Ово је одличан одговор на деистичко учење (деизам: Бог је створио свет и човека, поставио законе по којима свет функционише, па се онда повукао и препустио их самима себи).
Ако ти се неко пожали да има неки проблем, па те пита за помоћ, ти ћеш му (ако хоћеш и ако можеш) помоћи. А ако видиш некога у проблему, а он ти каже "бежи, не требаш ми, сам ћу"? Важи, брате, поштујем.
Е, тако и Бог. Није се Он повукао, него неће да се намеће онима који Га неће. Створио нас је као мислећа бића, дао нам слободу одлучивања, па ако ја кажем "не требаш ми, Боже, сам ћу", Он каже "у реду, поштујем". То је суштина појма "слобода", коју многи никада не схвате, а и неки који је схвате, покушавају некако да заобиђу наставак те приче: слободан сам да радим како мислим да треба, али последице тих својих избора, биле оне добре или лоше, не могу да избегнем.
А некима је управо то животни сан: да радим шта хоћу, па кад стигну рачуни за то моје чињење, ја ћу да се правим блесав. Е, то нема ни код маме. Нити може да буде. А за потврду да је тако, не морамо да чекамо загробни живот, уверавамо се свакодневно и у овоземаљском. Па ко не жели да види, нека жмури и даље и нека покушава да избегне последице свог чињења - и то је слобода избора.
a i kad bi imao dokaz da postoji onda nista ne bi imalo smisla.ovo bi bila farsa.zamislite samo na sta bi licio svet kad bi postojao dokaz da bog postoji. a kad bi postojao dokaz to bi bilo isto kao da sedi u nekoj palati i posmatra.svi znaju da je tu.ii onda svi dobri, svi slusaju.ko zna kako bi to uticalo na svet.verovatno bi tocak bio poslednji izum.
Да не цитирам сад све његове коментаре, @labokv има резон.
Eto puko konjušar ste vidli, zašto bog nije sprečio da se desi to zlodjelo? Vidim da se kroz sve vaše komentare provlači lajtmotiv da dokaza nema, to je ono što me malo raduje, bar ste svesni toga da verujete u nedokazivu bajku.
Isprva sam mislio da je tema o Patriku Vijeri, al jebiga, pogreši čovek.
"nema dokaza da bog postoji" = "you got source, bro?"
- Gledao Simpsonove kad Bart i onaj mali Flendersov igraju mini golf - ono, ratno stanje izmedju dve porodice, ovi krenu da se mole za pobedu, naidje Homer i kaže - džaba vam, mi smo se malopre pomolili? Odlična fora. Derbi - Juve vs Milan, gomila navijača sa obe strane se moli Bogu za pobedu i titulu. "Molim te Bože, samo ovo da uzmemo, biću bolji čovek, ovo ću, ovo neću više nikad" itd. I jedni i drugi imaju 100.000 ljudi u radijusu od 10 minuta hoda koji imaju gomilu životnih problema i kojima se realno može pomoći. Ali niko ne pomaže. Takav je život, šta ćeš, svakom njegova muka, nisam ja kriv, ne mogu svima pomoći, kad bi drugi i ja bi se priključio, samo Juve - Milan da uzme ovo i idem da zapalim sveću pred kipom sv. Cecilije. Tako 20 godina, i posle kad mu se razboli dete moli Boga da sidje dole i interveniše. Budimo realni, nije pošteno.
Lili ma dal je moguće da je tako, to su sve izuzetno zanimljive anegdote i nove informacije za mene. Bilo kako bilo, ništa od toga ne menja činjenicu da bog ne postoji dok ne dokažete suprotno.
Ako ti dokažem - gde je onda tu tvoj trud, zalaganje, borba itd? Šta bi radio uostalom? Promenio sebe i život iz korena? Kako? Otišao u manastir? Postio 24-7? Molio se 24-7? Zamisli 8 milijardi ljudi odjednom oće u manastir, nema više rata, kriminala, preljuba i slično. Na šta bi to izašlo?
Ma šta se ti sekiraš oko tih tehnikalija, dobio si zadatak, dokaži da postoji, lako ćemo za sve ostalo.
Bilo bi to skroz kul - vladaš se 40-50 godina propisno i posle uživaš 100.000 godina ili koliko već. Mali ulog Šmo, ne može. Mora imaš sumnje, slabosti, iskušenja, padove...Bez toga nema pokajanja, popravljanja, napredovanja, boljitka...Tebe kao čoveka. Uostalom, šta te je načinilo čovekom ako ne nevolje.
Opet ništa konkretno jebemu miša blablabla napredak tebe kao čoveka blablabla moja vera je nepoljuljana blablabla ne može to tako mora ovako. Dokaz gospodine, govorimo o dokazu, za koji ste već doduše priznali da ne postoji i nikad neće ni postojati tako da mission accomplished, ne postoji i zdrao.
Šmoklja - valsinarb tvog detinjstva
Zato se zove vera Šmo. Uzimaš izvesnu ženu jer veruješ da te neće varati i izlevatiti. Uzimaš ljude za prijatelje jer veruješ da, eto, baš od njih, nećeš dobiti nož u ledja. Seliš se za Kanadu jer veruješ da će ti tamo biti bolje, a ne da će te silovati crnci ili pogaziti kola. U saobraćaju veruješ da će se i ovi što ti idu u susret vladati propisno, inače ne bi ni sedao za volan. Kad ideš kod lekara, veruješ da će dati sve od sebe da ti pomogne, iako često nije slučaj. Realno, 90% života i odluka temeljiš na veri.
Ovim ni mene ne bi ubjedili da Bog postoji a kamoli nekog ko ne vjeruje.
Kao sve ti prepušteno, bog nema ništa s tim - okej, to je neki deistički pristup ali abrahamske religije ne izostavljaju boga iz svakodnevnih dešavanja zato postoji drugi paradoks sudbine i slobodne volje.
Ne znam ko je ovdje od vas istinski hriscanin, ko agnostik a ko deista ali nije da se po religijama Bog baš izostavlja iz ovozemaljskih problema, više je indolentan po pitanju istih a sad zašto je tako treba dokazivati na drugi način, ovim “prepustio sam ti da sam odlucuješ bajo moj” samo dovodi do pitanja da li ti onda i kada uopste treba Bog i molitve.
Ako se zove vera kaži to svima koji je propovedaju kao nepogrešivu istinu i dogmatičku činjenicu, mala, naizgled semantička distinkcija ali eto, bode oči nama autistima.
Pa šta bi više jbt? Odlučuješ da li ćeš da veruješ i da li ćeš da se pomoliš. Ako si u nevolji, odlučuješ da li ćeš da digneš ruke ili nastaviš da budeš strpljiv i dosledan, i zamoliš za pomoć. Biraš da li ćeš prema drugima biti čovek ili govno, možeš da biraš čak i veru itd - "Sve ti je na volju, ali nije ti sve na korist". Ali da se ne zavaravamo, to nije ni jednostavan ni miroljubiv put, Hrist ti sam to pokazuje svojim primerom jer - ako se odlučiš da ostaneš čovek do kraja, može ti se dogoditi da te iskoriste, omrznu,narugaju ti se, zabodu ti nož u ledja i čak te ubiju. I to oni kojima si najviše valjao. Raspeće je strašna scena, majka gleda kako joj sina zakucavaju na krst. Ali to je njen usud - to malo divno biće koje čuva i neguje, jednom mora pustiti u svet da živi i odlučuje samo, da trpi nepravde i biva povredjeno od strane drugih, što često neće moći da spreči, ali će morati da posmatra. "Traži i naći ćeš, kucaj i otvoriće ti se" - lično, mogu da tvrdim da je ovo najveća moguća istina. Ali ne mogu da tražim i kucam umesto bilo koga, to svako mora sam. I to je fer. Sve moraš sam - i ženu da nadješ, i kuću da sagradiš, vozački da položiš...Pošteno.
Jeftin i pičkast način da se izbegne odgovornost pružanja dokaza za svoje tvrdnje. Otišo je a vi se snalazite kako znate i umete. Ma važi, moš misliti. Vi koji iznosite takve tvrdnje jednostavno niste u stanju da shvatite koliki stepen arogancije i sopstvene uzdignutosti odajete kada to radite. Shvatite da nemate pristup nikakvim tajnama niti istinama ništa više od svih nas ostalih, nemate pravo da tvrdite takve kurčevite stvari.
Plidu - u pravu je
Čekaj - kako Bog da spreči neko sranje? Dodje i - spreči? Pa jbt onda bi 8000000000 ljudi neminovno moralo da veruje u njega. Ako spreči na neki indirektan način, svejedno ne bismo poverovali u njega. Uostalom - šta i zašto da sprečava? Ratove? Ne moramo ići u ratove. Glad? Bacimo godišnje trećinu zdrave i upotrebljive hrane. Trovanje planete? A koliko dnevno bacimo plastičnih tanjira, viljuški, noževa, čaša, kesa, flaša, četkica za zube itd? Apsurd je u tome što čovečanstvo može da reši 90%problema za cirka dve godine, ali ne bi ih rešilo ni za narednih 50000. Jer da se ne lažemo, šta nam se jebe za to ako nismo sami zahvaćeni sranjima.