Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
PS I šta misliš, da se ja nikada nisam tako osećao.
Neso, moja zivotna prica ne znam koliko je zanimljiva, ali postaje sve duza i duza... Sta da ti kazem, zivim u Auckland-u od '94.-e, pre toga sam ziveo u Zemunu i vrlo kratko na Dorcolu. Otisao sam sa 15 godina. Kad sam dosao ovde, bilo je dosta ljudi iz bivse SFRJ, ali je onda vecina njih zapalila za Australiju. Radim kao opticar, a takodje se bavim muzikom. Ponosan sam na cinjenicu da mi se nije mnogo iskvario jezik, s obzirom da 14 godina nisam bio nazad. Trudim se da ne mesam srpski i engleski, to je najcesca zamka u koju ljudi upadaju. A Vukajlija mi je pomogla da ostanem u korak koliko-toliko sa slengom i kulturno-drustvenim desavanjima, (npr. nisam imao pojma ko je Ruska Jakic, Isidora Bijelica ili Vladan Batic). Iako sam tek postao "drug clan" pre 12 dana, citam definicije vec duze vreme. Samo da znas, ja sam uvek 10-12 sati ispred vas, pa smo u lepom raskoraku.
Inace, dobio sam ideju za ime tvoje nove haiku pesme: Autori i avatari!
Kia kaha, (stoj snazno, na Maorskom)!
Mislim da uz ovu pesmu ne treba nikakvo objašnjenje o njenom postanku. Recimo da me je što se tiče naslova inspirisao moj dragi Kiš, jer se upravo tako zove njegova genijalna knjiga kojom je zapušio usta svojim kritičarima i dušmanima, a i Danila je inspirisao veliki slikar, elem, drvo se na drvo oslanja, a umetnost na umetnost,pa da :)
ČAS ANATOMIJE
Stid me je, pa ipak molim
voli me: krvlju, kožom, kostima, venama..
da u tvojim beonjačama sve rasute perle iz svojih dužica vidim
dok mi u uvo
na nakovanju
čekićem
kuješ obećanje
kao Hefest štit Tetidinom sinu.
Obećaj da smo živi.
Reci da ćemo živeti.
''''''''''''''''''''''
Vatra si.
Goriš ali ne govoriš
i znam
nemaš snage
da obećaš.
Da imam skalpel,
presekla bih nit ove molitve
pre setve tvoga semena.
Ovako, molim te,
voli me
dok još imamo
Prostora i Vremena.
Dobrooooooooooooooooo.
Ništa pametnije ne znam da kažem
Noć kada je došao kraj
U tami sobe ja sasvim sam
Sa svojom tugom ja vodim rat,
Uzalud čekam da me pozove
U ovaj sitni jutarnji sat.
Tiho kroz prozor šunja se zora
Zvezde su s neba pobegle sve,
Jutarnjom rosom ja bišem nadu
Da može opet biti k’o pre.
Poslednja duša iz duše moje
Pošla je da nama označi kraj,
Umire ljubav, umire sreća
Gasi se srećni u oku sjaj.
Nekad čekasmo jutra
Sa verom u bolje sutra,
A sad uz cvrkut ptica
Klize mi suze sa lica.
Uputstvo za čitanje ove pesme. Pesma je napisana kada me je jednom davno jedna cura napustila baš pred zimu jer sam bio švorc. Preko leta bili su joj dobri i parkovi, a kad je zima došla našla je lovana da je izvodi na večerinke koje sam ja krišom posmatrao kroz zamagljen prozor picerije.
Zima je
Dok vetar piči kao u priči
O čarobnjaku iz Oza
Ti se sad ljubiš sa nekim tipom,
A mene hvata nervoza.
Dok on te ima, meni je zima,
baš bih zgazio tog gada,
za sve je kriva balkanska klima
i ovaj sneg što pada.
Dok beše leto ti si me eto
Volela srcem svim,
Kad zima dodje i ljubav prođe,
Nestade kao dim.
Jebem ti ovu zimu i pahulje bele što lete,
Gledam te, a zubi zveckaju k’o kastanjete.
hehehe Nele kralju, brzo si sakupio slomljeno srce bogami
Svidjaju mi se pesmice!Strva su,samo tako nastavite...
Da znaš :) Dobro kaže Lija-Vujak. Malo ljudi zna da bude ironično i prema sudbini i prema sebi. Posle romantičara, pesnici to više i ne rade, bar ne često. Od svih tvojih pesama, Nešo, ova mi se najviše sviđa.
A jesi ti razmišljao o stambenom kreditu ? ; )))))))))))
Kada sam bio tek napaljeni tinejdžer smislio sam jednu kratku pesmicu koja bi lako mogla da važi za sve sadašnje tinejdžere opterećene seksom. Pesmičica je glasila otprilike ovako.
Krenu mi suze
kad vidim guze
kako se lome u struku,
i bela nedra,
topla i jedra
na njih bih stavio ruku.
Al' neće cure da mi daju
to što hoću od njih
jer mnogo sam ružan
i zato tužen
napisah ovaj stih.
Pozzzz za sve tinejdžere.
Evo jedna devojacka tinejdzerska pesma koju sam izmislila u sedmom razredu:
Sta da radim moja muko
Umesto da me voli on bi me tuko!?
Kaze da me mrzi,a laze znam
Ne da mi srce da mu dam!
Ko se bije taj se voli
Ali ipak svaka kost boli!
Bijemo se knjigama i torbom
I ne znamo vise sta cemo sa sobom!
:D:D:D:D:D:D:D:D
moja je prica drasticnija od ove ali ne bih sad o tome!:D:D:D:D:D
Erotska pesma:
Ninfomanska himna
Sanjam onu stvar!
Trudim se da mi iz ociju ne proviri!
Sanjam onu stvar!
Ne mogu da se smirim!
Pitam se el sam luda
i sta to meni fali
Sanjam ga pojavljuje se
i veliki i mali!
Kad ga dobijem
Ja bih i drugi
Svejedno:
dal kratki il dugi
Da sam kurva
Sve mi zene kazu
Al i one bi "ono"
samo dobro lazu!
xixixixixi xixixix xixixixi ixiixxixixi xixixixixix:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D
Luda kera
Volela me jedna mala, poljubac je meni dala,
To joj čula majka stara pa stavila keru k’o stražara.
Laje danju, laje noću, kad god malu videt hoću.
Prosto više nemam mira od maloga tog vampira.
Jednom smislih dobar plan, čikah kera ceo dan
Mislio sam doć’ će noć, na spavanje ker će poć’.
I te noći preskočih se i na malu ustremih se
Kada ja za prvi ćoš, ono kera budna još.
Druge noći, drugi plan, da ja krei mesa dam
Pa dok kera meso ždere ja ću maloj pod pendžere.
Ali kera zbrisa sve pa navali na mene
Tek je tada bio žur,
Ćapio me ker za tur.
Luda kero nisi fer što si tako gadna zver
Najgora si moja kazna kero jedna bezobrazna
Ajde ćuti malo bar, dok otklonim srcu kvar
Ne odaji našu tajnu mali pseći Frankenštajnu.
Al na kraju nek se zna, bio sam sa malom ja
Nije mog’o jedan pas nika da razdvoji nas
Jer glupa je narav pseća i to beše moja sreća
Za mene je ljuti boj vojevao mačak moj.
Samo da se zna. U ovoj pesmi ima samo malo preterivanja, inače pesma je autobiografska.
evo ja sam jedno sat vremena izigravao radio u pozadini vukajljskog četa, pa vam prilažem da imate primerak jedan ako nego zatraži da se pusti opet pesma, da ima ko da peva i odakle.
živi bili pesnici i peniskinje!!! ljubim vas
I
ja sam bia proputovaa putee... da mistomak krči pluća ni ne slute, spopale me neke žene ljute, što im mećah u pičvajze krut
volim crne i bele i žute, volim kruške a ivlom i puteR, volim Puter dok vozijam skuter
internet me jebe, pokvaren mi ruter micaše. E moj micaše tehničar mi treba, internet mi zabagova rima stop hop hop ganja li me nešto, vešto
još kad dune povetarac čili, njeno lice dobi osmeh mili,
mili osmeh a usta joj slasna, pojava je njena bogme provklasna, krasna kao neka ezopova basna
kao šala masna, kao šala masna
kao plima kasna, kao zora jasna
oh jkako je samo volim
oh jkako je samo volim
gonorejo, ostavi me samog, pesmu moju, tugu moju topi. tišti moje obraze od guze
moje guze njene sike muzne .. muzne munze sa jkeja ne kej, izjeli smo zajedno proklej
mišljaše na smeh, na poslednji
mislio sam možda, da je misao mi preveliki ceh
peh pih kakv je to stih
u poslednjem lasu se umih
pogledah u ogledalo čisto, njeno lice mesto moga
njeno oko, glatka noga
zgodna zgodna, zgodna, zgodna
Lozo moja od kamena posta, kako ti je fina koska, kosa tvoja, ljubav moja
oh zašto li samo patim, na ljuljašci kad se klatim, sve podseća me na onomad kad brali smo lešnike! E lepnici orasi, kestenje i žir, veverica uzela je sve
sve do jednog
a za nas ne ostavi ništa, čak ni par kila za decu I komšinicu
ona nam je bila više nego draga
al sad ću jebati sve bestraga
jer ljubav je prošla, jesen tiho došla
nema više sunca nema zlata unca
dete tiho muca
tu u ćošku, stani stani, nemoj sada
jebem li ti sunce jeco
jebem li ti sunce
(bio sam prekinut)
II
a bilo je još lletnjeg doba poznog kraj, kada kandelabri sjaše neviđenim sjašom
sjahao je shajač I šćahao šćašom taštu
taštu šćašeš reče krčmar
vrtlar mi je zauzeo mesto
krastavca I pamidora
u kafani sviće zora
oh jabuko moja snena
morksa pena, morksa pena
pesma srca, zvuci mora
šaliti se nije for a
ko još vde misli isto
ko ne misli jede pasulj
pasulj ljut I redak jedan
sedam
a od sedam odmah jedan
moja želja gubi nadu
srbija je formirala vladu
srbija je formirala I žarka
formirala tijanu I marka
došlo nam je neko vreme čudno
kad osećam bol u predelu mudnom
zabole me mudo
zabole me mudo I to levo
levo ono koje cenim da je veće
što se Šnjim ponosim I pucam od sreće
oh gospode oh ti kravo sveta
padari mi još stotinu ljeta
ne bih li se nageldao njenih
očiju, dubina snenih
bez dileme ljubbavna je pesma
ovo sda što govorim ja
htedoh reći da biram da biram da BIRAAAAMMMM
izabran sam umesto njih sam
pitao se ništa ja nisam
smotala me jedna crna žena
smotala me prevarila grdno
pogleda me samo jednom čudno
čedno bedno to stvaorenje drago
oh kako je volim, kako je to jadno
mirisao njene stope ja
mirisao večno mirisao ja
grickao joj prstić domali
grickao joj palac leve noge
golicao tabane joj zgodne
divio se tabanskoj konturi
klanjao se tragovnoj kulturi
čitavoj vizuri
tela njenog keltog
čarobnica je
veštica je ona
vacila je mađiju a mene
davila me u besmislu mraka
ispljunula kao da sam žvaka.
Kraj.
Hm...
Svakog jutra, kad zora zarudi
tata Hrane svoga sina budi:
Ajde sine, vec je sedam sati,
da te tata u skolu isprati.
Dok mu tata jaknu drzi,
Gradimirka jajca przi.
Kad je stigo na stanicu
2pan vadi gibanicu
dok se nogom u bus penje,
jede gibanicu i stenje...
surovi, bilo te je prijatno slusati na chatu, i sa ushicenjem ocekujem sledece ukljucenje! vatrena slusateljka
Zavičaj
Tišina nema u duši mojoj vlada,
sada sam na pustoj raskrsnici,
znakova nema da mi pokažu
koji put vodi do suza,
a koji ka sreći.
Smiraj je dana,
valja mi pregurati noć
da petlove prve dočekam
pa da zatim oči sklopim
i pođem u zavičaj.
Kada me savlada nemir
i mir se povuče pred njim
pozavidim onima koji su se
vratili tamo odakle su pošli
pre prvog plača.
Pakadkad čujem trube
koje me pozivaju:
„Vrati se dušo nemirna,
znamo te dugo.
Dođi.“
Teško je reći ne.
teško je ne vratiti se.
teško je, ali ja ne bih bio ja
kada bih izabrao
život bez borbe.
Za najdražu osobu na svetu....
Bio je drugačiji od svih do tad,
ali ne i bolji shvatila je sad,
Možda i najgori od svih, al' s' licem anđela,
igru koju gubi tad je zaigrala.
Poput ptice je sletela na njegov dlan,
i počela da živi unapred srušen san,
on nije znao da ceni ono što je bila,
u postelji tuđoj slomio joj krila.
Iza njene ljubavi i sam se krio,
možda stvarno nije tako loš ni bio,
al' ono što je dala, uzeo joj sve,
a za uzvrat dao samo uništene sne.
Reči behu slatke, laž sama po sebi lepa,
a ljubav učini da za njega bude potpuno slepa,
jer ne vide tada ono što svima beše jasno,
kad shvati da je ne voli, bilo je isuviše kasno.
Sada je vidim, kad sedi sama, da pusti po suzu koju,
tad shvatim da njena priča toliko liči na moju,
priđem joj polako, i pružim ruku jer nije sama,
iako se obe tako osećamo, i ja i moja mama.....
Gvozdena krila, oči željne sna,
jedna mlada duša puna pepela.
Nestvarna ptica što za slobodom mre,
u kavezu živi svoje sudine.
Rešetke se nižu kao zlatne strune,
dok ta nežna duša nečujno sad trune.
Nestvarna ptica sanja zadnji let,
pre nego sto sudba nje se odrekne.
Tuga tiho raste, ko ruža u sred leta,
sad bolesna duša mrzi pola sveta.
Nestvarna ptica zna da umire,
u bolesnoj igri kurve sudbine....
Luka ne ljuti se što ovo pisanije posvećujem Mocci. Ti si standardno dobar.Pozzz ZA TEBE.
Mcca u tvojoj prvoj pesmi prepoznao sam i delić svoje tuge. Lepo si iznela celu ideju.
Što se tiče druge pesme koja je malo mnogo mračna nema neki poseban komentar , ali ću ti napisti još jednu mračniju pesmu koju je napisao naš pesnik Vojislav Iić Mlađi. To ću uraditi u zato što smatram da se klin klinom izbija i kada se spozna da nečija tuga može biti veća od sopstvene dolazi do poboljšanja raspoloženja, a posle neoliko suza koje će npr. ova pesma izazvati. Jeste nelogično, ali kod mene deluje.
Pesma inače govori o samrtnom času pesnikovog sina.
DUKINA SVIRALA
Na svom malom detinjskom odru
bolestan leži, bez iskre nade...
"Šta želiš sine?" - pitamo nežno -
"Bombone, smokve il' čokolade?
Šta hoćeš? Reci!"A on lagano,
"Ne mogu ništa!"šapatom veli,
Kao dačeka a čas rastanka
Te zato ništa više ne želi...
utaše dugo...Zatim bacivši
Upitan pogle na svoju majku,
pogleda me i reče tiho:
"Kupi mi, tata, malu svirajku!"
I otac hitro kao bez duše,
Trči, a znoj mu obrae rosi,
kupuje lepu malu svirajku
Isvome nežnom jubimcu nosi.
Radosno detesviralu alu
Međ' samrtničke ručice uze,
Al' avaj: nema daha da svirne,
Te mu zbog toga blesnuše suze...
"Hoćešti,tata, da mi posviraš?"
I ja zasvirah,-al' tužno tako!-
Izgubljenu sam svirao sreću,
I, svirajući, gorko sam plak'o...
Al' svirkom svojom ne spasoh sina!
Sva mi je želja uzalud bila!
Smrt dođe brzo i uze malog
Na svoja crna, studena krila.
Uz kovčeg, nežno, spustismo Duku,
Uz molitava pogrebnih zvuke:
Njegovu malu dagu svirajku
Međ' skrštene mu metnusmo ruke.
I,uvek, otad, kad odem ond
Gde se zemaljska staza svršava,
Gde rastu:vrisak i pelen gorki,
Gde moja ljubav večito spava,
Ja jasno čujem žalosnu svirku
Što svojom tugom u srce dira:
To mali Dušan, plačući gorko,
U soju rdagu sviralu svira.
22.06.1926. Vojislav Ilić Mlađi
E lepo se isplakah dok sam ovo kucao.
Život je previše kratak da bi smo ga trošili na
tugu.