледом, са времена на време заустила би нешто да каже, али не би успела. Последњег је мене погледала, избезумљеним беоњачама, па су се њене очи угасиле.
А куца нам се оштенила. Гледали смо је како се напиње, цвили, изгледало је као да ће душу испустити, и њена њушка молећиво се усправљала пут мога лица. Шта ли је хтела од мене? Стомак јој се периодично грчио уз тешко дахтање. Када је све било готово, лизала је једно једино штене, црног, малог, улепљеног пса белих очију.
Ја сам се посекао. Кришка хлеба у мојој руци зачас је била преливена млазом светле крви из посеченог прста. Отишао сам по газу и алкохол, и када сам се вратио у кухињу, на столу ме је чекао комад хлеба натопљен крвљу, са једне стране начет ситним, животињским угризима, са друге стране нагризен људском безубом вилицом.
Од тога дана више ништа није било исто.
Дакле, давно бановани Ајакс ријешио да побољша тему, ево једна његова генијалност.
Te noći si htela da ostanemo večno jedno
Te noći si mi prvi put rekla da me voliš
Tiho si šaptala a ja sam plakao
Jebo sam te usta i prećutao
Ona mi to nikad nije rekla
Аутори, да ли ми дајете дозволу да узмем ваше стихове и ускладим их са својим рифовима и сентишима, ви бисте имали своје име на дну, као писац стихова а ја писац музике. Наравно, дао бих вам да послушате то и ако се слажете стављамо их у мој албум са вашим именом као ко аутором на дну стране.
Eo ja ću bit menadžer autorima: 70€ po pjesmi.
Au, otkad nisam postovala ovde..
San
Opet sam prespavala kišu.
Dobovala je po staklu
grubo se uplićući u moje snove.
I činilo se
da to ustvari
drevna vojska
sledi davne hirove
tvrdoglavo opet bežeći u smrt.
Bilo je krvi na sve strane,
al' bez ranjenika, da krikom pokvari
crvenih ruža usnuli vrt.
A evo i ilustracije za Valdemarovu pricu s prethodne strane:
https://fbcdn-photos-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/522387_10151144680291840_1722107914_n.jpg :D
a kako su swatki awww
http://uploads8.wikipaintings.org/images/joan-miro/not_detected_227949.jpg
Minimalistička poema od dvije riječi :
Da li?
Da.
Još jedna Ajaksova
Pod starim mostom
Kraj reke njegove starosti
I tronogom mačkom imena Trojeručica
Njegov život je savršen.
Sa glavom na betonu klečeći sa licem od mraza
Zalepljenim za zemlju
Tristadvadeset dinara u džepu
Na dan njegove slave
Živeo je nirvanu
Jer njegov život je savršen
Našli su ga Cigani i ukrali mu tih trista dinara
A dvadeset su za njegovu dušu bacili u reku
Gadeći se što mu je Trojeručica
Mrtvom i hladnom izgrizla prste
A nikad niko nije hteo da prizna
Da je njegov život...
Savršen.
Ево још једна од Ајакса, највећег пјесника који је ходао земљом.
Рекао је да ако га одбанујете да ће само писати на овој теми и гајити цвеће.
Posvećena domovinskom ratu i hrvatici.
Skupila se studen oko ušiji
Ledeni jug nas šibao
Tog Listopada
Noć mlada pala je na Zadar
A sirovi mjesec je slušao pank
Zvjezde su brojale ljude
Od pozadi
Baš kao što sam i ja tebe
Otopljenu, pribijenu
Toplu kao Kurtova prva krv
Učio Knindžine pjesme
Smijala si se a meni je bilo svejedno
Jer nisi znala da sam pjesnik
...Zbog toga si me voljela iako je to možda prejaka riječ
Jaka kao tvoje butine
Lijepa kao lijepa naša
Dok slivalo se sjeme
Niz trepavice tvoje
Do tada nevinih očiju
Pa sam i ja tebe volio
Više nego domovinu
Samo zbog toga ti nisam te noći kazao
Iako je u duši odjekivalo
Justicijo poserem ti se na vagu!
http://andrijastanulovic.blogspot.com/
Triput sam video Ničića Boška
Jednom se otac moj
Sa posla kući vratio pre
Za ruku uhvatio me
I poveo na glasanje.
Bio sam klinac još
I bilo mi je tek oko pet
Al dobro pamtim svečan svet
I čudan, oblepljen grad.
Nisam razumeo plakate, letke
Znao sam tek, nešto je važno
Jer Bole me tad zagrli snažno
I reče mi: "Sine, za mene glasaj"
I ja sam video Ničića Boška
Legendu tu, Zaječarca
Čoveka tog, Iz "Regiona"
Tada sam ja video Boška prvi put.
Pre tih izbora
O njemu su nas učili sve
Al posle nam ukazalo se
To, kakav je Boško lik
Bio sam momčić već
Kroz defke sam tražio reč
Kroz školski odbor prostruja vest
Da doći će možda on
I ja sam sedeo, malen s diplomom
Preda mnom sve moje detinjstvo
Sloboda, mir, bratstvo, jedinstvo
Pred nama on i kamere
I ja sam video Ničić Boška
Legendu tu, Zaječarca
Čoveka tog, it "Regiona"
Tada sam ja video Boška drugi put
Bio je 8. maj
Sa Plaže me je vodio put
Na banderama, duž puta svud
Plakati i bilbordi
Zaječar, Borovac,
Halovo, Gamzigrad
I svaki čovek, i svaki dom
Je glasao, tmuran sav
I ja sam video zgrade u gradnji
Bilborde svud, zarasle njive
Ljude što, u bedi, žive
Decu i mir
I jato ptica
I opet sam video Ničića Boška
Legendu tu, Zaječarca
Čoveka tog, iz "Regiona"
Tada sam ja video Boška treći put.
Е ћао, Ротшилде :)
E u kurac, ti ovo već stavio
edit
oćete me banovati ako izbrišem post?
Moja je pjesma
ош да ја обришем мој пост ?
ne
Ne vjeruj ženi
Nikad ne vjeruj ženi koja laže
Koja te ostavi da masturbiraš na sjećanja
I ne vjeruj joj kad kaže
da nikad neće otići
Nemo grliš djecu koja imaju njene oči
I živiš u sjećanjima
Slušaš vjetar i on ti kaže
Da se ona više ne vraća
Nemoj da pričaš sa vjetrom
I nemoj nikad da je mrziš
Samo nemoj nikad da vjeruješ ženi
Koja će da prije tebe da umre
Šta sam ja?
Apstraktna slika iracionalne osobe
Ili sam ja potpuno ništa?
Ništa kao ti, nigde kao oni, nikada kao mi
Gde sam ja?
Toplo i srećno mesto, gde ste sada vi
Ili negde daleko?
Ništa kao ti, nigde kao oni, nikada kao mi
Kada ću ja biti?
Srećan i nasmejan, vedar i pun sebe
Ili ovo u sebi moram nositi do kraja?
Ništa kao ti, nigde kao oni, nikada kao mi
Sklupčan kao fetus
U mom novom krevetu, tražim
Tražim i želim novi početak
Ali sve to vodi ništavilu i krajnosti iz koje smo krenuli
Stigla si
Dođi, napraviću ti mesta
Sklupčaj se pored mene, da te pitam:
Da li je hladno ovde, ili sam to samo ja?
Depresija
Stigla je jutros, hladna kao i uvek
Bleda kao tvoja koža te noći kada si nestala
Gde si nestala, i s' kim si otišla
To ne želim da znam
Nežno me je pomilovala po čelu
Prepoznah joj njene večne prste
Nežne i slatke poput prvog snega
I smrtne, poput igle i kašike
Idi od mene, ne nedostaješ mi
Ne trebaš mi, dugo smo bili zajedno
Ali sada te ne želim
Beži od mene, iako znam da ćeš da ostaneš
Ustao sam sa njom, bez osmeha na licu
Pogledao oko sebe, nema je
Ali nosim je u sebi, dišem kroz nju
I umreću kroz nju